Поглавље 3—ПОТРЕБАН НAM ЈЕ СПАСИТЕЉ

Бог је човека створно са племенитим особинама и потпуно уравнотеженим духом. Он је физички био савршено биће, а морално потпуно у складу са Богом. Његове су мисли биле чисте, а намере свете. Али непослушношћу све његове особине су покварене, и на место праве љубави у његовом се срцу појавила себичност. Преступом је човек у толикој мери ослабио морално, да му је било немогуће да се својом снагом одупре греху. Тако је постао роб сотони, а такав би вечито остао да се Бог у својој вечној љубави није умешао као посредник. Ђаво је хтео да спречи извођење Божјег плана при стварању човека и да унесе у свет жалост и пропаст. Шта више, он се није устручавао да свако зло представи као последицу стварања човека.SC 12.1

У свом безгрешном стању, човек је живео у срећној заједници са Богом, ,,у коме је све благо премудрости и разума сакривено”. (Кол. 2, 3.) Али после учињеног греха, човек није више могао наћи радост у светости, и стога је покушао да се сакрије од Божјег лица. Такав је и сада онај који се још није препородио и обновио своје срце. Такав не живи у складу са Богом и не налази задовољства и радости у заједници с њиме. Грешник се не би осећао срећан у Божјем присуству и не би могао да издржи у друштву светих бића. Чак и кад би имао приступа у небо, никад оно не би за њега било место блаженства. Несебична љубав која тамо влада, где су сва бића у савршеној слози са бескрајном Божјом љубављу, не би нашла одјека у његовом срцу. Његове мисли, побуде и жеље биле би сасвим друкчије од оних које покрећу срца безгрешних становника неба. Он би нарушио небески склад. Небо би за њега било место муке. Он би све учи- нио, само да се сакрије испред Онога који је вечна светлост и извар сваког добра. Бог не искључује безбожнике са неба по својој самовољној одлуци; они се сами искључују из те заједнице сопственом кривицом. Слава Божја њих би спалила. Они би радије изабрали смрт, само да се сакрију испред лица Онога који је умро на крсту за њихово спасењеSC 12.2

Својом снагом не можемо се избавити из понора, у који смо пали кроз грех. Тежње нашег срца су зле, и ми их не можемо променити. „Ко ћe чисто извадити из нечистога? Нико.” (О Јову 14, 4.) ,,Јер телесно мудровање непријатељство је Богу, јер се не покорава закону Божјем нити може.” (Римљ. 8, 7.) Васпитање и образовање разума и воље и људски напори имају своје подручје утицаја, али су овде сасвим немоћни. Они могу изазвати извесно побољшање у навикама, али не могу променити срце, не могу очистити тајне побуде које покрећу живот. Да би човек променио своје грешно стање и да би се посветио, потребно је да на срце делује једна сила изнутра, да дође један нов живот од горе. Та сила је Христос. Једино његова милост може да оживи успаване племените душевне способности и упути их Богу, савршеној светости. Сам Спаситељ каже: „Заиста ти кажем: ако се ко наново не роди, не може видети царства Божјега.” (Јован 3, 3.) Човек мора да се препороди, да добије ново срце, нове жеље, намере и тежње. У великој смо заблуди ако мислимо да је довољно да развијамо добро које се по природи налази у човеку. ,,А телесни човек не разуме што је од Духа Бо жјега, јер му се чини лудост и не може да разуме, јер треба духовно да се разгледа.” (1. Кор. 2, 14.) ,,Не чуди се што ти рекох: ваља вам се намово родити.” (Јован 3, 7.) О Христу је писано:,,У њему беше живот, и живот беше видело људима.” (Јовам 1, 4.) „Јер нема другога имена под небом данога људима, којим бисмо се ми могли спасти.” (Дела 4, 12.)SC 13.1

Није довољно да само разумемо очинско старање, љубав и милосрђе Божје; није доста да упознамо мудрост и правду његовог закона; не задовољава ни сазнање да је тај закон заснован на вечитом темељу — љубави. Апостол Павле каже: ,,Хвалим закон да је добар.” ,,Закон је дакле свет, и заповест света, праведна и добра.” (Римљ.7,16.12.) Али он додаје у душевном страху и очајању: ,,А ја сам телесан, продан под грех.” (Римљ. 7, 14.) Он је тражио чистоту и правду, које није могао достићи својом снагом, зато му се из груди отима болан узвик: „Ја несрећни човек! Ко ћe ме избавити од тела смрти ове?” (Римљ. 7, 24.) Ово је онај исти очајни крик, који се отео из многе душе натоварене грехом у свим земљама и у свим временима. За све њих постоји само један одговор: „Гле, Јагње Божје које узе ма се грехе света!” (Joван 1, 29.)SC 13.2

Многобројним сликама и порећењима објашњава Божји Дух ову истину јасно и разговетно онима који теже да се ослободе од греха. Када је Јаков, пошто је преварно свога брата Исава и побегао из кyћe свога оца, дошао до сазнања да је учинио грех, пао је немоћан на земљу. Остављен, прогнан и одвојен од свега онога што је давало смисао и вредност његовом животу, највише га је мучила мисао да га је његов грех одвојио од Бога и да га је небо напустило. Окружен усамљеним бреговима и звезданим небом над собом, легао је на голу земљу да би тако провео ноћ. Када је заспао, уснио је чудноват сан. Видео је како се са земље на којој је лежао дижу до небеса лестве по којима се пењу и силазе Божји анђели; a са отвореног неба чуо је божански глас наде и утехе. На овај начин Јаков је дошао до сазнања да потребу и тежњу његове душе може задовољити само један Спаситељ. Са радошћу и захвалношћу упознао је пут којим ћe он, грешник, опет моћи да се врати Богу. Тајанствене лестве његовог сна представљале су Исуса, јединог посредника између Бога и људи.SC 14.1

У разговору са Натанаилом, Христос употребљава исто упоређење: „Заиста, заиста вам кажем: отселе ћете видети небо отворено и анђеле Божје где се пењу и силазе к Сину човечјем.” (Јован 1, 51.) Грех је одвојио човека од Бога, a земљу од неба. Тако се између њих створио непрелазни јаз. Али, кроз Христа поново је успостављена веза између неба и земље. Његовом заслугом створен је мост над понором који је грех начинио, и Божји анђели ступили су поново у везу са човеком. Христос је поново везао грешно човечанство у његовој слабости и беспомоћности са бескрајном свемоћи Божјом.SC 14.2

Узалуд човечанство сања о напретку, узалуд су све тежње да се људи оплемене ако се не узме у обзир једини извор сваке наде и помоћи за грешни род. „Сваки добри дар и сваки поклон савршени одозго је, долази од Оца светлости. (Јаков 1, 17.) Без Бога нема савршенства, а једини пут к Богу је Христос. Он сам каже: „Ја сам пут, истина и живот; нико неће доћи к Оцу до кроза ме.” (Јован 14, 6.)SC 14.3

Божје срце испуњено је према његовој деци на земљи љубављу која је јача од смрти. Бог нам је у жртви свога Сина, у том једном дару, поклонио цело небо. Живот и смрт Спаситеља, његово посредовање између нас и Бога, служба анђела, деловање његовог Духа, Отац који ради помоћу свега и кроз све, непрестана служба небеских бића — све служи спасењу грешног човечанства.SC 14.4

О, посматрајмо вером ову чудесну жртву која је принесена за нас! Признајмо стрпљивост и труд, којим небо хоће да избави грешно човечанство и да га опет поврати у Очев дом! Никада нису могле бити употребљене јаче побуде и моћнија средства. Зар нас нећe покренути непојмљива награда, радости неба, дружење са анђелима, заједница са Богом и његовим Сином, усавршавање и развијање свих наших духовних способности кроз вечна времена, да своја срца посветимо Створитељу и Искупитељу? С друге стране, зар нас неће одвратити од служења сотони све оно што је у Божјој речи изнето о суду над грешницима и уништењу греха, о кварењу нашег карактера и коначном уништењу?SC 16.1

Зар не увиђамо колика је Божја љубав? Шта је још могао учинити за нас? Заузмимо прави однос према Ономе који нас љуби неизмерном љубављу! Искористимо прилику која нам се пружа да се преобразимо по његовој слици и прилици, да се повратимо у друштво анђела, у сагласност и у заједницу са Оцем и његовим Сином!SC 16.2