Јер је Бог у Христу помирио свијет са Собом не примивши им гријеха њиховијех, и метнувши у нас ријеч помирења. (2. Коринћанима 5,19) JNNSer 73.1
Иако је Спаситељева смрт учинила крај симболима и сенкама, она ни у најмањој мери није умањила обавезе и захтеве моралног Закона. Сасвим супротно томе, јер већ сама чињеница да је Христос морао да умре да би извршио помирење за преступе тога Закона, доказује да је он непроменљив. JNNSer 73.2
Они који тврде да је Христос дошао да укине Божји закон, да уклони Стари завет, говоре о јеврејском времену као о времену мрака, представљајући јеврејску религију као религију празних обреда и церемонија. Међутим, то је велика заблуда! На свим страницама свете историје на којима се описује Божје поступање према изабраном народу запажамо пламене трагове великог ЈА САМ. Он синовима човечјим никада није отвореније показао своју моћ и славу него онда када је био признат за јединог владара над Израиљем, када је свој закон давао свом народу! Ту палицом владалачком није махала човекова рука; ту је достојанствени корак израиљског невидљивог Владара био неизрециво узвишен и страшан. JNNSer 73.3
Божја слава се откривала преко Исуса Христа приликом свих ових откривења божанске присутности. Не само приликом Спаситељевог доласка, већ у свим временима после пада у грех и обећања о откупљењу, Бог беше у Христу и свет помири са собом (2. Коринћанима 5,19) . Христос је био темељ и средиште церемонијалног система и у доба патријараха и у доба јеврејства. Од времена греха наших прародитеља није било непосредног разговора између Бога Оца и човека. JNNSer 73.4
Отац је предао свет у Христове руке, да би Он својим посредничким делом откупио човека и одбранио ауторитет и светост Божјег закона. Веза између Неба и грешног рода одржавана је преко Христа. Управо је Божји Син изрекао нашим прародитељима обећање о откупљењу. Он је био тај који се показивао патријарсима. Адам, Ноје, Аврам, Исак, Јаков и Мојсије су разумевали Јеванђеље. (Стварање, патријарси и пророци, стр. 365.366. оригинал) JNNSer 73.5
За даље размишљање: Ако се Бог тако пажљиво постарао за моје спасење, мирећи ме са Собом кроз Христа, шта могу да учиним да будем сигуран да нећу протраћити тако велико спасење? JNNSer 73.6