Bratska ljubav
Hristos nije poznavao nacionalnu, društvenu ili versku podvojenost. Književnici i fariseji želeli su da od nebe skih darova stvore lokalnu i nacional nu korist i da iz njih isključe ostatak Božje porodice u svetu. Međutim, Hristos je došao da razvali svaki zid razdvajanja. On je došao da pokaže da je Njegov dar milosti i ljubavi tako neograničen kao što su vazduh, svetlost ili pljuskovi kiše koji osvežavaju zemlju.PBZ 13.2
Isusov život utemeljio je religiju u ko joj nema društvenih staleža, religiju u kojoj su Jevrejin i neznabožac, slobo dan i rob povezani bratstvom jednakim pred Bogom. Na Njegov pokret nije imalo uticaja nikakvo političko pitanje. On nije pravio nikakvu razliku između suseda i stranca, prijatelja i neprijate lja. Onaj koji se obraćao Njegovom srcu, bio je duša žedna vode života.PBZ 13.3
On nije prolazio pored ljudskog bića kao bezvredne jedinke, već je težio da isceljujući lek da svakoj duši. U svakom društvu u kome se našao, iznosio je pouke koje su bile pogodne za to vre me i okolnosti. Svaka nemarnost ili uvreda koju su ljudi nanosili svojim bližnjima, činili su Ga samo svesnijim njihove potrebe za Njegovim božansko ljudskim saučešćem. On je težio da nadahne one najgrublje i one koji ništa nisu obećavali, uveravajući ih da mogu postati besprekorni i bezazleni, ostvarujući takav karakter koji bi otkrivao da su oni zaista Božja deca.PBZ 13.4
Često je sretao one koji su se prepu stili sotoninom nadzoru i koji nisu imali snage da se iščupaju iz njegove zamke. Takvom obeshrabrenom, bolesnom, iskušanom, palom čoveku, Isus bi upućivao reči najnežnijeg milosrđa, reči koje su bile potrebne i razumljive. Sre tao je i druge koji su se borili, prsa u prsa, sa neprijateljem duša. Ove je hrabrio da istraju, uveravajući ih u pobe du, zato što će im Božji anđeli, koji su na njihovoj strani, dati pobedu.PBZ 13.5
Za trpezom carinika sedeo je kao uvaženi gost, koji je svojim saosećanjem i društvenom ljubaznošću pokazao da priznaje dostojanstvo ljudske prirode, pa su ljudi čeznuli da postanu dostojni Njegovog poverenja. Njegove reči padale su na njihova žedna srca sa silom koja je donosila blagoslov i davala ži vot. Probuđene su nove pobude, a oni ma koji su bili odbačeni od društva, pružena je mogućnost novog života.PBZ 13.6
Iako je bio Jevrejin, Isus se slobodno družio sa Samarjanima, ne mareći za farisejske običaje koji su postojali u Njegovom narodu. Uprkos njihovim predrasudama, On je prihvatao gostoljubivost ovih prezrenih ljudi. On je spavao pod njihovim krovom, jeo sa njima za njihovom trpezom uzimajući hranu koju su pripremile i služile njihove ruke, učio je na njihovim ulicama i ponašao se prema njima sa izuzetnom ljubaznošću i učtivošću. I dok je ljudskim sau- češćem privlačio njihova srca k sebi, Njegova božanska blagodati donosila im je spasenje koje su Jevreji odbacili.PBZ 13.7