Pouka iz Mojsijevog života
Proučavajte Mojsijevo iskustvo. Vaspitanje koje je dobio u Egiptu, kao faraonov unuk i budući naslednik prestola, bilo je veoma temeljito. Sve što je bilo predviđeno da nauči i postane mudar čovek, prema egipatskom shvatanju mudrosti, nije bilo zanemareno. On je primio najviše građansko i vojno vaspitanje. Lično je smatrao da je potpuno spreman za delo izbavljenja Izrailja iz ropstva. Međutim, Bog je drukčije rasuđivao. Njegovo proviđenje je odredilo da Mojsije provede 40 godina kao pastir vaspitavajući se u pustinji.PBZ 298.5
Vaspitanje koje je Mojsije dobio u Egiptu bilo mu je pomoć u mnogon pogledu; ali, najdragocenija priprema za njegovo životno delo bila je ona koju je stekao, dok je bio zaposlen kao pastir. Mojsije je bio plahovite naravi. U Egiptu kao uspešan vojskovođa ili miljenik faraona i naroda, navikao je da ga hvale i da mu laskaju. On je privlačio narod. Nadao se da će svojim snagama izvršiti delo oslobođenja Izrailjc. Pouka koju je trebalo da nauči kao Božji predstavnik veoma se razlikovala. Dok je svoje stado vodio kroz planinsku divljinu i na zelene livade u dolinama, on je učio o veri i poniznosti, strpljenju, krotosti i požrtvovanju. Naučio je da brine o slabima, da neguje bolesne, da traži izgubljene, da podnosi nepokorne, da vodi računa o jaganjcima i hrani stare i slabe.PBZ 298.6
U ovom poslu Mojsije se približio Velikom Pastiru. On je bio čvrsto sjedinjen sa Svecem Izrailjevim. On više nije zamišljao da će izvršiti veliki posao. Želeo je da izvrši posao koji mu je bio poveren, verno, kao Bogu. Prepoznao je Božje prisustvo u svojoj okolini. Cela priroda mu je govorila o Nevidljivom. Poznavao je Boga kao ličnoga Boga i razmatrajući Njegov karakter, sve potpunije prihvatao saznanje o Njegovoj prisutnosti. On je našao utočište u večnom naručju.PBZ 298.7
Posle ovakvog iskustva, Mojsije je čuo poziv sa Neba da svoj pastirski štap zameni skiptrom vlasti, da napusti svoje stado ovaca i preuzme vođstvo Izrailja. Božansko naređenje zateklo ga je pritisnutog malodušnošću, nedostatkom samopouzdanja i sporim izražavanjem. Bio je ophrvan osećanjem svoje nesposobnosti da bude predstavnik Boga. Međutim, prihvatio je zadatak, potpuno poklanjajući svoje poverenje Gospodu. Veličina njegovog zadatka pokrenula je najbolje snage njegovog uma. Bog je blagoslovio njegovu poslušnost i on je postao rečit, pun nade, priseban, osposobljen za najveći zadatak koji je ikada poveren čoveku. Za njega je napisano: »Ali ne usta više prorok u Izrailju kao Mojsije, kojega Gospod pozna licem k licu.« (5. Mojsijeva 34,10)PBZ 299.1
»Jer uzvišivanje ne dolazi ni od istoka
ni od zapada ni od pustinje;
nego je Bog sudija, jednoga ponižuje
a drugoga uzvišuje.« Psalam 75,6.7.PBZ 299.2
Neka oni koji smatraju da njihov posao ima nisku cenu i koji žarko žele položaj sa većom odgovornošću, uzmu u obzir da »uzvišivanje ne dolazi ni od istoka ni od zapada ni od pustinje; nego je Bog sudija, jednoga ponižuje a drugoga uzvišuje«. (Psalam 75,6.7) Svaki čovek ima svoje mesto u večnom planu Neba. Da li ćemo zauzeti to mesto zavisi od naše vernosti u saradnji sa Bogom.PBZ 299.3
Čuvajmo se samosažaljenja. Nemojmo nikada popuštati osećanju da nismo cenjeni onoliko koliko bi to trebalo, da se naši napori ne cene, da je naš posao težak. Neka sećanje na ono što je Hristos pretrpeo za nas utiša svako gunđanje u mislima. Sa nama se postupa bolje nego što se postupalo sa našim Gospodom. »A ti li ćeš tražiti sebi velike stvari? Ne traži.« (Jeremija 45,5) Gospod u svom delu nema mesta za one koji imaju veću želju da zadobiju krunu nego da nose krst. On želi ljude koji su mnogo pažljiviji u vršenju svoje dužnosti, nego u primanju svoje nagrade - ljudi koji se mnogo više brinu za načelo nego za unapređenje.PBZ 299.4
Posao poniznih i onih koji rade kao Bogu, više vredi nego posao onih koji ističu svoj radni polet i koji imaju visoko mišljenje o sebi. Oni koji se mnogo razmeću, skreću pažnju na sebe, postavljajući se između naroda i Boga, njihov posao često se pokaže kao promašaj. »Mudrost je glavno; pribavi mudrost, i za sve imanje svoje pribavi razum. Podiži je i ona će te uzvisiti, proslaviće te kad je zagrliš.« (Priče 4,7.8)PBZ 299.5
Mnogi su se ukalupili u pogrešan način rada zato što nisu odlučili da se svojski založe i izvrše reformu. Međutim, to ne sme da se dogodi. Oni mogu da gaje svoje snage za izvršenje najbolje službe i zato će uvek biti traženi. Oni će biti cenjeni onoliko koliko vrede.PBZ 299.6
Ako je neko osposobljen za viši položaj, Gospod će staviti teret, ne samo na njega, već i na one koji su ga ispitivali, koji poznaju njegovu vrednost i koji mogu razborito da ga pokreću na- pred. Oni koji, iz dana u dan, verno izvršavaju svoj određeni posao, čuće u vremenu koje Bog odredi Njegov poziv: »Popni se više.« PBZ 299.7
Anđeli sa Neba posetili su pastire koji su čuvali svoja stada na vitlejemskim brežuljcima. Tako, i danas, dok ponizni Gospodnji radnik ide za svojim poslom, anđeli Gospodnji stoje pored njega, slušajući njegove reči, beležeći način na koji je izvršio svoj posao, da vide da li mu je moguće poveriti veće odgovornosti.PBZ 300.1
Bog ne ceni ljude po njihovom bogatstvu, njihovom obrazovanju ili njihovom položaju. On ih ceni po čistoti pobude i lepoti njihovog karaktera. On gleda da vidi koliko imaju od Njegovog Duha i koliko sličnosti sa Njim otkriva njihov život. Da bi neko mogao da postane veliki u Božjem carstvu, treba da bude kao malo dete u poniznosti, jednostavnosti vere i čistoti ljubavi.PBZ 300.2
»Znajte«, rekao je Isus, »da knezovi narodni zapovedaju narodom, i poglavari upravljaju njim. Ali među vama da ne bude tako; nego koji hoće da bude veći među vama, da vam služi.« (Matej 20,25.26)PBZ 300.3
Od svih darova koje Nebo poklanja ljudima, zajednica sa Hristom u Njegovim patnjama je najznačajniji izraz poverenja i najviša čast. Ni Enoh koji je uzet na Nebo, ni Ilija koji se vazneo u vatrenim kolima nisu bili veći ili više poštovani od Jovana Krstitelja koji je sam umro u tamnici. »Jer se vama darova Hrista radi ne samo da ga verujete nego i da stradate za nj.« (Filibljanima 1,29)PBZ 300.4