Јер сте на то и позвани, јер и Христос пострада за нас, и нама остави углед да идемо Његовијем трагом. (1. Петрова 2,21) JNNSer 33.1
Они који изговарају речи невере гајиће слабо одушевљење када је небо ведро и када су прилике охрабрујуће; али када борба постане тешка, када се надамо иако све изгледа немогуће, и када износимо своје молбе до престола благодати кроз дубоку таму, тада ће они који не верују говорити о доброј хананској земљи, али ће истаћи опасности са којима треба да се сусретну. Усмериће пажњу на снажне зидове, и дивове које ћемо сусрести, док би требало да се чују речи верног Халева: „Земљу коју прођосмо и уходисмо, врло је добра земља. Ако смо мили Господу, Он ће нас одвести у ту земљу, и даће нам је.” (4. Мојсијева 14,7.8) JNNSer 33.2
Сада су потребни храбри људи; људи који ће нешто ставити на коцку ради истине; појединци који ће бити трезвени, а не суморни и у безнађу; особе које ће стражити у молитви и чије ће се молитве сјединити са живом, активном вером. Можемо бити ведри, чак и радосни. Чак и у искушењу, наше речи треба да одишу вером, надом и храброшћу. Не треба допуштати никакву лакоумност и непристојност; никакве просте шале не треба да сиђу са наших усана, јер све то пружа сотони велику предност. Ми живимо у свечаном часу суда, када треба да мучимо своје душе, признамо своје погрешке, покајемо се за своје грехе и молимо једни за друге да будемо исцељени. JNNSer 33.3
Ако смо обраћени, не треба више да приказујемо сотону изопаченим, неправедним карактером; него карактером, речима и делима треба да се усагласимо са савршеним узором који нам је дат у Христовом животу. Уколико не следимо овај пример, зли поступци ће нас управити ка сотонској замци. Не можемо да дозволимо да се играмо са кушачем - да истрајавамо у једној погрешној навици, да негујемо један омиљени грех. Ако признамо и оставимо своје грехе, ако дођемо Исусу кајући се и понизне душе, признајући своју неспособност да уклонимо иједну мрљу греха, и ослањајући се потпуно на заслуге распетог Спаситеља, можемо очекивати да примимо опроштење; јер, Његова реч је дата као обећање. Он је рекао да ће опростити наше преступе и избрисати наше грехе. Морамо да размишљамо о Исусовој неупоредивој љубави и саосећању, а не о нашој безвредности и грешности. (Review and Herald, 13. мај 1884) JNNSer 33.4
За даље размишљање: Да ли у мом животу постоји нешто што ме спречава да потпуно следим Христа? JNNSer 33.5