А кад им Мојсије изговори, застрије лице своје покривалом. (2. Мојсијева 34,33) JNNSer 58.1
Мојсије је остао на гори четрдесет дана и четрдесет ноћи; све време, као и први пут, био је на чудесан начин одржаван у животу. Никоме није било дозвољено да се попне на гору с њим, нити се за време његове одсутности ико смео приближити гори. По Господњој заповести унапред је припремио две камене плоче и понео их на врх; и поново „написа Господ на плоче речи завета, десет речи”. JNNSer 58.2
У том дугом временском раздобљу, проведеном у разговору са Богом, Мојсијево лице одражавало је славу Божје присутности; када је сишао са горе, не знадијаше да му кожа на лицу поста светла, да његово лице блиста заслепљујућом светлошћу. Та светлост обасјавала је и Стефаново лице, кад је био доведен пред судије; „и погледавши на њ сви који сјеђаху на сабору видјеше лице његово као лице анђела” (Дела 6,15). И Арон је, као и остали људи, устукнуо пред Мојсијем, и не смеше приступити к њему. Запазивши њихову збуњеност и њихов страх, и не знајући узрок свему, позвао их је да му приђу... JNNSer 58.3
Бог је желео да овим сјајем прикаже Израиљу свети, узвишени карактер свога Закона, али и славу Јеванђеља које се открило преко Исуса Христа. Док је био на гори, Бог је Мојсију осим плоча Закона предао и план спасења. Тако је могао да схвати да сви симболи и прилике јеврејске службе представљају Христову жртву; зато се може казати да је управо небеска светлост која је зрачила са Голготе, у истој мери као и слава Божјег закона, својим сјајем обасјавала Мојсијево лице. Та божанска светлост симболички је представљала славу опроштења чији је Мојсије био видљиви посредник... JNNSer 58.4
Мојсије је био прилика Исуса Христа. Као што је израиљски посредник пребацивао вео преко себе зато што народ није могао поднети да гледа славу његовог лица, тако је и Христос, божански Посредник, док је боравио на Земљи своју божанску природу заоденуо људском. Да је дошао заогрнут небеским сјајем, не би могао да приступи људима у њиховом грешном положају. Они не би могли да поднесу славу Његове присутности. Зато је и понизио самога Себе и дошао „у обличју тијела грјеховнога” (Римљанима 8,3), да би могао приступити грешном роду и уздићи га к Себи. (Стварање, патријарси и пророци, стр. 329.330. оригинал) JNNSer 58.5
За даље размишљање: Да ли ја поседујем сјај који потиче од послушности Божјем светом закону? JNNSer 58.6