Go to full page →

Божански узор, 19.април JNNSer 116

Већ нећу много говорити с вама; јер иде кнез овога свијета, и у Мени нема ништа. (Јован 14,30) JNNSer 116.1

„Жалосно време каквога никада није било” ускоро ће наступити, и зато нам је неопходно искуство које сада још немамо и које многи занемарују да стекну. Често се догађа да невоље изгледају много страшније док их очекујемо, али то се не односи на кризу која је пред нама. Најживахнија машта не може да опише праву величину тог искушења. У време велике невоље, свака душа мораће да стоји сама за себе пред Богом. „Ако би Ноје, Данило и Јов били у њој (земљи), тако Ја жив био, говори Господ, неће избавити сина ни кћери, него ће своје душе избавити правдом својом.” (Језекиљ 14,20) JNNSer 116.2

Сада, док наш узвишени Првосвештеник још обавља службу помирења за нас, треба да настојимо да постигнемо савршенство у Христу. Наш Спаситељ, чак ни у мислима није био наведен да попусти сили кушања. Сотона у људском срцу налази неке слабости које може да искористи као упоришта, уколико гајимо неку грешну жељу, преко које његова кушања добијају снагу. Међутим, Христос је овако рекао о Себи: „Јер иде кнез овога свијета, и у Мени нема ништа!” (Јован 14,30) Сотона није успевао да у Божјем Сину пронађе било шта што би му омогућило да Га победи. Христос је држао заповести свога Оца, и у Њему није било греха који би сотона могао искористити као своју предност. То је стање које морају да постигну сви који желе да опстану у време велике невоље. JNNSer 116.3

У овом животу морамо се одвојити од греха, вером у Христову крв помирења. Наш љубљени Спаситељ позива нас да Му се придружимо, да своје слабости сјединимо с Његовом снагом, наше незнање с Његовом мудрошћу, нашу недостојност с Његовим заслугама. Божје провиђење је школа у којој треба да се научимо Исусовој кротости и понизности. Господ нам увек показује пут којим можемо поћи, не зато што ће нам бити угоднији или лакши, већ зато што нас води правим циљевима у животу. На нама је да сарађујемо са снагама којима се Небо служи да би се наш карактер ускладио с божанским узором. Нико не може занемарити или одложити овај посао да своју душу не изложи најстрашнијој опасности. (Велика борба, стр. 622.623. оригинал) JNNSer 116.4

За даље размишљање: Ког омиљеног греха морам да се одрекнем? Како могу сјединити своју слабост у овој области свог живота са снагом коју ми Исус нуди? JNNSer 116.5