И Он очишћава гријехе наше, и не само наше него и свега свијета. (1. Јованова 2,2) JNNSer 363.1
Савршени пример Христове синовске љубави блиста несмањеним сјајем кроз маглу векова. Готово тридесет година Исус је свакодневним трудом помагао у ношењу терета дома. А сада, чак и у својим последњим самртним мукама сетио се потреба своје мајке, уцвељене удовице. Исти дух видеће се у сваком ученику нашега Господа. Они који следе Христа, сматраће да је део њихове вере поштовање и старање за родитеље. Из срца у коме се гаји Његова љубав, отац и мајка никада неће престати да примају брижно старање и нежно саосећање. JNNSer 363.2
Господ славе сада умире као откуп за људски род. Положивши свој скупоцени живот, Христос није добио подршку победоносном радошћу. Све је притискивала тешка тама. Није Га оптерећивао страх пред смрћу. Бол и срамота крста нису изазвали Његову неизрециву душевну патњу. Христос је био Кнез оних који страдају, али Његова патња произилазила је из свести о опакости греха, сазнања да је човек својом присном везом са злом постао слеп за његову страхоту. Христос је запазио чврстину упоришта греха у људском срцу и колико је мало оних који су вољни да се одвоје од његове силе. Знао је да без Божје помоћи људски род мора да погине и видео мноштво како гине и поред изобилне помоћи. JNNSer 363.3
На Христа као нашу замену и јемство положено је безакоње свих нас. Он се убројио у преступнике, да би нас откупио од осуде закона. Кривица сваког Адамовог потомка оптерећивала је Његово срце. Божји гнев према греху, страшни израз Његовог незадовољства због неправде, испуњавали су ужасом душу Његовог Сина. Целог свог живота Христос је палом свету објављивао добре вести о Очевој милости и љубави која прашта. Често је говорио о спасењу за највеће грешнике. Међутим, сада са страшним теретом кривице који је носио, није могао да види милостиво Очево лице. Повлачење божанског лица од Спаситеља у овом часу највеће патње, проболо је Његово срце таквим болом који човек никада неће моћи потпуно да разуме. Његова душевна патња била је тако велика да је једва осећао своје телесне болове. (Чежња векова, стр. 752.753. оригинал) JNNSer 363.4
За даље размишљање: Како је задивљујуће знати да Онај који је био одвојен од Оца у часу свог најдубљег бола одбија да ме ишта одвоји од Његове љубави? JNNSer 363.5