Rad učenika

Luka, pisac jevanđelja koje nosi njegovo ime, bio je lekarmisionar. U Svetom pismu on ima ime »lekar ljubazni«. (Kološanima 4,14) Apostol Pavle čuo je o njemu kao veštom lekaru i potražio ga kao jednog kome je Gospod poverio naročiti posao. On je obezbedio njegovu saradnju i Luka je izvesno vreme iz mesta u mesto pratio Pavla na njegovim putovanjima. Posle određenog vremena, Pavle je ostavio Luku u Filibi u Makedoniji. On je ovde nastavio da radi nekoliko godina kao lekar i kao učitelj Jevanđelja. U svom lekarskom radu, služio je bolesnicima I tada se molio da Božja isceljujuća sila počine nad bolesnicima. Na taj način, otvoren je put evanđeoskoj vesti. Luka kao uspešan lekar, imao je mnogo prilika da propoveda Hrista među neznabošcima. Božji plan je da radimo kao što su i učenici radili. Lečenje tela povezano je sa evanđeoskim nalogom. Poučavanje i lečenje nikada ne treba razdvojiti u delu Jevanđelja.PBZ 76.2

Posao učenika sastojao se u širenju saznanja o Jevanđelju. Njima je poveren posao objavljivanja Dobre vesti, koju je Hristos doneo ljudima, celom svetu. Oni su ovaj posao izvršili za lju de svog vremena. Svakom narodu pod nebom Jevanđelje je odneto samo za vreme delovanja jedne generacije.PBZ 76.3

Objavljivanje Jevanđelja svetu je posao koji je Bog poverio onima koji nose Njegovo ime. Jevanđelje je jedini protivotrov za greh i bedu na Zemlji.PBZ 76.4

»Duh je Gospoda Boga na meni,
jer me Gospod pomaza
da javljam dobre glase krotkima,
posla me da zavijem ranjene u srcu,
da oglasim zarobljenima slobodu
i sužnjima da će im se
otvoriti tamnica.« Isaija 61,1.PBZ 76.5

Vera u Boga i Njegovu reč gotovo je nestala iz sveta u vreme kada je Hristos razaslao svoje učenike sa vešću Jevanđelja. U jevrejskom narodu, koji je tvrdio da ima saznanje o Jahvi, Njegova reč bila je potisnuta predanjem i ljudskim mišljenjem. Ljudske misli zaokupljale su sebično častoljublje, ljubav prema hvalisanju i žudnja za dobiti. Poštovanje Boga se izgubilo, a saučešće prema ljudima iščezlo. Sebičnost je postala vladajuće načelo, a sotona je bedom i poniženjem čovečanstva sprovodio svoju volju.PBZ 76.6

Sotonska sila porobila je ljude. Ljudsko telo stvoreno za prebivanje Boga, postalo je prebivalište zlih duhova. Natprirodne sile iskoristile su čula, živce, ljudske organe za popuštanje najsramnijim uživanjima. Na ljudsko lice utisnut je pravi pečat zlih duhova. Ljudsko lice ponelo je izraz zlih legiona kojima su ljudi bili opsednuti.PBZ 76.7

Kakvo je stanje danas u svetu? Zar današnja viša kritika i mišljenje ne ruše veru u Bibliju tako uspešno, kao što je to činila tradicija i rabinsko učenje u Hristovo vreme? Zar pohlepnost, slavoljublje i ljubav prema zadovoljstvima nemaju danas isto tako veliku moć nad ljudskim srcem kao što su je imali i onda? Kako je malo onih koji se upravljaju prema hrišćanskim načelima u savremenom hrišcanskom svetu, pa čak i među Hristovim crkvama koje tvrde da to jesu. U poslovnim, društvenim, domaćim, pa čak i verskim krugovima, malo je onih koji su od Hristovog uče nja izgradili pravilo svakodnevnog života. Zar nije tačno da »pravda stoji da leko ... pravda ne može da prođe ... i ko se uklanja oda zla, postaje plen«? (Isaija 59,14.15)PBZ 77.1

Mi živimo usred »epidemije zločina« koje se razboriti, bogobojazni ljudi svuda užasavaju. Pokvarenost je preovladala, prevazilazi izražajnu moć ljudskog pera. Svaki dan donosi nova saznanja o političkim razmiricama, podmićivanju, proneverama. Svaki dan donosi svoje žalosne izveštaje o nasilju, bezvlašću i ravnodušnosti prema Ijudskoj patnji i svirepom uništavanju ljudskog života. Svaki dan svedoči o povećavanju umobolnosti, ubistava i samoubistava. Ko može da posumnja da sotonske sluge povećanom silom deluju među ljudima kojom rastrojavaju um, skrnave i uništavaju telo?PBZ 77.2

I dok se svet sve više puni ovim zalima, Jevanđelje se često iznosi tako ravnodušno da na savest ili život ljudi ostavlja samo beznačajan utisak. Svu da postoje srca koja traže nešto što im nedostaje. Ona čeznu za silom koja će im doneti pobedu nad grehom, silom koja će ih osloboditi iz ropstva grehu, silom koja će im dati zdravlje, život i mir. Mnogi koji su jednom upoznali silu Božje reči i boravili tamo gde ne priznaju Boga, čeznuli su za Božjim prisustvom.PBZ 77.3

Svetu je danas potrebno ono što mu je bilo potrebno pre hiljadu i devet stotina godina otkrivenje Hrista. Potrebno je veliko delo reforme i samo Hristovom blagodaću može se izvršiti delo telesne, umne i duhovne obnove.PBZ 77.4

Potrebeno je da se ličnim naporima približimo ljudima. Kada bi manje vremena bilo posvećeno propovedanju, a više ličnoj službi, ostvaren bi bio veći uspeh. Siromašnima treba pomoći, treba se brinuti za bolesne, žalosne i nevoljne treba utešiti, one koji ne znaju treba poučiti, neiskusne treba posavetovati. Mi treba da plačemo sa onima koji plaču i da se radujemo sa onima koji se raduju. Praćen silom vere, silom molitve, silom Božje ljubavi, ovaj posao neće biti i ne može biti bez ploda.PBZ 77.5

Uvek treba da imamo na umu da je cilj medicinskomisionarskog rada da se ljudima i ženama, bolesnim od greha, ukaže na Coveka sa Golgote koji uzima grehe sveta. Ugledanjem na Njega preobrazićemo se u Njegovo obličje. Mi treba da ohrabrimo bolesne i one koji pate da gledaju na Isusa i žive. Neka radnici stalno uzdižu Hrista pred onima kojima je bolest tela i duše donela obeshrabrenje. Ukažite im na Onoga koji može da izleči i telesne i duhovne bolesti. Govorite im o Onome koji je dirnut saosećanjem za njihove slabosti. Podstaknite ih da se predaju na staranje Onome koji je dao svoj život da bi im omogućio večni život. Govorite im o Njegovoj ljubavi, pričajte im o Njegovoj spasonosnoj sili. To je uzvišena dužnost i dragocena prednost lekaramisionara. Lična služba ovome često priprema put. Bog često dopire do srca pomoću naših napora koje činimo otklanjajući telesne patnje.PBZ 77.6

Medicinskomisionarski posao je pionirsko delo Jevanđelja. U propovedanju Reči i u medicinskomisionarskom radu Jevanđelje treba propovedati i sprovoditi u život.PBZ 78.1

U gotovo svakoj zajednici ima mnogo vernika koji ne slušaju propovedanje Božje reči ili ne prisustvuju nijednom bogosluženju. Ako Jevanđelje treba da dospe do njih, ono mora biti odneto njihovim domovima. Često je zadovoljenje njihovih telesnih potreba jedini put kojim je moguće približiti se takvima. Medicinske sestremisionari koje neguju bolesnike i otklanjaju nevolje siromašnih, imaće mnogo prilika da se sa njima mole, da im čitaju iz Božje reči i govore o Spasitelju. One mogu da se mole sa onima i za one koji su bespomoćni i koji nemaju snagu volje da nadgledaju svoj apetit koji je strast unizila. One mogu da unesu zračak nade u život poraženih i obeshrabrenih. Njihova nesebična ljubav izražena delima široke ljubaznosti, učiniće da ovi nevoljnici lakše poveruju u Hristovu ljubav.PBZ 78.2

Mnogi ne veruju u Boga i izgubili su poverenje u čoveka. Međutim, oni cene dela saučešća i pomoći. Kada zapaze da neko dolazi u njihov dom bez ikakvih težnji za zemaljskom zahvalnošću i naknadom, koji pomažu bolesnima, hrane gladne, oblače gole, teše žalosne i nežno ukazuju samo na Njega čiju ljubav i milost čovekradnik objavljuje kao vesnik, kada oni to vide, njihova srca biće dirnuta. Rađa se zahvalnost. Zapali se vera. Oni uviđaju da se Bog stara za njih i spremni su da slušaju kada se otvara Njegova reč.PBZ 78.3

U stranim misijama ili na domaćem polju, svi misionari, kako muškarci, tako i žene, steći će mnogo prihvatljiviji pristup ljudima i zaključiti da je njihova korisnost mnogostruko uvećana, ako mogu da služe bolesnima. Žene koje kao misionari odlaze u neznabožačke zemlje, na taj način mogu da stvore prilike za propovedanje Jevanđelja ženama iz ovih zemalja, kada su zatvorena svaka druga vrata za pristup. Svi evanđeoski radnici treba da znaju da pruže jednostavno lečenje koje doprinosi olakšanju bola i otklanjanju bolesti.PBZ 78.4