Go to full page →

Божански помоћник, 16. април JNNSer 113

Носите бремена један другога, и тако ћете испунити закон Христов. (Галатима 6,2) JNNSer 113.1

У целокупном Христовом делу исцељивања открила се сила љубави и само ако вером суделујемо у тој љубави, бићемо оруђа у Његовом делу. Ако занемаримо да се божанском везом повежемо са Христом, струја животодавне силе не може обилним токовима тећи од нас ка свету. Било је места у којима и сам Спаситељ, због њиховог неверства, није могао да учини многа и силна дела. Тако и данас неверство одваја Цркву од њеног божанског Помоћника. Она се слабо држи вечне стварности. Бог је разочаран и лишен своје славе због њеног недостатка вере. JNNSer 113.2

Само ако обавља Христово дело, Црква има обећање о Његовој присутности. Идите и научите све народе, рекао је Он „и ево Ја сам с вама у све дане до свршетка вијека”. Један од првих услова за примање Његове силе је узимање Његовог јарма. Живот Цркве зависи од њене верности у испуњавању Господњег налога. Запостављање овог посла значи препустити се духовној слабости и пропадању. Тамо где нема активног рада за друге, љубав ишчезава, а вера тамни. JNNSer 113.3

Христос жели да Његови проповедници буду васпитачи Цркве у делу Јеванђеља. Они треба да поучавају људе како да траже и спасу изгубљене. Али да ли је то посао који они раде? О, колико је мало оних који се труде да распламсају искру живота у Цркви која је готова да умре! За колико се цркава, као за болесне јагањце, старају они који би требало да траже изгубљене овце! А све време милиони и милиони гину без Христа. JNNSer 113.4

Божанска љубав покренула се до својих недокучивих дубина ради људи, и анђели се чуде посматрајући површну захвалност оних који примају тако велику љубав. Анђели се чуде човековом слабом поштовању Божје љубави. Небо негодује због немарности која се испољава према душама људи. Да ли желимо да сазнамо како Христос гледа на то? Како би се осећао отац или мајка када би сазнали да су њихово дете, изгубљено на мразу и снегу, мимоишли и оставили да умре они који су могли да га спасу? Зар не би били дубоко ожалошћени, веома гневни? Зар не би оптуживали те убице гневом тако врелим као што су њихове сузе, силним као што је њихова љубав? Патње сваког човека патње су Божјег детета и они који не пружају руку помоћницу свом ближњем који гине, изазивају Његов праведан гнев. То је Јагњетов гнев. (Чежња векова, стр. 825. оригинал) JNNSer 113.5

За даље размишљање: Да ли ми недостаје Исусово присуство зато што занемарујем Његово дело? JNNSer 113.6