Презрен бјеше и одбачен између људи, болник и вичан болестима, и као један од кога свак заклања лице, презрен да Га ни за што не узимасмо. (Исаија 53,3) JNNSer 324.1
Према Божјем провиђењу, Јован је био одведен на место на коме ће Христос моћи да му на чудесан начин преда откривење о Себи и својој божанској истини, откривење које ће послужити на просветљење црквама. JNNSer 324.2
Непријатељи истине су се надали да ће шаљући Јована у прогонство, заувек утишати глас Божјег верног сведока; међутим, на Патмосу овај ученик добио је поруку, чији ће утицај наставити да јача Цркву све до краја времена. Иако их то није ослободило одговорности за зло које су учинили, они који су послали Јована у прогонство, постали су на тај начин оруђа у Божјој руци која су извршила небеску намеру; својим напором да угасе божанско видело учинили су истини и Цркви велику помоћ. JNNSer 324.3
Господ славе, једног суботног дана, појавио се пред прогнаним апостолом. Јован је исто тако строго поштовао суботни одмор на Патмосу као што је то чинио док је проповедао народу у јудејским градовима и селима. Желео је да се на њему испуне узвишена Божја обећања повезана са светковањем тога дана. Јован о томе пише: „Бијах у Духу у дан Господњи (у нашем преводу - недељни), и чух за собом глас велики као труба који говораше: Ја сам Алфа и Омега, Први и Последњи... и обазрех се да видим глас који говораше са мном; и обазревши се видјех седам свијећњака златнијех, и усред седам свијећњака као Сина Човјечијега.” (Откривење 1,10-13) JNNSer 324.4
Велике предности уживао је овај омиљени ученик. Он је видео свога Учитеља у Гетсиманији, док је Његово лице било орошено капљама крви у Његовој предсмртној борби, док Христос „бијаше нагрђен у лицу мимо свакога човјека, и у стасу мимо синове човјечије” (Исаија 52,14). Видео Га је у рукама римских војника, заогрнутог старим пурпурним плаштом и овенчаног трновим венцем. Видео Га је како виси на крсту на Голготи, сурово исмејаван и злостављан. Јовану је сада поново било дозвољено да види свога Господа. Али, како се променио Његов изглед! Он више није Човек бола, кога људи презиру и понижавају! „Глава Његова и коса бијаше бијела као бијела вуна, као снијег, и очи Његове као пламен огњени, и ноге Његове као мјед кад се растопи у пећи.” (Откривење 1,14.15.17) Његов глас је одјекивао као музика вода многих. Његово лице је блистало као Сунце. У Његовој руци налазило се седам звезда, а из Његових уста излазио је оштар двосекли мач, знак силе Његове речи. Патмос је заблистао славом васкрслог Господа. (Апостолска црква -Христовим трагом, стр. 581.582. оригинал) JNNSer 324.5
За даље размишљање: Како ми се Бог открио у време искушења? JNNSer 324.6