Онима пак који су позвани, и Јеврејима и Грцима, Христа, Божију силу и Божију премудрост. (1. Коринћанима 1,24) JNNSer 299.1
Изузетна личност коју је Јован најавио, била је међу њима више од тридесет година и они Га у суштини нису упознали као Посланога од Бога. Ученици су осећали грижу савести зато што су допустили да то неверство које је преовладавало прожме њихово мишљење и замагли њихово схватање. Светлост овог мрачног света сијала је усред његове таме, а они нису схватили одакле потичу ти зраци. Питали су сами себе зашто су се тако понашали да је било неопходно да их Христос укорава. Често су понављали Његове разговоре и казали: Зашто смо дозвољавали да нас збуне земаљски обзири и супротстављање свештеника и рабина, тако да нисмо схватили да је међу нама пребивао Онај који је већи од Мојсија, и да нас је учио мудрији од Соломуна? Како су неосетљиве биле наше уши! Како је слабо било наше схватање! JNNSer 299.2
Тома није желео да верује све док не стави свој прст у рану коју су начинили римски војници. У Његовој понижености и одбачености, Петар Га се одрекао. Ова болна сећања јасно обележена излазила су пред њих. Били су са Њим, али Га нису познавали нити су Га правилно схватали. Како је све ово потресло њихова срца, када су препознали своје неверство! JNNSer 299.3
Када су се свештеници и поглавари ујединили против њих, када су доведени пред савете и бачени у затвор, Христови следбеници су се радовали „што се удостојише примити срамоту за име Господа Исуса” (Дела 5,41). Радовали су се да докажу, пред људима и анђелима, да схватају Христову славу и да су изабрали да Га следе по цену губитка свега. JNNSer 299.4
Данас је исто тако тачно, као што је било и у апостолско време, да без просветљења божанским Духом човечанство не може да распозна Христову славу. Истину и Божје дело не могу да цене они који воле свет и хришћанство које чини уступке. Учитељеви следбеници не налазе се на путу обиља, земаљске части и прилагођености свету. Они су далеко испред на путевима труда, понижења и поруге, у првим редовима борбе „с поглаварима и властима, и с управитељима таме овога свијета, с духовима пакости испод неба” (Ефесцима 6,12). (Чежња векова, стр. 508. оригинал) JNNSer 299.5
За даље размишљање: Како Христову мудрост могу учинити својом и како могу допустити да води мој живот? JNNSer 299.6