Да љубав којом си Мене љубио у њима буде, и Ја у њима. (Јован 17,26) JNNSer 119.1
Христос објављује мисију коју је имао када је дошао на Земљу. Он казује у својој последњој јавној молитви: „Оче праведни, свијет Тебе не позна, а Ја Те познах, и ови познаше да си Ме Ти послао. И показах им име Твоје, и показаћу: да љубав којом си Мене љубио у њима буде, и Ја у њима.” (Јован 17,25.26) Када је Мојсије затражио од Господа да му покаже своју славу, Господ је рекао. „Учинићу да прође све добро Моје испред тебе.” (2. Мојсијева 33,19) „Јер пролазећи Господ испред њега викаше: Господ, Господ, Бог милостив, жалостив, спор на гњев и обилан милосрђем и истином. Који чува милост тисућама, прашта безакоња и неправде и гријехе, који не правда кривога, и походи гријехе отачке на синовима и на унуцима до трећега и четвртога кољена. А Мојсије брже сави главу до земље и поклони се.” (2. Мојсијева 34,6-8) Када смо у могућности да схватимо Божји карактер као Мојсије, такође треба да пожуримо да се поклонимо исказујући дивљење и славу. Исус је размишљао да ништа мање од „љубави којом си Мене љубио” (Јован 17,26) не треба да буде у срцима Његове деце, да би знање о Богу могли пренети другима. JNNSer 119.2
О, каква је то сигурност да Божја љубав може пребивати у срцима свих који верују у Њега! О, какво спасење је омогућено: јер Он може да спасе све који долазе к Богу преко Њега... Онима који су судеоници у Његовим патњама, у Његовом понижењу, који подносе све ради Његовог имена, треба да буде дарована Божја љубав као што је била дарована Сину. Онај који зна је рекао: „Јер сам Отац има љубав к вама.” (Јован 16,27)... Ова љубав постаје наша кроз веру у Божјег Сина, те према томе повезаност са Христом за нас представља највећу вредност. Треба да будемо једно са Њим као што је Он једно с Оцем, и онда ћемо бити вољени од стране бесконачног Бога као удови Христовог тела, као лозе живог Чокота. Треба да будемо повезани са стаблом да бисмо примили храну из Чокота. Христос је наша прослављена Глава, а божанска љубав тече из Божјег срца, почива у Христу, и дарује се онима који су сједињени са Њим. Ова божанска љубав која улази у душу надахњује је захвалношћу, ослобађа је духовне слабости, поноса, таштине и себичности, и од свега што изобличује хришћански карактер. (Fundamentals of Christian Education, стр. 177-179) JNNSer 119.3
За даље размишљање: Како могу доживети божанску љубав ако нисам повезан са Христом? JNNSer 119.4