Ученици треба да науче да нису усамљени атоми, него да је сваки од њих једна нит која заједно с другим нитима сачињава ткиво. Нарочито у дому треба деци дати ову поуку. Ту се ученицима сваки дан пружају прилике које ће им много помоћи, ако их буду знали искори-стити, да развију особине друштвености у свом карак-теру. На њима је да тако искористе време и приликеда изграде карактер који ће их учинити срећнима и кориснима. Повући се у себе, одбити да чинимо дру-гима добро пријатељским дружењем, значи лишити се многих благослова, јер узајамним додиром ум се опле-мењује и профињује. Друштвеним везама стварају се познанства и пријатељства која сједињују срца у атмо-сфери љубави, што је Богу угодно.ПMX 285.2

Нарочито они који су окусили Христову љубав тре-ба да развијају друштвене особине, јер ће тако моћи душе задобити за Христа. Не треба да скривају Христау свом срцу као жељено благо, скупоцено и свето, коме се само они радују; не треба да ограничавају објављи-вање Христове љубави само на оне који су им симпа-тични. Ученици треба да се науче да показују по Хри-стовом примеру живо интересовање и наклоност према онима који су у највећој невољи, иако ови не припадају уском кругу њихових одабраних пријатеља. Увеки свуда Исус се с љубављу интересовао за људску по-родицу и ширио је око себе светлост радосне побожно-сти. Нека ученици науче да иду његовим трагом. Нека науче да показују хришћанско интересовање, нежно саосећање и љубав према својим младим друговима,и нека се труде да их привуку к Исусу. Христос би требало да је у њиховим срцима извор живе воде која тече за вечност, освежавајући све који долазе с њимау додир.ПMX 285.3

Овај рад за друге у часу њихове потребе, обтљан драговољно и са љубављу, мио је Богу. Тако док још похађају школу, ученици могу да буду живи мисио-нари за Бога ако су верни начелима своје вере. Свеово изискује време, али то је време добро употребљено, јер ученик на тај начин учи како да открије хришћан-ство свету.ПMX 286.1

Христос није избегавао пријатељске везе са дру-гима. Кад га је неки фариееј или цариник позшо на ручак, он се одазвао. Свака реч коју је изговорио том приликом била је слушаоцима мирис на живот; време ручка било је за њега прилика да им изнесе драгоцене поуке које су одговарале њиховим потребама. Христос је на тај начин учио своје ученике како да се владајуу друштву оних који не верују, а како у друштву оних који верују.ПMX 286.2

ДРУШТВЕНИ ДА БИСМО СПАСАВАЛИ

ГЛАВНА НАЧЕЛА