Isus je bio ozbiljan, postojan radnik koji je neprekidno radio. Nikada među ljudima nije živeo neko ko je tako bio opterećen odgovornostima. Nikada neko drugi nije nosio tako težak teret nevolja i greha ovog sveta. Nikada se niko nije toliko mučio u takvoj samopregornoj revnosti za dobro ljudi. Pa ipak, Njegov život bio je zdrav život. Telesno i duševno On je bio predstavljen slikom »bezazlena i prečista« jagnjeta za žrtvu (1. Petrova 1,19). Telom i duhom bio je primer koji je pokazivao ono što je Bog naumio da poslušnošću Njegovim zakonima postane celo čovečanstvo.PBZ 25.2

Kada su ljudi posmatrali Isusa, videli su lice na kome su se ogledale božanska milost i delotvorna sila. Ostavljao je utisak da je okružen atmosferom duhovnog života. Iako je Njegovo ponašanje bilo ljubazno i skromno, On je delovao kao čovek sile koja nije bila obznanjena, ali koja se, ipak, nije mogla potpuno sakriti.PBZ 26.1

U toku svoje službe bio je stalno proganjan od prepredenih i licemernih ljudi, koji su tražili Njegov život. Uhode su Ga u stopu pratile, motreći na Njegove reči, da bi našli neku optužbu protiv Njega. Najoštroumniji i najobrazovaniji umovi u narodu težili su da Ga pobede u raspravi. Međutim, nikada nisu uspeli da ostvare tu prednost. Uvek su se povlačili postiđeni i pometeni od strane jednostavnog Učitelja iz Galileje. Hristovo učenje odisalo je takvom svežinom i silom kakvu ljudi nikada nisu poznali. Čak i Njegovi neprijateiji bili su primorani da izjave: »Nikad čovek nije tako govorio kao ovaj čovek.« (Jovan 7,46)PBZ 26.2

Isusovo detinjstvo, provedeno u siromaštvu, bilo je neiskvareno neprirodnim navikama jednog iskvarenog doba. Radeći za drvodeljskim stolom, noseći teret života u domu, učeći pouke iz poslušnosti i teškog rada, On se odmarao u prizorima iz prirode, a dok je težio da razume njene tajne, prikupljao je znanje. Proučavao je Božju reč, a časovi Njegove najveće sreće nastajali su kada je mogao da se odvoji od svoga rada i pođe u polja, da razmišlja u tihim dolinama, da na obroncima planina i među drvećem u šumi održava vezu sa Bogom. Rano jutro često Ga je zaticalo na nekom usamljenom mestu u razmišlja- nju, istraživanju Pisma ili molitvi. Pesmom je pozdravljao jutarnje svetlo. Pesmama zahvalnosti ulepšavao je časove svoga rada i donosio nebesku radost umornima od teškog posla.PBZ 26.3

U toku svog života Isus je u velikoj meri provodio vreme u prirodi. Svoja putovanja od mesta do mesta obavljao je pešačeći, a mnogo svojih pouka izgovorio je na svežem vazduhu. Svoje učenike često je odvajao od gradske zbrke i poučavao ih u tišini polja, što je bilo u skladu sa poukama o jednostavnosti, veri, samoodricanju, koje je želeo da im pruži. Ispod razgranatog drveća, na padinama bregova, jedva malo udaljenih od Galilejskog mora, On je pozvao dvanaestoricu da Mu postanu učenici, a tu je izgovorena i Beseda na Gori blaženstva.PBZ 27.1

Hristos je voleo da okuplja ljude pod plavim nebom, na nekom brežuljku obraslom travom ili na obalama jezera. Okružen delima svoga stvaranja, mo gao je da skrene njihove misli sa veštačkog na prirodno. U rastenju i ra zvoju prirode otkrivena su načela Njegovog carstva. Ljudi će moći da nauče dragocene pouke božanske istine, gledajući Božje brežuljke i posmatrajući divna dela Njegovih ruku. Pouke Božanskog Učitelja biće im tako delima prirode ponovljene u budućim danima. Um će biti uzdignut, a srce naći mir.PBZ 27.2

Isus je često u pogodno vreme otpu štao učenike koji su Mu se pridružili u radu, da posete svoje domove i da se odmore; ali njihovi napori da Ga odvo je od Njegovih poslova bili su uzaludni. Po ceo dan služio je mnoštvu koje je dolazilo k Njemu, a uveče ili u ranu zoru, povlačio se u svetinju prirode u planinama radi zajednice sa svojim Ocem.PBZ 27.3

Neprekidan rad i sukobljavanje sa neprijateljima i lažnim rabinskim učenjem često su Ga toliko iscrpljivali, da su Njegova majka i braća, pa čak i apo stoli, strahovali da se Njegov život ne ugasi. Međutim, posle povratka sa časova molitve kojima je završavao naporan dan, na Njegovom licu zapažali su izraz mira, životnu svežinu i silu koja kao da je prožela celo Njegovo biće. On je, jutro za jutrom, izlazio sa časo va koje je proveo nasamo sa Bogom, noseći ljudima nebesku svetlost.PBZ 27.4

Bilo je to upravo posle njihovog povratka sa prvog misionarskog putova nja, kada je Isus naložio svojim učenicima: »Dođite vi sami nasamo, i poči nite malo.« Učenici su se vratili ispu njeni radošću zbog uspeha koji su po stigli kao vesnici Jevanđelja, kada je do njih doprla vest o smrti Jovana Krsti telja koja je bila Irodovo delo. To im je nanelo veliki bol i donelo gorko razočaranje. Isus je znao da je time što je dopustio da Jovan Krstitelj umre u za tvoru, teško okušao veru svojih učenika. Nežno i sa puno sažaljenja posmatrao je njihova žalosna i suzama okvašena lica. U Njegovim očima bile su suze, a glas je odavao bol, kada je rekao: »Dođite vi sami nasamo i počini te malo.« (Marko 6,31)PBZ 27.5

Na severnoj strani Galilejskog jezera, blizu Vitsaide, postojao je usamljen predeo sa divnim prolećnim zelenilom, koji je bio prijatno utočište Isusu i Njegovim učenicima. Oni su svojim čamcem pošli preko jezera prema ovom mestu. Tu su, odvojeni od zbrke koju stvara mnoštvo, mogli da se odmore. Tu su, neuznemiravani farisejskim prebacivanjima i optužbama, učenici mogli da slušaju Hristove reči. Nadali su se da će ovde kratko vreme uživati u prijateljstvu i društvu svoga Gospoda.PBZ 28.1

Samo malo vremena bio je Isus nasamo sa svojim voljenim učenicima, ali i tih nekoliko trenutaka za njih su bili dragoceni. U zajednici su pričali o delu Jevanđelja i mogućnostima da njihov posao i prilaženje ljudima postanu mnogo delotvorniji. Božanska sila oživela ih je i nadahnula nadom i hrabrošću, dok im je Isus otvarao riznice istine.PBZ 28.2

Međutim, uskoro Ga je mnoštvo opet tražilo. Pretpostavljajući da je otišao na svoje uobičajeno mesto odmora, ljudi su krenuli i tamo za Njim. Njegova želja da se makar jedan sat odmori nije bila ispunjena. Ali, u dubini svog čistog i saosećajnog srca, Dobri Pastir ovcama imao je samo ljubav i samilost za ove neumorne, žedne duše. Ceo dan služio je njihovim potrebama, a uveče ih je otpuštao da se odmore u svojim domovima.PBZ 28.3

U životu koji je bio potpuno posvećen dobru drugih, Spasitelj je nalazio za potrebno da se oslobodi neprekidnog rada i dodira sa ljudskim potrebama i potraži odmor i čvrstu vezu sa svojim Ocem. Kada se masa koja Ga je pratila, udaljila, On je otišao u brda i tamo, sam sa Bogom, izlivao svoju dušu u molitvi za ove patnike, grešnike, nevoljnike.PBZ 28.4

Kada je Isus rekao svojim učenicima da je žetva velika, a da je poslenika malo, On im nije nametnuo neprekidan teški rad, već im je naredio: »Molite se dakle gospodu od žetve da izvede poslenike na žetvu svoju.« (Matej 9,38) Svojim radnicima koji danas naporno rade, On upućuje reči saučešća koje je izgovorio i svojim prvim učenicima: »Dođite vi sami nasamo i počinite malo.«PBZ 28.5

Svi koje Bog vaspitava, imaju potrebu za tihim trenucima održavanja veze sa svojim srcem, prirodom i Bogom. U njima treba da se otkrije život koji nije u skladu sa svetom, njegovim običajima ili njegovim navikama, pa im je zato potrebno lično iskustvo u sticanju saznanja o Božjoj volji. Kao pojedinci moramo da Ga čujemo kako govori srcu. Kada svaki drugi glas utihne i kada u tišini čekamo pred Njim, mir duše doprineće da Božji glas postane mnogo razgovetniji. On nam nalaže: »Utolite i poznajte da sam ja Bog.« (Psalam 46,10) To je delotvorna priprema za Božji posao. Usred užurbanog mnoštva i neprekidnog životnog napora, onaj koji je osvežen na ovaj način, biće okružen atmosferom svetlosti i mira. On će primiti nove darove i telesne i duhovne sile. Njegov život odisaće svežinom i otkrivaće božansku silu koja će dopirati do ljudskih srca.PBZ 28.6

Pet ječmenih hlebova dovoljno za mnoštvo

ПОГЛАВЉЕ 4—DODIR VERE