ПОГЛАВЉЕ 11—RAD ZA NEUMERENE

Svaka istinska reforma ima svo je mesto u delu Jevanđelja i teži jda uzdigne dušu za novi i ple menitiji život. Delo reforme u umerenosti posebno zahteva potporu hrišćanaradnika. Oni treba da skrenu pažnju na ovo delo i od njega stvore snažno delo. Ljudima treba svuda iznositi načela prave umerenosti i pozvati ih da potpišu zavet za potpuno uzdržavanje od alkoholnih pića. Za one koji se nalaze u ropstvu rđavih navika treba učiniti ozbiljne napore.PBZ 93.1

Svuda postoji posao koji treba obaviti za one koji su usled neumerenosti posrnuli. Mnogi mladi ljudi i žene izabrali su stazu propasti usred crkava, verskih ustanova i tobožnjih hrišćanskih domova. Neumerenim navikama navlače na sebe bolesti, i gramžljivošću u sticanju novca za grešno zadovoljavanje, oni upadaju u nečasna dela. Zdravlje i karakter tako se upropašćavaju. Ove jadne duše, udaljene od Boga, odbačene od društva, osećaju da su bez nade, kako za sadašnji tako i za život koji će doći. Roditeljska srca su slomlje na. Ljudi govore o ovim zabludelima kao o beznadežnim ljudima, ali Bog ih ne posmatra tako. On razume sve okolnosti koje su od njih načinile to što jesu i On ih posmatra sa žaljenjem. To je grupa ljudi kojima je potrebna pomoć. Nikada im nemojte pružiti priliku da kažu: »Niko se ne brine za moju dušu.«PBZ 93.2

Među žrtvama neumerenosti nalaze se ljudi iz svih društvenih slojeva i svih zanimanja. Ljudi na visokom položaju, ljudi izvrsnih talenata i velikih dostignuća, podlegli su popuštanju apetitu i postali bespomoćni da se odupru iskušenju. Neki od njih koji su nekada posedovali bogatstvo, ostali su bez doma, bez prijatelja, u patnji, bedi, bolesti i poniženju. Oni su izgubili moć da vladaju nad samim sobom. Ako im se ne pruži ruka pomoći, oni će sve niže i niže padati. Kod ovih ljudi popuštanje samom sebi je ne samo greh, već i telesna bolest.PBZ 94.1

U pomaganju neumerenima moramo, kao što je i Hristos često činio, da obratimo pažnju prvo na njihovo tele sno stanje. Njima je potrebna zdrava, nenadražujuća hrana i piće, čisto ode lo, prilika da održe telesnu čistoću. Potrebno je da budu okruženi atmosferom hrišćanskog uticaja koji pruža pomoć i uzdiže. U svakom gradu treba obezbediti jedno mesto gde će robovi rđavih navika moći da dobiju pomoć da raskinu okove koji ih sputavaju. Mnogi smatraju žestoka pića jedinom utehom u teškoći, ali to ne bi trebalo da po stoji ako tobožnji hrišćani, umesto da igraju ulogu sveštenika i Levita, budu sledili primer Milostivog Samarjanina.PBZ 94.2

U postupanju sa žrtvama neumerenosti, moramo da imamo na umu da ne radimo sa zdravim ljudima, već sa onima koji su pod vlašću zlih duhova. Budite strpljivi i blagi. Ne mislite o odbojnom, mračnom, strašnom izgledu, već o dragocenom životu za koji je Hristos umro da bi ga spasao. Kada se pijani ca osvesti i uvidi svoje poniženje, učinite sve što leži u vašoj moći da mu se prikažete kao njegov prijatelj. Nemojmo izgovoriti nijednu reč osude. Neka nijedno delo ili pogled ne otkrije osu du ili odvratnost. Sasvim je izvesno da jadna duša samu sebe proklinje. Pomozite joj da ustane. Izgovorite reči koje će podstaći veru. Težite da ojačate svaku dobru crtu njenog karaktera. Poučavajte je kako da se uzdigne. Pokaži te joj da je moguće živeti tako da stek ne poštovanje svojih bližnjih. Pomozi te joj da uvidi vrednost darova koje joj je Bog dao, ali koje je ona propustila da usavrši.PBZ 94.3

Iako je volja izopačena i oslabljena, za nju u Hristu ima nade. On će probu diti uzvišenije težnje i svetije želje u srcu. Ohrabrite je da se uhvati za nadu koja postoji u Jevanđelju. Otvorite Bibliju pred onim koji je u iskušenju, koji se bori i stalno čitajte o Božjim obećanjima. Ova obećanja za njega će biti kao lišće sa drveta života. Strpljivo nastavite svoje napore, dok drhtava ruka sa zahvalnošću ne prihvati nadu o iskupljenju kroz Hrista.PBZ 94.4

Vi morate čvrsto da stojite uz one kojima želite da pomognete, inače pobe da nikada neće biti vaša. Oni će biti stalno iskušavani na zlo. Oni će stalno biti gotovo savladani velikom željom za žestokim pićem; oni uvek mogu pasti, ali zbog ovoga nemojte prekinuti svo je napore.PBZ 94.5

Oni su odlučili da učine napor da žive za Hrista, ali snaga njihove volje je oslabljena i na njih moraju brižljivo da paze oni koji bde nad dušama, kao oni koji treba da polažu račune. Oni su izgubili svoje ljudske osobine i oni moraju da ih povrate. Mnogi moraju da se bore protiv snažnih nasleđenih sklonosti prema zlu. Neprirodne, jake želje, požudne težnje primili su u nasleđe svojim rođenjem. Oni moraju pažljivo da ih se čuvaju. Unutra i spolja dobro i zlo bore se da zagospodare. Oni koji nikada nisu prošli kroz takva iskustva ne mogu da shvate nadmoćnost sile apetita ili žestinu sukoba između navika popuštanja samome sebi i odluke da se u svemu iskuša. Borba mora stalno da se vodi.PBZ 95.1

Mnogi koji su privučeni Hristu, neće imati moralne hrabrosti da nastave borbu protiv želje i strasti. Međutim, radnik ne sme ovim da se obeshrabri. Zar treba spasavati samo one sa najdubljeg dna koji ponovo padaju u greh?PBZ 95.2

Setite se da ne radite sami. Anđeli koji služe, sjedinjuju se u službi sa svakim iskrenim Božjim sinom i kćeri. A Hristos je taj koji obnavlja. Sam Veliki Lekar stoji pored svojih vernih radnika, govoreći duši koja se kaje: »Sinko, opraštaju ti se gresi tvoji.« (Marko 2,5)PBZ 95.3

Mnogi odbačeni zgrabiće nadu koja im je ponuđena u Jevanđelju i ući će u nebesko carstvo, dok će drugi koji su bili blagosloveni velikim prilikama i velikom svetlošću, koju nisu korisno upotrebili, biti ostavljeni u neprozirnoj tami.PBZ 95.4

Poslednje Davidove reči Solomunu, tada mladom čoveku, koji je uskoro trebalo da primi izrailjsku krunu, glasile su: »Ti budi hrabar i budi čovek.« (1. O carevima 2,2) Svakom detetu čovekove zajednice, kandidatu besmrtne krune, upućene su ove nadahnute reči: »Ti budi hrabar i budi čovek«.PBZ 95.5

Oni koji popuštaju sebi samima treba da budu tako vođeni da uvide i osete da im je potrebna velika moralna obnova ako žele da budu ljudi. Bog ih poziva da ustanu i da u Hristovoj sili povrate od Boga datu muževnost koja je bila žrtvovana grešnom popuštanju.PBZ 95.6

Osećajući strašnu snagu iskušenja, veliku privlačnost želje koja vodi u popuštanje, mnogi čovek uzvikuje u očajanju: »Ne mogu se odupreti zlu!« Recite mu da može, da mora da se odupre. Možda je često pobeđen, ali to ne treba da uvek bude tako. On je slab u moralnoj sili, nad njim vladaju navike grešnog života. Njegova obećanja i odluke su kao vrbov klin. Saznanje o prekršenim obećanjima i neodržanom zavetu, slabi njegovo poverenje u sopstvenu iskrenost i nagoni ga da misli da Bog ne može da ga primi ili da deluje preko njegovih napora. Međutim, ne treba da očajava.PBZ 95.7

Oni koji svoje poverenje daju Hristu ne treba da robuju nikakvoj nasleđenoj ili stečenoj navici ili sklonosti. Umesto da ih vezuju okovi niže prirode, oni treba da gospodare svakom željom i strašću. Bog nas nije ostavio da se svojom ograničenom snagom borimo sa zlom. Ma kakve bile naše nasleđene ili stečene sklonosti ka zlu, mi možemo pobediti silom koju je On spreman da nam da.PBZ 95.8