Pretraživanje božanskih tajni

»Što je tajno ono je Gospoda Boganašega, a javno je naše i sinova naših doveka.« (5. Mojsijeva 29,29) Otkrivenje koje je Bog dao o sebi u svojoj Riječi je za naše poučavanje. Mi ovo možemo da pokušamo da shvatimo. Međutim, iza ovoga ne možemo da prodremo. Najuzvišeniji umovi mogu da čine napore do potpunog iscrpljenja u pretpostavkama o Božjoj prirodi, ali napor će ostati bez ploda. Nama nije dato da riješimo ovaj problem. Nijedan ljudski um ne može da shvati Boga.Nikome nije dopušteno da se upušta u spekulisanje o Njegovoj prirodi. Ovdje je tišina rječitost. Sveznajući Bog je iznad svake rasprave.PBŽ 333.2

Kada je stvaran plan spasenja nije bilodo pušteno čak ni anđelima da učestvuju u savjetovanjima između Oca i Sina. Ljudska bića ne mogu da prodru u tajne Najuzvišenijeg. Mi ne poznajemoBoga koliko ni djeca, ali kao djeca možemo (430) da Ga volimo i poslušamo. Umjesto da spekulišemo o Njegovoj prirodi ili Njegovim preimućstvima, poslušajmo riječi koje je On izgovorio.PBŽ 333.3

»Možeš li tajne Božje dokučiti, ili dokučiti savršenstvo svemogućega? To su visine nebeske, šta ćeš učiniti? Dublje je od pakla, kako ćeš poznati? Duže od zemlje, šire od mora.«PBŽ 333.4

»Ali mudrost gde se nalazi?
i gde je mesto razumu?
Ne zna joj čovek cene,
niti se nahodi u zemlji živih.
Bezdan veli: nije u meni;
i more veli: nije kod mene
ne može se dati čisto zlato za nju, niti se srebro izmeriti u
promenu za nju.
Ne može se ceniti zlatom Ofirskim,
ni dragim onihom ni safirom.
Ne može se izjednačiti sa njom ni
zlato ni kristal,
niti se može promeniti
za zaklade zlatne.
Od korala i bisera nema spomena,
jer je vrednost mudrosti veća nego
dragom kamenju.
Ne može se s njom izjednačiti
topaz Etiopski,
niti se može ceniti čistim zlatom.
Otkuda dakle dolazi mudrost?
i gde je mesto razumu?
Pogibao i smrt govore:
Ušima svojim čusmo slavu njezinu.
Bog zna put njezin,
i poznaje mesto njezino.
Jer gleda do krajeva zemaljskih
i vidi sve što je pod svim nebom...
Kad postavljaše zakon daždu
i put munji gromovnoj,
još je onda vide i oglasi je,
uredi je i pretraži je.
A čoveku reče:
Gle, strah je Božji mudrost,
i uklanjati se oda zla jest razum.«PBŽ 333.5

O Jovu 11, 7-9; 28,12-28.

(431) Mudrost se ne može naći istraživanjem zemaljskih dubina ni uzaludnim naporima da se prodre u tajne Božanskog bića. Ona se prije nalazi u poniznom prihvatanju otkrivenja koje je On, po svojoj volji, dao, kao i u usaglašavanju života s Njegovom voljom.PBŽ 334.1

Ljudi najvećeg razuma ne mogu da shvate Jahveove tajne onako kako su otkrivene u prirodi. Božansko nadahnuće postavlja mnoga pitanja na koja ni najčuveniji ljudi ne mogu da odgovore. Ova pitanja nisu postavljena da bismo odgovarali na njih, već da se naša pažnja skrene na duboke Božje tajne koje će nas poučiti da je naša mudrost ograničena; da u prilikama iz našeg svakidašnjeg života, postoje mnoge istine koje prevazilaze shvatanja ograničenih bića.PBŽ 335.1

Sumnjičavi ljudi ne vjeruju u Boga zato što ne mogu da shvate silu u kojoj se On otkriva. Međutim, Boga treba priznati koliko po onome što nije otkrio o sebi, toliko i po onome što je otvorio našem ograničenom shvatanju. Bog je dao čuda u božanskom otkrivenju i prirodi da nam ulije vjeru. To tako mora da bude. Mi možemo stalno istraživati, stalno ispitivati, stalno učiti, pa, ipak,iznad svega postoji jedna beskonačnost.PBŽ 335.2

»Ko je izmerio vodu prstima svojim
i nebesa premeno peđu?
Ko je merom izmerio prah zemaljski,
I gore izmerio na merila
i bregove na poteg?

Ko je upravljao duh Gospodnji?
ili mu bio savetnik i naučio ga?
Gle narodi su kao kap iz vedra,
i kao praška na merilima broje se;
Gle, premešta ostrva kao prašak.
Ni Livan ne bi bio dosta za oganj,
i životinje njegove ne bi bile dosta
za žrtvu paljenicu.

Svi su narodi kao ništa pred njim,
manje negoli ništa i tašfina vrede mu.
S kim ćete dakle izjednačili Boga?
I kakvu ćete mu priliku nači?...
Ne znate li?Ne čujete li?
Ne kazuje li vam se od iskona?
Ne razumete od temelja zemaljskih? On sedi nad krugom zemaljskim
i njezini su mu stanovnici kao skakavci;
i razapeo ih je kao šator za stan...
(432) S kim ćete me dakle izjednačiti?...
Veli sveti.
Podignite gore oči svoje i vidite;
Ko je to stvorio?
Ko izvodi vojsku svega toga na broj
i zove svako po imenu,
i velike radi sile njegove
i jake moći ne izostaje nijedno?
Zašto govoriš Jakove,i kažeš lzrailju:
Sakriven je put moj od Gospoda
i stvar moja ne izlazi pred Bogamojega?
Ne znaš li?
Nisi li čuo da Bog večni Gospod
koji je stvorio krajeve zemaljske
Ne sustaje niti se utruđuje?
Razumu njegovu nema mere.«PBŽ 335.3

lzaija 4,12-28.

Posredstvom Svetog Duha iz opisa datih Njegovim prorocima, treba da shvatimo veličinu našeg Boga. lzaija kaže:»Godine kad umre car Ozija videh Gospoda gde sedi na prestolu visoku i uzdignutu, i skut mu ispunjavaše crkvu. Serafimi stajahu više njega, svaki od njih imaše šest krila: dvema zaklanjaše lice svoje i dvema zaklanjaše noge svoje, a dvema lećaše. I vikahu jedan drugome govoreći: svet, svet, svet je Gospod nad vojskama; puna je sva zemlja (433) slave njegove. I zadrmaše se pragovi na vratima od glasa kojim vikahu, i dom se napuni dima.PBŽ 336.1

I rekoh: jaoh meni! pogiboh jer samčovek nečistih usana, i živim usred naroda nečistih usana, jer cara Gospoda nad vojskama videh svojim očima.PBŽ 336.2

A jedan od heruvima dolete k meni držeći u ruci živ ugljen, koji uze sa oltara kleštima, i dotače se usta mojih i reče: evo, ovo se dotače usta tvojih, i bezakonje tvoje uze se, i greh tvoj očisti se.« (Izaija 6,1-7)PBŽ 336.3

»Niko nije kao ti, Gospode;
Velik si i veliko je ime tvoje u sili.
Ko se ne bi tebe bojao, care nad
narodima?«

»Gospode, ti me kušaš i znaš.
ti znaš kad sedim i kad ustajem;
ti znaš pomisli moje izdaleka;
kad hodim i kad se odmaram ti si
oko mene,
i sve putove moje vidiš.
Još nema reči na jeziku mom,
a ti, Gospode, gle, već sve znaš.
Sastrag i spred ti si me zaklonio,
i stavio na me ruku svoju.
Čudno je za mene znanje tvoje,
visoko ne mogu da ga dokučim.«PBŽ 337.1

Jeremija 10, 6. 7; Psalam 139,1-6.

»Velik je Gospod naš
i velika je krepost njegova,
i razumu njegovu nema mere.«PBŽ 337.2

Psalam 147,5.

»Kad su pred očima Gospodu putovi
svačiji, i meri sve staze njegove.«PBŽ 337.3

Priče 5,21.

»On otkriva što je duboko i sakriveno,
zna što je u mraku, i svetlost
kod njega stanuje.«PBŽ 337.4

Danilo 2,22.

»Bogu su poznata od postanja svetasva dela njegova.«
»Jer ko zna misao (434) Gospodnju?
lli ko mu bi savetnik?

Ili ko mu napred dade što, da mu se vrati?
Jer je od njega i kroz njega i u njemu sve. Njemu slava vavek.«PBŽ 337.5

Djela 15,18; Rimljanima 11,34-36.

»A caru večnome, neraspadljivome,
koji sam ima besmrtnost, i živi u
svetlosti kojoj se ne može pristupiti,
kojega niko od ljudi nije video,
niti može videti, kojemu čast
i država večna.«PBŽ 338.1

1. Timotiju 1,17; 6,16.

»Veličanstvo njegovo neće li vas uplašiti?
I strah njegov neće li vas popasti?«
»Nije li Bog na visini nebeskoj?
Pogledaj gore zvezde,kako su visoko.«
»Vojskama njegovim ima li broja?
l koga ne obasjava videlo njegovo?«

»Od kolena do kolenahvaliće dela tvoja,
i silu tvoju kazivati.
O visokoj slavi tvojega veličanstva,
i o divnim delima tvojim razmišljam.
Propovedaće silu čudesa tvojih,
i ja ću veličanstvo tvoje kazivati.
Hvaliće veliku dobrotu tvoju
i pravdu tvoju pevaće
(435) Neka te slave, Gospode,
sva dela tvoja,
i sveci tvoji neka te blagosiljaju.
Neka kazuju slavu carstva tvojega,
i silu tvoju pripovedaju,
da bi javili sinovima
ljudskim silu tvoju,
i visoku slavu carstva tvojega.
Carstvo je tvoje carstvo svih vekova
i vlada tvoja na sva kolena...
Hvalu Gospodu neka
govore usta moja, i neka blagosilja svako telo
sveto ime njegovo uvek i
bez prestanka.«PBŽ 338.2

O Jovu 13,11; 22,12; 25,3;37,5-24; Psalam 113,56;Naum 1,3; Psalam 145,3-21.

Što više saznajemo šta je Bog i šta smo mi u Njegovim očima, treba da se bojimo i drhtimo pred Njim. Neka savremenim (436) ljudima služi kao opomena sudbina onih, koji su u stara vremena postupali sa onim što je Bog proglasio svetim kao sa svojom imovinom. Kadasu se Izraelci izložili opasnosti da otvore kovčeg, poslije njegovog povratka iz filistejske zemlje, njihova smjelost puna nepoštovanja, bila je strogo kažnjena.PBŽ 339.1

Razmotrimo osudu koja je pala na Uzu. Kada je u vrijeme Davidove vladavine kovčeg prenesen u Jerusalim, Uza je ispružio svoju ruku da ga pridrži da stoji čvrsto. Zato što se usudio da dodirne simbol Božjeg prisustva, bio je pogođen trenutnom smrti.PBŽ 339.2

Kod žbuna koji je gorio, kada je Mojsije, ne prepoznavši Božje prisustvo, prišao da posmatra čudan prizor, dobio je nalog:PBŽ 339.3

»Ne idi ovamo. Izuj obuću svoju s nogu svojih, jer je mesto gde stojiš sveta zemlja... A Mojsije zakloni lice svoje, jer ga strah beše gledati u Boga.« (2. Mojsijeva 3,5.6)PBŽ 339.4

»A Jakov otide od Virsaveje idući u Haran. I dođe na jedno mesto, i zanoći, jer sunce beše zašlo; i uze kamen na onom mestu, i metnu ga sebi pod glavu, i zaspa na onom mestu.PBŽ 339.5

I usni, a to lestve stajahu na zemlji a vrhom ticahu u nebo, i gle, anđeli Božji po njima se penjahu i silažahu; i gle,na vrhu stajaše Gospod i reče: Ja sam Gospod Bog Avrama oca tvojega i Bog Isakov; tu zemlju na kojoj spavaš tebi ću dati i semenu tvojemu...l evo ja sam s tobom, i čuvaću te kuda god ideš, i dovešću te natrag u ovu zemlju, jer te neću ostaviti dokle god ne učinim što ti rekoh.PBŽ 339.6

A kada se Jakov probudi od sna, (437) reče: zacelo je Gospod na ovom mestu; a ja ne znah. I uplaši se i reče: kako je strašno mesto ovo! ovde je doista kuća Božja, i ovo su vrata nebeska.« (1. Mojsijeva 28,10-17)PBŽ 339.7

U Svetinji pustinjskog Šatora od sastanka i Hrama koji su bili zemaljski simboli Božjeg prebivališta, jedno odjeljenje bilo je posvećeno Njegovim prisustvom. Zavjesu, sa utkanim heruvimima, na njenom ulazu, nije smjela da podigne nijedna ruka osim jedne. Podići tu zavjesu i ući bez naređenja u svetu tajnu Svetinje nad svetinjama,značilo je smrt. Iznad prijestolja milosti počivala je slava Najsvetijeg - slava koju nijedan čovjek ne bi mogao da ugleda i ostane živ. Jednog jedinog dana u godini, određenog za službu u Svetinji nad svetinjama, prvosveštenik je dršćući ulazio do Božjeg prisustva, dok su oblaci tamjana kao velom obavijali slavu sklanjajući je od njegovog pogleda.U svim predvorjima Hrama umukao je (438) svaki zvuk. Nijedan sveštenik nije služio kod oltara. Čitava vojska pobožnog naroda, savila se u neijmom strahopoštovanju i prinosila svoje molitve za Božju milost.PBŽ 340.1

»Ovo se pak sve događaše ugledi njima, a napisa se za nauku nama, na koje posledak sveta dođe.« (1. Korinćanima 10,11)PBŽ 340.2

»A Gospod je u svetoj crkvi svojoj;
muči pred njim sva zemljo!«

»Gospod caruje: neka strepe narodi:
sedi na heruvimima:
nek se drma zemlja!
Gospod je na Sionu velik,
i visok nad svim narodima.
Neka slave veliko i strašno ime tvoje;
da je svet!«

»Presto je Gospodnji na nebesima;
oči njegove gledaju; vede njegove
ispituju sinove čovečije.«

»Sa svete visine svoje,
Gospod pogledao s neba na zemlju.«

»S prestola, na kome sedi, pogleda
na sve koji žive na zemlji. On je stvorio sva srca njihova,
On i zna sva dela njihova.«

»Nek se boji Gospoda sva zemlja,
i neka strepi pred njim sve što živi
po vasiljenoj.«PBŽ 340.3

Avakum 2,20; Psalam 99,1-3;11,4; 102,19; 33,14.15.8.

Istraživanjem čovjek ne može da pronađe Boga. Neka niko ne pokuša da smjelom rukom podigne veo koji sakriva Njegovu slavu. »Kako su neispitljivi njegovi sudovi i neistraživi njegovi putovi!« (Rimljanima 11,33) Skrivanje Njegove sile dokaz je Njegove milosti, jer podići veo koji sakriva Božje prisustvo znači smrt. Nijedan smrtni um ne može da prodre u tajanstvenost u kojoj Svemoćni prebiva i djeluje. O Njemu možemo saznati jedino ono što On smatra podesnim da nam otkrije. Um mora da prizna vlast koja je uzvišenijaod njega. Srce i um moraju da se poklone velikom JA SAM.PBŽ 341.1

»Potrebno nam je znanje koje će jačati um i dušu,
koje će od nas načiniti bolje ljude i žene.«