А Исус му рече: Данас дође спасеније кући овој; јер је и ово син Авраамов. (Лука 19,9) JNNSer 44.1
Улице су биле закрчене, па Закхеј, који је био малога раста, није могао ништа да види преко глава других људи. Нико није желео да га пропусти, па се тако трчећи мало испред мноштва до једне разгранате смокве, која се надвила над путем, богати убирач пореза попео и сео између грана, одакле је могао да посматра поворку која је испод пролазила. Гомила се приближила и пролазила, а Закхеј је жељним погледом тражио да препозна лик Онога кога је чезнуо да види. JNNSer 44.2
Поред бучног негодовања свештеника и рабина и узвика добродошлице мноштва, ова неизговорена жеља старешине цариника, проговорила је Исусовом срцу. Изненада, управо испод смокве, група је застала, они који су ишли напред и они који су ишли иза зауставили су се, а поглед Онога који чита душу подигао се горе. Готово сумњајући у своја чула, човек на дрвету чуо је речи: „Закхеју, сиђи брзо; јер Ми данас ваља бити у твојој кући.” JNNSer 44.3
Мноштво је начинило пролаз и Закхеј, ходајући као у сну, кренуо је према свом дому. Међутим, рабини су то посматрали намрштених лица и гунђали од незадовољства и подсмеха што „грешноме човеку дође у кућу”. JNNSer 44.4
Закхеј је био запрепашћен, запањен и занемео због Христове љубави и љубазности у којој се спустио до њега тако недостојног. Сада су љубав и верност према новопронађеном Учитељу отпечатиле његове усне. Он ће јавно изрећи своје признање и кајање. JNNSer 44.5
У присуству мноштва „Закхеј стаде и рече Господу: Господе, ево пола имања својега даћу сиромасима, и ако сам кога занео вратићу онолико четворо”. JNNSer 44.6
„А Исус му рече: Данас дође спасеније кући овој; јер је и ово син Авраамов.” (Чежња векова, стр. 553-555. стр. оригиниал) JNNSer 44.7
За даље размишљање: У току своје земаљске службе Исус је показао способност да чује вапај људског срца усред вреве свакодневног живота. Да ли моје потребе покрећу Исусово срце? Да ли Га тражим уверен да ће ме чути? JNNSer 44.8