Сад отпушташ с миром слугу својега, Господе, по ријечи својој; јер видјеше очи моје спасеније Твоје. (Лука 2,29.30) JNNSer 56.1
Духовно треба духовно да „се разгледа”. Божји Син је посвећен у Храму за посао који је дошао да изврши. Свештеник Га је посматрао као што би посматрао свако друго дете. Међутим, иако није видео нити осетио нешто необично, Божји чин у давању свога Сина свету био је препознат. Ова прилика није могла проћи, а да Христа неко не препозна. „И гле, бијаше у Јерусалиму човјек по имену Симеун, и тај човјек бјеше праведан и побожан, који чекаше утјехе Израиљеве, и Дух Свети бијаше у њему. И њему бјеше Свети Дух казао да неће видјети смрти док не види Христа Господњега.” (Лука 2,25.26) JNNSer 56.2
Када је Симеун ушао у Храм, видео је једну породицу како доноси дете пред свештеника. Њихова спољашњост говорила је о сиромаштву; али Симеун је схватио упозорења Духа и био дубоко осведочен да је Дете које је донето пред Господа Утеха Израиљева, Онај кога је желео да види. Зачуђеном свештенику Симеун је изгледао као занесен човек. Дете је враћено Марији, а он га узима у наручје држи га пред Богом, док радост коју дотада никада није осетио испуњава његову душу. Док је подизао малог Спаситеља према небу, рекао је: „Сад отпушташ с миром слугу својега, Господе, по ријечи својој; јер видјеше очи моје спасеније Твоје, које си уготовио пред лицем свију народа, видјело, да обасја незнабошце, и славу народа Твојега Израиља.” JNNSer 56.3
Пророчки дух почивао је на овом Божјем човеку, и док су Јосиф и Марија стајали ту крај њега, чудећи се његовим речима, он их је благословио и рекао Марији: „Гле, Овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити; (а и теби самој пробошће нож душу) да се открију мисли многих срца.” (Лука 2,34.35) (Чежња векова, стр. 55. оригинал) JNNSer 56.4
За даље размишљање: Симеун је чезнуо да види Месију који ће узети грехе света. Шта ја чезнем да ми Бог покаже у овом тренутку у мом животу? JNNSer 56.5