Loading...
Larger font
Smaller font
Copy
Print
Contents
U Potrazi Za Boljim Životom - Contents
  • Results
  • Related
  • Featured
No results found for: "".
  • Weighted Relevancy
  • Content Sequence
  • Relevancy
  • Earliest First
  • Latest First
    Larger font
    Smaller font
    Copy
    Print
    Contents

    Pretraživanje božanskih tajni

    »Što je tajno ono je Gospoda Boga našega, a javno je naše i sinova naših doveka.« (5. Mojsijeva 29,29) Otkrivenje koje je Bog dao o sebi u svojoj Reči je za naše poučavanje. Mi ovo možemo da pokušamo da shvatimo. Međutim, iza ovoga ne možemo da prodremo. Najuzvišeiji umovi mogu da čine napore do potpunog iscrpljenja u pretpostavkama o Božjoj prirodi, ali napor će ostati bez ploda. Nama nije dato da rešimo ovaj problem. Nijedan ljudski um ne može da shvati Boga. Nikome nije dopušteno da se upušta u spekulisanje o Njegovoj prirodi. Ovde je tišina rečitost. Sveznajući Bog je iznad svake rasprave.PBZ 267.1

    Kada je stvaran plan spasenja nije bilo dopušteno čak ni anđelima da učestvuju u savetovanjima između Oca i Sina. Ljudska bića ne mogu da prodru u tajne Najuzvišenijeg. Mi ne poznajemo Boga koliko ni deca, ali kao deca možemo da Ga volimo i poslušamo. Umesto da spekulišemo o Njegovoj prirodi ili Njegovim preimućstvima, poslušajmo reči koje je On izgovorio.PBZ 267.2

    »Možeš li tajne Božje dokučiti, ili dokučiti savršenstvo svemogućega? To su visine nebeske, šta ćeš učiniti? Dublje je od pakla, kako ćeš poznati? Duže od zemlje, šire od mora.«PBZ 267.3

    »Ali mudrost gde se nalazi?
    i gde je mesto razumu?
    Ne zna joj čovek cene,
    niti se nahodi u zemlji živih.
    Bezdan veli: nije u meni;
    i more veli: nije kod mene
    ne može se dati
    čisto zlato za nju,
    niti se srebro izmeriti u
    promenu za nju.
    Ne može se ceniti zlatom Ofirskim,
    ni dragim onihom ni safirom.
    Ne može se izjednačiti sa njom ni
    zlato ni kristal,
    niti se može promeniti
    za zaklade zlatne.
    Od korala i bisera nema spomena,
    jer je vrednost mudrosti veća nego
    dragom kamenju.
    Ne može se s njom izjednačiti
    topaz Etiopski,
    niti se može ceniti čistim zlatom.
    Otkuda dakle dolazi mudrost?
    i gde je mesto razumu? ...
    Pogibao i smrt govore:
    Ušima svojim čusmo slavu njezinu.
    Bog zna put njezin,
    i poznaje mesto njezino.
    Jer gleda do krajeva zemaljskih
    i vidi sve što je pod svim nebom...
    Kad postavljaše zakon daždu
    i put munji gromovnoj,
    još je onda vide i oglasi je,
    uredi je i pretraži je.
    A čoveku reče:
    Gle, strah je Božji mudrost,
    i uklanjati se oda zla jest razum.«
    OJovu 11,7-9; 28,12-28.
    PBZ 267.4

    Mudrost se ne može naći istraživanjem zemaljskih dubina ni uzaludnim naporima da se prodre u tajne Božanskog bića. Ona se pre nalazi u poniznom prihvatanju otkrivenja koje je On, po svojoj volji, dao, kao i u usaglašavanju života sa Njegovom voljom.PBZ 267.5

    Ljudi najvećeg razuma ne mogu da shvate Jahveove tajne onako kako su otkrivene u prirodi. Božansko nadahnuće postavlja mnoga pitanja na koja ni najčuveniji ljudi ne mogu da odgovore. Ova pitanja nisu postavljena da bismo odgovarali na njih, već da se naša pažnja skrene na duboke Božje tajne koje će nas poučiti da je naša mudrost ograničena; da u prilikama iz našeg svakidašnjeg života, postoje mnoge istine koje prevazilaze shvatanja ograničenih bića.PBZ 267.6

    Sumnjičavi ljudi ne veruju u Boga zato što ne mogu da shvate silu u kojoj se On otkriva. Međutim, Boga treba priznati koliko po onome što nije otkrio o sebi, toliko i po onome što je otvorio našem ograničenom shvatanju. Bog je dao čuda u božanskom otkrivenju i prirodi da nam ulije veru. To tako mora da bude. Mi možemo stalno istraživati, stalno ispitivati, stalno učiti, pa, ipak, iznad svega postoji jedna beskonačnost.PBZ 268.1

    »Ko je izmerio vodu prstima svojim
    i nebesa premerio peđu?
    Ko je merom izmerio
    prah zemaljski,
    I gore izmerio na merila
    i bregove na poteg?

    Ko je upravljao duh Gospodnji?
    ili mu bio savetnik i naučio ga? ...
    Gle narodi su kao kap iz vedra,
    i kao praška na merilima broje se;
    Gle, premešta ostrva kao prašak.

    Ni Livan ne bi bio dosta za oganj,
    i životinje njegove ne bi bile dosta
    za žrtvu paljenicu.
    Svi su narodi kao ništa pred njim,
    manje negoli ništa i taština vrede mu.
    S kim ćete dakle izjednačiti Boga?
    I kakvu ćete mu priliku naći?...
    Ne znate li?
    Ne čujete li?
    Ne kazuje li vam se od iskona?
    Ne razumete od temelja zemaljskih?
    On sedi nad krugom zemaljskim
    i njezini su mu stanovnici
    kao skakavci;
    i razapeo ih je kao sator za stan...
    S kim ćete me dakle izjednačiti?...
    Veli sveti.
    Podignite gore oči svoje i vidite;
    Ko je to stvorio?
    Ko izvodi vojsku svega toga na broj
    i zove svako po imenu,
    i velike radi sile njegove
    i jake moći ne izostaje nijedno?
    Zašto govoriš Jakove,
    i kažeš Izrailju:
    Sakriven je put moj od Gospoda
    i stvar moja ne izlazi pred Boga
    mojega?
    Ne znaš li?
    Nisi li čuo da Bog večni Gospod
    koji je stvorio krajeve zemaijske
    Ne sustaje niti se utruđuje?
    Razumu njegovu nema mere.«
    Isaija 4,12-28.
    PBZ 268.2

    Posredstvom Svetog Duha iz opisa datih Njegovim prorocima, treba da shvatimo veličinu našeg Boga. Isaija kaže:PBZ 268.3

    »Godine kad umre car Ozija videh Gospoda gde sedi na prestolu visoku i uzdignutu, i skut mu ispunjavaše crkvu. Serafimi stajahu više njega, svaki od njih imaše šest krila: dvema zaklanjaše lice svoje i dvema zaklanjaše noge svoje, a dvema lećaše. I vikahu jedan drugome govoreći: svet, svet, svet je Gospod nad vojskama; puna je sva zemlja slave njegove. I zadrmaše se pragovi na vratima od glasa kojim vikahu, i dom se napuni dima.PBZ 268.4

    I rekoh: jaoh meni! pogiboh jer sam čovek nečistih usana, i živim usred naroda nečistih usana, jer cara Gospoda nad vojskama videh svojim očima.PBZ 269.1

    A jedan od heruvima dolete k meni držeći u ruci živ ugljen, koji uze sa oltara kleštima, i dotače se usta mojih i reče: evo, ovo se dotače usta tvojih, i bezakonje tvoje uze se, i greh tvoj očisti se.« (Isaija 6,1-7)PBZ 269.2

    »Niko nije kao ti, Gospode;
    Velik si i veliko je ime tvoje u sili.
    Ko se ne bi tebe bojao,care nad
    narodima?«

    »Gospode! ti me kušaš i znaš.
    ti znaš kad sedim i kad ustajem;
    ti znaš pomisli moje izdaleka;
    kad hodim i kad se odmaram ti si
    oko mene,
    i sve putove moje vidiš.
    Još nema reči na jeziku mom,
    a ti, Gospode, gle, već sve znaš.
    Sastag i spred ti si me zaklonio,
    istavio na me ruku svoju.
    Čudno je za mene znanje tvoje,
    visoko ne mogu da ga dokučim.«
    Jeremija 10,6.7; Psalam 139,1-6.

    PBZ 269.3

    »Velik je Gospod naš
    i velika je krepost njegova,
    i razumu njegovu nema mere.«
    Psalam 147,5.

    PBZ 269.4

    »Kad su pred očima Gospodu putovi
    svačiji, i meri sve staze njegove.«
    Priče 5,21.

    PBZ 269.5

    »On otkriva što je duboko i sakriveno,
    zna što je u mraku, i svetlost kod
    njega stanuje.«
    Danilo 2,22.

    PBZ 269.6

    »Bogu su poznata od postanja sveta
    sva dela njegova.« »Jer ko zna misao
    Gospodnju? Ili ko mu bi savetnik? Ili
    ko mu napred dade što, da mu se
    vrati? Jer je od njega i kroz njega i
    u njemu sve. Njemu slava vavek.
    Dela 15,18; Rimljanima 11,34-36.

    PBZ 269.7

    »A caru večnome, neraspadljivome«,
    »koji sam ima besmrtnost, i živi u
    svetlosti kojoj se ne može pristupiti,
    kojega niko od Ijudi nije video,
    niti može videti, kojemu čast
    i država večna.«
    1. Timotiju 1,17; 6,16.

    PBZ 269.8

    »Veličanstvo njegovo neće ii vas uplašiti?
    I strah njegov neće li vas popasti?«

    »Nije li Bog na visini nebeskoj?
    Pogledaj gore zvezde,
    kako su visoko.«

    »Vojskama njegovim ima li broja?
    I koga ne obasjava videlo njegovo?«

    Od koiena do kolena
    hvaliće deia tvoja,
    i silu tvoju kazivati.
    O visokoj slavi tvojega veličanstva,
    I o divnim delima tvojim razmišljam.
    Pripovedaće silu čudesa tvojih,
    i ja ću veličanstvo tvoje kazivati.
    Hvaliće veliku dobrotu tvoju
    i pravdu tvoju pevaće ...
    Neka te slave, Gospode,
    sva deia tvoja,
    i sveci tvoji neka te blagosiljaju.
    Neka kazuju slavu carstva tvojega,
    i silu tvoju pripovedaju,
    da bi javili sinovima ljudskim silu tvoju,
    i visoku slavu carstva tvojega.
    Carstvo je tvoje carstvo svih vekova
    i vlada tvoja na sva kolena ...
    Hvalu Gospodu neka
    govore usta moja,
    i neka blagosilja svako telo
    sveto ime njegovo uvek i
    bez prestanka.«
    OJovu 13,11; 22,12; 25,3; 37,5-24; Psalam 113,5.6; Naum 1,3; Psalam 145,3-21.
    PBZ 269.9

    Što više saznajemo šta je Bog i šta smo mi u Njegovim očima, treba da se bojimo i drhtimo pred Njim. Neka savremenim ljudima služi kao opomena sudbina onih, koji su u stara vremena postupali sa onim što je Bog proglasio svetim kao sa svojom imovinom. Kada su se Izrailjci izložili opasnosti da otvore kovčeg, posle njegovog povratka iz filistejske zemlje, njihova smelost puna nepoštovanja, bila je strogo kažnjena.PBZ 270.1

    Razmofrimo osudu koja je pala na Uzu. Kada je u vreme Davidove vladavine kovčeg prenesen u Jerusalim, Uza je ispružio svoju ruku da ga pridrži da stoji čvrsto. Zato što se usudio da dodirne simbol Božjeg prisustva, bio je pogođen trenutnom smrti.PBZ 270.2

    Kod žbuna koji je goreo, kada je Mojsije, ne prepoznavši Božje prisustvo, prišao da posmatra čudan prizor, dobio je nalog:PBZ 270.3

    »Ne idi ovamo. Izuj obuću svoju s nogu svojih, jer je mesto gde stojiš sveta zemlja... A Mojsije zakloni lice svoje, jer ga strah beše gledati u Boga.« (2. Mojsijeva 3,5.6)PBZ 270.4

    »A Jakov otide od Virsaveje idući u Haran. I dođe na jedno mesto, i zanoći, jer sunce beše zašlo; i uze kamen na onom mestu, i metnu ga sebi pod glavu, i zaspa na onom mestu.PBZ 270.5

    I usni, a to lestve stajahu na zemlji a vrhom ticahu u nebo, i gle, anđeli Božji po njima se penjahu i silažahu; i gle, na vrhu stajaše Gospod i reče:PBZ 270.6

    Ja sam Gospod Bog Avrama oca tvojega i Bog Isakov; tu zemlju na kojoj spavaš tebi ću dati i semenu tvojemu... I evo ja sam s tobom, i čuvaću te kuda god ideš, i dovešću te natrag u ovu zemlju, jer te neću ostaviti dokle god ne učinim što ti rekoh.PBZ 270.7

    A kada se Jakov probudi od sna, reče: zacelo je Gospod na ovom mestu; a ja ne znah. I uplaši se i reče: kako je strašno mesto ovo! ovde je doista kuća Božja, i ovo su vrata nebeska.« (1. Mojsijeva 28,10-17)PBZ 270.8

    U Svetinji pustinjskog Šatora od sastanka i Hrama koji su bili zemaljski simboli Božjeg prebivališta, jedno odeljenje bilo je posvećeno Njegovim prisustvom. Zavesu, sa utkanim heruvimima, na njenom ulazu, nije smela da podigne nijedna ruka osim jedne. Podići tu zavesu i ući bez naređenja u svetu tajnu Svetinje nad svetinjama, značilo je smrt. Iznad prestola milosti počivala je slava Najsvetijeg - slava koju nijedan čovek ne bi mogao da ugleda ostane živ. Jednog jedinog dana u godini, određenog za službu u Svetinji nad svetinjama, prvosveštenik je dršćući ulazio do Božjeg prisustva, dok su oblaci tamjana kao velom obavijali slavu sklanjajući je od njegovog pogleda. U svim predvorjima Hrama umukao je svaki zvuk. Nijedan sveštenik nije služio kod oltara. Čitava vojska pobožnog naroda, savila se u nemom strahopoštovanju i prinosila svoje molitve za Božju milost.PBZ 270.9

    »Ovo se pak sve događaše ugledi njima, a napisa se za nauku nama, na koje posledak sveta dođe.« (1. Korinćanima 10,11)PBZ 270.10

    »A Gospod je u svetoj crkvi svojoj;
    muči pred njim sva zemljo!«

    »Gospod caruje: neka strepe narodi:
    sedi na heruvimima:
    nek se drma zemlja!

    Gospod je na Sionu velik,
    i visok nad svim narodima.
    Neka slave veliko i strašno ime tvoje;
    da je svet!«

    »Presto je Gospodnji na nebesima;
    oči njegove gledaju; veđe njegove
    ispituju sinove čovečije.«

    »Sa svete visine svoje,
    Gospod pogledao s neba na zemlju.«

    »S prestola, na kome sedi, pogleda
    na sve koji žive na zemlji.
    On je stvorio sva srca njihova,
    On i zna sva dela njihova.«

    »Nek se boji Gospoda sva zemlja,
    i neka strepi pred njim sve što živi
    po vasiljenoj.«
    Avakum 2,20; Psalam 99,1-3; 11,4; 102,19; 33,14.15.8.
    PBZ 271.1

    Istraživanjem čovek ne može da pronađe Boga. Neka niko ne pokuša da smelom rukom podigne veo koji sakriva Njegovu slavu. »Kako su neispitljivi njegovi sudovi i neistraživi njegovi putovi!« (Rimljanima 11,33) Skrivanje Njegove sile dokaz je Njegove milosti, jer podići veo koji sakriva Božje prisustvo znači smrt. Nijedan smrtni um ne može da prodre u tajanstvenost u kojoj Svemoćni prebiva i deluje. O Njemu možemo saznati jedino ono što On smatra podesnim da nam otkrije. Um mora da prizna vlast koja je uzvišenija od njega. Srce i um moraju da se poklone velikom JA SAM.PBZ 271.2

    * * * * *

    Larger font
    Smaller font
    Copy
    Print
    Contents