Go to full page →

Господ живота, 4. октобар JNNSer 290

И ово је свједочанство да нам је Бог дао живот вјечни; и овај живот вјечни у Сину је Његовом. (1. Јованова 5,11) JNNSer 290.1

Божански Виноградар засадио је племенити чокот на брежуљцима Палестине. Међутим, израиљски народ презрео је овај корен божанског порекла. У гневу су га бацили преко зидова винограда; оштетили су га и изгазили ногама, надајући се да су Га заувек уништили. Виноградар је уклонио сломљени чокот и сакрио га од њихових погледа. Поново га је посадио, али тако да за њих више није био видљив. Лозе су прелазиле преко зида, и калеми су се могли прицепити, али сам чокот остао је изван домашаја људи који му више нису могли наудити. JNNSer 290.2

На овај свет, замрачен сенкама греха, туге и смрти, дошао је Божји Син обасјавши га опроштењем, миром и бесмртним животом. „Јер као што Отац има живот у Себи, тако даде и Сину да има живот у Себи.” (Јован 5,26) Међутим, свет је мрзео Христа зато што је Његова савршена чистота била у супротности са њиховом поквареношћу. Одбацили су и разапели Господа живота. Бог Га је подигао из мртвих и сакрио Га од погледа смртника; али Он је још увек Спаситељ људског рода. Он је још увек чокот, извор и одржавалац духовног живота. И даље благодат, снага и спасење проистичу из Његове пунине. Иако је сам Чокот невидљив, његове лозе се могу видети. Иако је Христос склоњен од људских погледа, Његов живот и сила се испољавају у Његовим следбеницима. JNNSer 290.3

Калеми и даље могу бити сједињени са Чокотом. Као што је одвојена лоза, без лишћа и очигледно беживотна, накалемљена на живи чокот, и влакно по влакно, од жиле до жиле, црпи живот и снагу из чокота док не напупи, не процвета и не донесе род, исто тако и грешник, покајањем и вером, може да се повеже са Христом, постане судеоник у божанској природи и речима и делима донесе род светог живота. JNNSer 290.4

Исус је „имао живот у Себи”, и овај живот Он несебично дарује душама које су мртве у преступима и гресима. Он дели са њима своју чистоту, част и узвишеност. „Видите какву нам је љубав дао Отац, да се дјеца Божија назовемо и будемо.” (1. Јованова 3,1) Беживотна лоза, накалемљена на живи чокот, постаје део чокота. Она живи док је спојена са чокотом. Тако и хришћанин живи захваљујући својој заједници са Христом. Грешно и људско је повезано са светим и божанским. (Review and Herald, 11. септембар 1883) JNNSer 290.5

За даље размишљање: Да ли ми је неко некад рекао да је видео Исуса у мени? JNNSer 290.6