Loading...
Larger font
Smaller font
Copy
Print
Contents
  • Results
  • Related
  • Featured
No results found for: "".
  • Weighted Relevancy
  • Content Sequence
  • Relevancy
  • Earliest First
  • Latest First
    Larger font
    Smaller font
    Copy
    Print
    Contents

    Поглавље 10—НАШ ЖИВОТ И РАД

    Бог је за цео свемир извор живота, светлости и радости. Из њега излазе благослови и изливају се на сва његова створења, као што из извора излази поток и из сунца светлосни зраци. Свуда где божански живот испуњава људска срца, он ће се изливати у облику љубави и доброчинства и на околину.SC 52.1

    Спаситељ је налазио своју радост у подизању и спасавању грешних људи. Зато није жалио свој живот, него је умро на крсту и поднео срамоту за нас. И Божји анђели имају задатак да се брину за блаженство других створења. У томе они налазе своје задовољство. Охоли и себични људи сматрали би за понижење да служе онима који су пади у грех или који су по чину и подожају нижи од њих, a то је баш задагак безгрешних анђела. Дух Христове љубави и самопожртвовања испуњава небеса и извор је свих благослова. Тај дух треба да гаје и Христови ученици, и да се види у њиховим делима.SC 52.2

    Када Христова љубав испуњава срца, она се не може сакрити, као што се не може сакрити мирис. Њен свети уплив осећају сви с којима долазимо у додир. Христов Дух у срцима можемо упоредити са извором у пустињи, који освежава свакога који му приђе и буди жељу у онима који су близу смрти да се напију воде живота.SC 52.3

    Љубав према Исусу Христу показује се у искреној тежњи да радимо, као и Он, на подизању и спасавању човечанства. Она нас гони да волимо и имамо саучешће за сва створења која се налазе под покровитељством небеског Оца.SC 52.4

    Спаситељев живот на земљи није био живот одмора и угодности. Он је радио неуморно, озбиљно и са светом рев- ношћу да спасе пали људски род. Од јасала у Витлејему па до крста на Голготи ишао је путем самоодрицања. Он се није плашио тешког посла, напорног пута, бриге и труда. Спаситељ каже о себи: „Син човечји није дошао да му служе, него да служи и да душу своју да у откуп за многе.” (Матеј 20, 28.) Ово је био главни циљ његовог живота. Све друго долазило је тек иза овога и било је потчињено овоме. Христос каже да је његово јело и пиће да испуни Божју вољу и сврши његов посао. Он није ништа чинио да би угодио себи или задовољио своје самољубље.SC 52.5

    Сви они који су искусили Христову милост биће готови да поднесу сваку жртву да би други, за које је Христос претрпео смрт добили удела у овом небеском дару. Они ће све употребити на то да поправе свет и побољшају живот у свету. Овакав дух је плод стварно обраћеног срца. Чим неко упозна Христа, у његовом се срцу јавља жеља да и другима јави каквог је драгоценог пријатеља нашао у Христу. Таква спасоносна и света истина не може се сакрити у срцу. Ми не можемо ћутати ако смо обучени у Христову правду и испуњени светом радошћу његовог Духа. Ако смо видели и искусили Божју доброту, морамо то саопштити и другима. Ми ћемо, као Филип кад је нашао Спаситеља, позвати и друге да дођу к њему. Покушаћемо да им откријемо привлачну Христову снагу и невидљиве ствари будућег света. Наша највећа жеља биће да идемо Христовим стопама. Ми ћемо осетити потребу да и другима покажемо Јагње ,,које узе на се грехе света”. (Јован 1, 29.)SC 53.1

    Наше настојаље да и другима будемо на благослов донеће и нама лично богате благослове. To je била Божја намера кад нам је поверио једно место у плану спасења. Он је учинио да ми, људи, добијемо удела у његовој божанској природи, а од нас тражи да све примљене благослове донесемо и својим ближњима. Ово је највећа почаст, највећа радост коју је Бог могао пружити људима. Они који на тај начин постају учесници у том делу љубави приближују се своме Створитељу.SC 53.2

    Бог је могао вест о спасењу, цело дело своје љубави, поверити небеским анђелима да га они изведу. Он је могао употребити и друга средства да би спровео свој план. Али, у својој бескрајној љубави, Он је хтео да и ми сарађујемо са Христом и анђелима, да бисмо и ми имали удела у благослову, радости и духовном напретку, који произлазе из ове несебичне службе.SC 53.3

    Ако страдамо са Христом, ми ћемо се приближити њему. Свако самопожртвовање за друге јача дух доброте у срцу доброчинитеља и доводи га у све ужу везу са Избавитељем света, „који, богат будући, вас ради осиромаши, да се ви његовим сиромаштвом обогатите”. (2. Кор. 8, 9.) Живот ће за нас бити благослов само ако овако изведемо његов план о нама, који је имао пред собом кад нас је створио.SC 54.1

    Ако пођеш на посао као Христов ученик да што више душа обратиш њему, тада ћеш осетити потребу за дубљим искуством и бољим познавањем Божјег дела. Тада ћеш бити жедан и гладан правде. Ти ћеш се удубити у проучаваље Божјег бића, твоја ћe се вера ојачати, а твоја душа окрепити на извору спасења. Искушења и борбе гониће те да проучаваш Божју реч и да се молиш. Ти ћеш расти у милости и познавању Христа и стећи ћеш богата искуства.SC 54.2

    Несебичан рад за друге даће ти чврст и постојан карактер, учиниће да будеш пун љубави према другима као што је Христос био, и донеће ти мир и cpeћy. Твоје срце тежиће тада за нечим узвишенијим. У њему неће бити више места за леност и себичност. Онај који се овако вежба у хришћанској милости развиће се и ојачаће у Божјем делу. У њему ћe се развијати јасна духовна свест, стално ћe напредовати у вери и стицаће све већа искуства о моћи молитве. Божји Дух радиће у његовом срцу и изазваће — као одјек божанског додира — свете звуке у његовој унутрашњости. Онај који се жртвује у несебичном напору за добро других, тиме осигурава своје сопствено спасење.SC 54.3

    Једини пут да растемо у Христовој милости јесте да несебично вршимо посао који нам је Христос поверио, да учинимо све што можемо да бисмо помогли онима којима је потребна наша помоћ и наша потпора. Снага се стиче вежбањем, а делатност је први услов живота. Сви они који желе да очувају свој хришћански живот и приме благослове милости а да сами ништа не раде, сдични су ономе који само једе а ништа не ради. Како у телесном, тако и у духовном животу нерад доноси назадак и пропаст. Човек који не жели да употребљава своје удове, ускоро ћe изгубити снагу да их уопште употребљава. Тако и хришћанин који не жели да искористи способности које му је Бог дао, неће расти у Христовој милости нити ће сачувати своју духовну снагу.SC 54.4

    Христос је своју цркву одредио да спасава изгубљено човечанство. Њен је задатак да свету објави радосну вест. Хришћанин је дужан да то чини. Свако треба да испуни Спаситељеву заповест према својим способностима и приликама које му се за то пружају. Христова љубав која нам је објављена чини нас дужницима према свима онима који је још не познају. Бог нам је дао своју светлост не да је чувамо само за себе, него да допринесемо да обасја све оне који још живе у тами.SC 54.5

    Када би Хритови следбеници били свесни ове своје дужности, тада би било у незнабожачким земљама на хиљаде оних који објављују вест о спасењу где се сада налази можда само један. Тада би сваки који лично не може да врши овај посао допринео његовом напретку својим средствима и својим молитвама. Тада би се и у хришћанским земљама радило са већом озбиљношћу на спасењу душа.SC 55.1

    Ако желимо да радимо за Христа, не морамо ићи међу незнабошце, не морамо оставити ни уски круг свога дома, за који нас везују наше дужности; ми можемо радити онде где се налазимо. За Христа можемо радити у нашој кући, у цркви, у кругу наших пријатеља и познаника, па чак и приликом обављања наших послова.SC 55.2

    Наш Спаситељ је провео већи део свога живота на земљи у малој дрводељској радионици у Назарету, где је стрпљиво обављао свој рад. Анђели који су служили Исусу, окруживали су Господара живота док се, непрепознат и непризнат, кретао у друштву радника и сељака. Спаситељ је исто тако верно и савесно испуњавао своју дужност при вршењу свог једноставног посла као и при лечењу болесника и на узбурканим валовима Галилејског Језера. Тако и ми, ма у каквом положају били и ма како једноставне дужности вршили, увек можемо бити са Исусом и сарађивати с њим.SC 55.3

    Апостол Павле пише: „Сваки, браћо, у чему је ко позван, у ономе нека остане пред Господом.” (1. Кор.7,24.) Свако треба свој посао тако да врши да својом верношћу прослави свога Учитеља. Ако је он веран и искрен Христов следбеник, његова вера ће се показати у свима његовим потхватима, у свему што чини његови ће ближњи видети да њиме управља Христов Дух. Вредни и верни Божји следбеник биће представник Онога који је за време свог земаљског живота ходао по брежуљцима Галилеје. Сваки хришћанин треба тако да утиче својим делима на људе, да гледајући њега славе свога Створитеља и Спаситеља.SC 55.4

    Многи се устежу да ставе своје дарове у службу Христу изговарајупи се да други имају за то више дара и способности. Они мисле да Божјој служби треба да се посвете само нарочито даровити људи. Многи чак мисле да је Бог тим способностима обдарио само извесну врсту људи, а другима је то ускратио, и, према томе, они не могу имати удела ни у paдy нити у награди. О свему овоме нема ни речи у причи коју је Христос непричао о дељењу таланата. По његовим речима домаћин, Бог, дао је сваком свом слузи његов посао.SC 55.5

    И при обављаљу најнижих дужности можемо служити Господу са љубављу. Ако je у нашим срцима Божја љубав, она ћe се показати и у нашем животу. Христов миомирис окружиће нас, и наш ћe утицај бити на благослов и cpeћy других.SC 56.1

    Нe чекајте на ванредне прилике или марочите способности да бисте отпочели рад у Божјем делу. Нe брините се о томе шта ћe свет мислити о вама. Ваши напори неће бити узалудни ако ваш свакодневни живот сведочи о чистоти и искрености ваше вере, и ако су се други уверили да xoћете радо да им помогнете.SC 56.2

    И најмањи и најсиромашнији Исусови ученици могу бити на благослов другима. Можда они и нису свесни да чине добро, па ипак из њих струји река богатих благослова. A плодови њиховог рада видеће се тек на дан великог обрачуна. Они не знају и не oceћajу да чине нешто велико, нити ее брину за успех свог труда. Они иду мирно својим путем и верно врше посао који им је Бог по својој мудрости доделио. Њихов живот заиста неће бити некористан. У њиховим срцима учвршћује се све више Христов лик. Они раде удружени са Богом већ у овом животу и спремају се за узвишенији рад и непомућену радост у вечном животу.SC 56.3

    Larger font
    Smaller font
    Copy
    Print
    Contents