Који говори да у Њему стоји, и тај треба тако да ходи као што је Он ходио. (1. Јованова 2,6) JNNSer 42.1
Мора доћи до пробуђења јасног сведочанства. Пут који води у небо није постао ништа равнији него што је био у данима нашег Спаситеља. Морамо одбацити све своје грехе. Свако попуштање омиљеном греху, које отежава наш верски живот, мора бити пресечено. Мора се жртвовати и десно око или десна рука уколико нас наводи да вређамо Бога. Да ли смо спремни да се одрекнемо своје мудрости и да Божје царство примимо као мала деца? Да ли смо спремни да се одрекнемо своје наводне праведности?... JNNSer 42.2
Свако друштво које смо створили, ма како било мало, утиче на нас. Од тога колико попуштамо том утицају, зависиће и облик пријатељства, постојаност односа и наша љубав и поштовање онога са којима се дружимо. На тај начин познанством и дружењем са Христом можемо постати слични Њему, беспрекорном Примеру. JNNSer 42.3
Заједница са Христом - како је она неизрециво драгоцена! Наша је предност да уживамо у таквој заједници ако то будемо тражили, ако се будемо жртвовали да је сачувамо. Када су први ученици чули Христове речи, осетили су потребу за Њим. Они су Га потражили, нашли и следили. Били су са Њим у дому, за столом, у клети, у пољу. Били су са Њим као ученици са учитељем, свакодневно примајући са Његових усана поуке о светој истини. Гледали су га као што слуге гледају свог господара, да би научили своју дужност. Радо и радосно су Му служили. Следили су Га као што војници следе свог заповедника, борећи се у доброј борби вере... JNNSer 42.4
„Који говори да у Њему стоји, и тај треба тако да ходи као што је Он ходио.” (1. Јованова 2,6) „Ако ко нема Духа Христова, он није Његов.” (Римљанима 8,9) Ово усаглашавање са Исусом неће проћи непримећено у свету. Оно ће бити уочено и постаће предмет размишљања. Хришћанин можда неће бити свестан велике промене, јер што карактером више подсећа на Христа, то ће скромније бити његово мишљење о себи, али ће то видети и доживети сви који га окружују. Они који су доживели најдубља искуства у Божјим делима, најдаље су од охолости или самоузвисивања. Они о себи најскромније мисле и негују најузвишенија схватања о Христовој слави и сјају. Сматрају да је и најниже место у Његовој служби за њих превише часно. (Testimoniesfor the Church, св. 5, стр. 222.223) JNNSer 42.5
За даље размишљање: Шта сматрам најдрагоценијим у својој заједници са Христом? JNNSer 42.6