ПОГЛАВЉЕ 14—SLUŽBA BOGATIMA

Kornelije, rimski centurion, bio je bogat čovek, plemićkog po rekla. Njegov položaj donosio je poverenje i ugled. Nezna božac poreklom, vaspitanjem i obrazovanjem, on je u dodiru sa Jevrejima stekao saznanje o pravom Bogu i slu žio Mu, pokazujući iskrenost svoje vere saosećanjem prema siromašnima. On je davao »milostinju mnogim ljudima i moljaše se Bogu bez prestanka«. (Dela 10,2)PBZ 117.1

Kornelije nije imao saznanje o Jevanđelju, otkrivenom u životu i smrti Isu sa Hrista, i Bog mu je poslao vest neposredno sa Neba, a drugom vesti uputio apostola Petra da ga poseti i pouči. Kornelije se nije pridružio jevrejskoj crkvi i rabini su na njega gledali kao na neznabošca i nečistog. Me- đutim, Bog je poznavao iskrenost njegovog srca i sa svog prestola poslao je vesnike da se ujedine sa Njegovim slugom na Zemlji u poučavanju ovog rimskog oficira Jevanđelju.PBZ 117.2

I danas Bog traži duše kako među onima sa višim, tako i među onima sa nižim poreklom. Ima mnogo ljudi sličnih Korneliju, koje On želi da poveže sa svojom Crkvom. Oni su naklonjeni Gospodnjem narodu. Međutim, veze koje ih spajaju sa ovim svetom, drže ih čvrsto. Ovim ljudima potrebna je moralna hrabrost da zauzmu svoj položaj medu skromnim ljudima. Za ove duše koje su u tako velikoj opasnosti zbog svojih odgovornosti i društva, treba učiniti naročite napore.PBZ 118.1

Mnogo je rečeno o našoj dužnosti prema zanemarenoj sirotinji. Zar ne treba posvetiti odredenu pažnju zanemarenim bogatašima? Mnogi posmatraju ovaj stalež kao beznadežan i malo čine da otvore oči onima koji su, zaslepljeni i zaneseni sjajem zemaljske slave, izgubili iz vida večnost. Hiljade bogataša sišlo je u grob, a nisu bili opomenuti. Međutim, bez obzira koliko ravnodušni izgledali, mnogi između bogatih nose u sebi teret za duše. »Ko ljubi novce, neće se nasititi novaca; i ko ljubi bogatstvo, neće imati koristi od njega.« Onaj koji govori čistom zlatu: »Uzdanico moja«, odrekao se Boga. »Čovek neće nikako brata osloboditi, neće dati Bogu otkupa za nj. Velik je otkup za dušu, i neće biti nigda.« (Propovednik 5,10; O Jovu 31,24.28; Psalam 49,7.8)PBZ 118.2

Bogatstvo i svetovne časti ne mogu da zadovolje dušu. Mnogi među bogatima čeznu za božanskim Čvrstim obećanjem, za nekom duhovnom nadom. Mnogi čeznu za nečim što će učiniti kraj monotoniji njihovog besciljnog života. Mnogi osećaju potrebu za nečim što nemaju u svakodnevnom životu. Malo između njih idu u crkvu, jer smatraju da imaju malo koristi. Pouke koje čuju ne diraju njihovo srce. Zar ih nećemo lično pozvati?PBZ 118.3

Među žrtvama siromaštva i greha nalaze se i oni koji su nekada posedovali bogatstva. Ljudi raznih poziva i različi tog položaja u životu, pobeđeni su svetovnom pokvarenošću, upotrebom žestokih pića, povlađivanjem požudi, pa su pali u iskušenju. Dok ovi pali ljudi traže milost i pomoć, zar ne bi treba lo posvetiti izvesnu pažnju onima koji se još nisu spustili do tih dubina, ali koji svoje stope postavljaju na istu stazu?PBZ 119.1

Hiljade njih koji zauzimaju položaje od poverenja i časti, popuštaju navikama koje znače propast za dušu i telo. Propovednici Jevanđelja, državnici, pisci, bogati i talentovani ljudi, ljudi velikih poslovnih mogućnosti i moći da budu korisni, nalaze se u smrtnoj opasnosti, jer ne uviđaju potrebu vladanja nad samim sobom u svemu. Potrebno je da se njihova pažnja upravi na načela umerenosti, ne na način koji sputava i osuđuje, već u svetlosti Božje velike namere za čovečanstvo. U slučaju da im se na ovakav način mogu izneti nače la prave umerenosti, mnogi iz viših društvenih krugova priznali bi njihovu vrednost i iskreno ih prihvatili.PBZ 119.2

Ovim osobama trebalo bi ukazati da je smanjivanje telesnih, umnih i moral nih snaga ishod grešnog popuštanja. Pomozite im da shvate svoju odgovornost koju imaju kao pristavi Božjih darova. Ukažite im na dobro koje bi mo gli učiniti novcem koji sada troše na ono što im donosi samo štetu. Iznesite im zavet potpune apstinencije (uzdržavanja), moleći ih da novac koji bi inače potrošili na žestoka pića, duvan ili slične poroke, posvete pomoći bolesnim siromasima ili vaspitavanju dece i omladine na korist svetu. Mnogi neće odbiti da poslušaju ovakav poziv.PBZ 119.3

Postoji jedna druga opasnost kojoj su naročito izloženi bogati, pa i tu isto postoji polje za medicinskomisionarski posao. Ljudi koji su uspešni u svetu i koji se nikada ne povinjavaju opštim oblicima poroka, ipak stignu do propasti usled ljubavi prema bogatstvu. Šolja koja se najteže nosi nije prazna šolja, već ona koja je sasvim puna. Takvu šolju treba vrlo pažljivo držati u ravnoteži.PBZ 119.4

»Jer se ne stidim jevanđelja
Hristova; jer je sila Božija na
spasenje svakome koji veruje,
a najpre Jevrejinu i Grkvu.« Rimljanima 1,16.PBZ 119.5

Nevolja i bol donose razočaranje i žalost, ali je samo blagostanje najopasni je po duhovni život.PBZ 119.6

Oni koji snose nedaće predstavljeni su žbunom koji je Mojsije video u pustinji, koji iako je goreo, nije sagore vao. Anđeo Gospodnji bio je usred žbuna. Tako isto u nevolji i lišavanju svetlost prisustva Nevidljivoga je sa nama da nas teši i podupre. Često se usrdno molimo za one koji pate od neke bolesti ili se nalaze u nevolji, ali naše molitve najpotrebnije su ljudima koji su u blagostanju i imaju uticaj.PBZ 119.7

U dolini poniženja, u kojoj ljudi osećaju svoju potrebu i zavisnost od Boga da upravlja njihovim stopama, postoji umerena sigurnost. Međutim, ljudi koji stoje, kao što to biva, na gordim vrhovima i koji, kako se smatra, zbog ovo- ga položaja, poseduju veliku mudrost nalaze se u najvećoj opasnosti. Ako ne shvate svoju zavisnost od Boga, takvi ljudi sigurno će pasti.PBZ 119.8

Biblija ne osuđuje nijednog čoveka zato što je bogat, ako je to bogatstvo pošteno stekao. Nije novac, već ljubav prema novcu koren svih zala. Bog ljudima daje snagu da steknu bogatstvo i u rukama onoga koji radi kao Božji pristav i nesebično koristi svoja sredstva, bogatstvo je blagoslov kako za posednika tako i za svet. Međutim, neki, obuzeti svojom željom za zemaljskim blagom, postaju neosetljivi za Božje zahteve i potrebe svojih bližnjih. Oni gledaju na svoje bogatstvo kao na sredstvo za lično proslavljanje. Oni dodaju kuću kući, zemlju zemlji, pune svoje kuće luksuzom, dok se svuda oko njih nalaze ljudska bića u bedi i prestupima, u bolestima i smrti. Oni koji svoj život tako predaju služenju sebi samima, razvijaju u sebi umesto Božjih svojstava, osobine zloga.PBZ 120.1

Ovim ljudima potrebno je Jevanđelje. Potrebno je da svoje oči okrenu sa taštine materijalnih stvari i posmatraju dragocenost večnog blaga. Potrebno je da saznaju za radost davanja, za blagoslov saradnje sa Bogom.PBZ 120.2

Gospod nam zapoveda: »Bogatima na ovome svetu zapovedaj da se ne ponose niti uzdaju u bogatstvo propadljivo, nego u Boga života koji nam sve daje izobilno za užitak; neka dobro čine, neka se bogate u dobrim delima, neka budu podašni, zajednični, sabirajući sebi temelj dobar za unapredak, da prime život večni.« (1. Timotiju 6,1719)PBZ 120.3

Bogati ljudi koji vole svet i koji obožavaju svet, ne mogu biti privučeni Hri- stu slučajnim dodirom. Ovim osobama često je najteže pristupiti. Ljudi i žene obdareni misionarskim duhom, koji neće posustati ili se obeshrabriti, mo raju uložiti lični napor.PBZ 120.4

Neki su naročito prikladni za rad u višim slojevima. Oni treba da traže mudrost od Boga kako da dospeju do ovih ljudi, da ne sklope samo slučajno poznanstvo sa njima, već da ih ličnim naporima i živom verom podstaknu da misle o potrebama duše, da ih vode do saznanja o istini onakvoj kakva je u Isusu.PBZ 121.1

Mnogi smatraju da, da bi se dospelo do viših slojeva, treba prilagoditi način života i metode rada, tako da odgovaraju njihovom izgrađenom ukusu. Smatra se da je bitan izgled bogatstva, skupe zgrade, skupocena odeća, kola i konji, okolina, usklađenost sa svetovnim običajima, veštačka uglađenost mondenskog društva, klasična kultura i dar besedništva. To je greška. Način svetovnog postupanja nije Božji način pristupanja višim slojevima. Ono što će sa uspehom dopreti do njih je dosledno, nesebično izlaganje Hristovog Jevanđelja.PBZ 121.2

Iskustvo apostola Pavla prilikom susreta sa filozofima iz Atine, sadrži pouku za nas. Iznoseći Jevanđelje pred većem na Areopagu, Pavle je logiku dočekivao logikom, nauku naukom, filozofiju filozofijom. Najmudriji između njegovih slušalaca bili su iznenađeni i ućutkani. Njegove reči nisu mogli osporiti. Međutim, napor je doneo malo ploda. Malo ih je dovedeno do toga da prime Jevanđelje. Otada je Pavle primenjivao drugi način rada. On je izbegavao složene dokaze i teorijske rasprave i u jednostavnosti je ukazivao ljudima na Hrista kao na Spasitelja gre- šnika. Pišući Korinćanima o svome radu, on je između ostalog rekao:PBZ 121.3

»A ja, braćo, ne mogoh s vama govoriti kao s duhovnima nego kao s telesnima, kao s malom decom u Hristu. Mlekom vas napojih i ne jelom, jer još ne mogoste, i ni sad još ne možete, jer ste još telesni. Jer gde su među vama zavisti i svade i nesloge, niste li telesni i ne živite li po čoveku? Jer kad govori ko: ja sam Pavlov, a drugi: ja sam Apolov; niste li telesni? Ko je dakle Pavle a ko li Apolo da smo sluge kroz koje verovaste, kao što i svakome Gospod dade?« (1. Korinćanima 3,15)PBZ 122.1

U svojoj poslanici Rimljanima on opet kaže: »Jer se ne stidim jevanđelja Hristova; jer je sila Božja na spasenije svakome koji veruje, a najpre Jevrejinu i Grku.« (Rimljanima 1,16)PBZ 122.2

Neka se oni koji rade među ljudima iz viših slojeva dostojanstveno ponašaju, imajući na umu da su anđeli njihovi pratioci. Neka riznice njihovog uma i srca budu ispunjene sa »pisano je«. Istaknite u dvorani sećanja dragocene Hristove reči. Njih treba ceniti mnogo više od zlata i srebra.PBZ 122.3

Hristos je rekao da je lakše kamili proći kroz iglene uši nego bogatome ući u Božje carstvo. U radu za ove ljude mnogi će se obeshrabriti i doživeti veliko ranjavanje srca. Međutim, Bogu je sve moguće. Preko ljudi On može I želi da deluje na um ljudi, čiji je život posvećen zaradivanju novca.PBZ 122.4

Dogodiće se čuda iskrenog obraćenja, čuda koja se sada ne dešavaju. Najveći ljudi na Zemlji nisu izvan Božje čudotvorne sile. Ako oni, koji rade zajedno sa Njim, žele da neustrašivo i verno izvrše svoju dužnost, Bog će obratiti ljude koji zauzimaju odgovorna mesta, velike umove i ljude od uticaja. Uticajem sile Svetoga Duha mnogi će prihvatiti božanska načela.PBZ 122.5

Kada im se objasni da Gospod očekuje od njih da kao Njegovi predstavnici pomognu čovečanstvu koje pati, mnogi će se odazvati i daće svoja sredstva i saučešće za dobro siromašnih. Kada se tako njihove misli skrenu sa njihovih sebičnih interesa, mnogi će se predati Hristu. Sa svojim uticajnim sposobnostima i sredstvima, oni će se rado sjediniti u dobrotvornom radu sa poniznim misionarom koji je bio Bož je sredstvo u njihovom obraćenju. Pravilnom upotrebom svoga zemaljskog blaga, oni će sakupiti sebi »blago na nebu, gde ni moljac ni rđa ne kvari, i gde lupeži ne potkopavaju i ne kradu«.PBZ 122.6

Kada se obrate Hristu, mnogi će postati oruđa u Božjoj ruci u radu za druge iz njihovog staleža. Oni će shvatiti da im je povereno objavljivanje Jevanđelja onima koji su od ovoga sveta načinili sve. Vreme i novac biće posvećeni Bogu, darovi i uticaj uloženi u rad za pridobijanje duša za Hrista.PBZ 122.7

Samo večnost otkriće ono što je bilo učinjeno ovom službom kako su mnoge duše otrovane sumnjom i umorne od svetovnog života i nemira, dovedene velikom Iscelitelju koji čezne da spase sve koji dolaze k Njemu. Hristos je vaskrsli Spasitelj i isceljenje je na Njegovim krilima.PBZ 122.8

»Želje ispunja onima
koji ga se boje,
tužnjavu njihovu čuje,
i pomaže im.« Psalam 145,19PBZ 122.9