Go to full page →

Светац Израиљев, 27. јануар JNNSer 31

Постидјеће се сина мојега. (Матеј 21,37) JNNSer 31.1

Бог је пун очинске стрпљивости подносио припаднике свога народа. Борио се с њима благословима које им је давао или ускраћивао. Стрпљиво им је приказивао њихове грехе, и стрпљиво чекао да их признају. Пророци и весници долазили су да објаве Божје захтеве виноградарима, али уместо да их дочекају добродошлицом, они су према њима поступали као према непријатељима. Прогонили су их и убијали. Бог им је слао нове веснике, али и они су пролазили као и први, једино што су виноградари овога пута исказали још огорченију мржњу. JNNSer 31.2

Као последње средство, Бог је послао свога Сина, говорећи: „Постидеће се сина мојега!” Међутим, њихов отпор учинио их је осветољубивима, па су један другоме казали: „Ово је наследник; ходите да га убијемо и да нам остане достојање његово!”... JNNSer 31.3

Јеврејске старешине нису волеле Бога, зато су се и одвојили од Њега и одбацивали све Његове покушаје за праведно поравнање. Христос, љубљени Божји Син, дошао је да виноградарима изнесе захтеве Власника, али они су Га дочекали с изразитим презрењем, говорећи: Не желимо да овај човек нама управља! Завидели су Христу на лепоти Његовог карактера. Његов начин поучавања био је делотворнији од њиховог, а Његов успех их је ужасавао. Он им је упућивао приговоре, разоткривао њихово лицемерје и приказивао им сигурне последице њиховог понашања. То их је гневило до неразумља. Патили су због Његових укора које нису могли да ућуткају. Нису волели ни висока мерила праведности која је Он непрестано објављивао. Схватили су да Он својим учењем разоткрива њихову себичност, па су одлучили да Га убију. Зазирали су од примера истинољубивости, побожности и узвишене духовности који је пружао сваким делом које је чинио. Цео Његов живот представљао је укор њиховој себичности и када је дошла последња проба, проба која је значила послушност за вечни живот или непослушност за вечну смрт, одбацили су Свеца Израиљева. Када су били позвани да бирају између Христа и Вараве, повикали су: „Пусти нам Вараву!” (Лука 23,18) Када их је Пилат упитао: „А шта ћу чинити с Исусом”, окрутно су затражили: „Да се разапне!” (Матеј 27,22) (Поуке великог Учитеља, стр. 293.294. оригинал) JNNSer 31.4

За даље размишљање: Када сам тежио да утишам Исусов глас зато што је укорио неки грех који сам гајио у свом животу? Да ли се разликујем од гомиле која је повикала: „Да се разапне!”? JNNSer 31.5