Loading...
Larger font
Smaller font
Copy
Print
Contents
Ум, Карактер И Личност - Contents
  • Results
  • Related
  • Featured
No results found for: "".
  • Weighted Relevancy
  • Content Sequence
  • Relevancy
  • Earliest First
  • Latest First
    Larger font
    Smaller font
    Copy
    Print
    Contents

    40 - ТЕЛО УТИЧЕ НА УМ

    Близак однос између ума и тела. — Између ума и тела постоји тесна веза. Да би се задовољила висока мерила моралних и интелектуалних достигнућа морају се поштовати закони који управљају физичким бићем. (Стварање, патријарси и пророци, 601; 1890)УКЛ 321.1

    Умни напор под непосредним утицајем телесне снаге. — Трудимо се да очувамо пуну снагу свих својих способности да бисмо остварили посао који је пред нама. Све оно што одвраћа од телесне снаге, слаби и умне напоре. Зато је потребно да се одлучно клонимо свега онога што се неповољно одражава на здравље тела.УКЛ 321.2

    Велики апостол каже: »Зато морим своје тијело и трудим, да како сам, другима проповиједајући, избачен не будем.« Ми не можемо одржати посвећење Богу, а ипак свесним попуштањем некој штетној навици, наносити штету свом здрављу. Самоодрицање је један од услова не само за примање у Христову службу, него и за трајно остајање у њој. Сам Христ је недвосмисленим речима објавио услове следбеницима: »Ако ко хоће за мном ићи, нека се одрече себе, узме криж свој и иде за мном.«УКЛ 321.3

    Ипак, колико је велики број оних који себе називају хришћанима, а нису спремни на самоодрицање, па ни ради Христа. Колико је често склоност према некој штетној навици јача од жеље за здравим умом у здравом телу. Тако се, због жеље очију или задовољења прохтева, троше драгоцени тренуци, расипају средства добијена од Бога. Хиљаде људи, захваљујући обичајима, постају робови нечега што је земаљско и неморално. Многи од њих су робови по избору и не желе ништа боље. (ST, 1. јун 1882)УКЛ 321.4

    Моћ разликовања добра од зла. — Све што умањује наше телесне снаге ослабљује и ум и доприноси да он постаје мање способан да уочи разлику између добра и зла. (Поуке великог учитеља, 346; 1900)УКЛ 322.1

    Лоше навике покрећу погрешна схватања. — Брате….., ти се непрестано бавиш собом. Многе прилике гледаш у погрешном светлу. Неповерљив си према људима, врло неповерљив, обузет завишћу и злослутан. Сматраш да је свако одлучио да баш тебе уништи. Многа од тих искушења налазе свој извор у теби. Много тога тумачиш као нешто што је посебно смишљено да тебе повреди иако је то, заправо, веома удаљено од истине. Ти својим погрешним ставом наносиш себи највећу неправду. Ти си сам себи највећи непријатељ. Твоје погрешне навике ремете циркулацију крви и усмеравају крв у мозак, а онда све посматраш у искривљеном светлу. Ти си нагао и раздражљив, човек који није стекао врлину самосвлађивања. Твоја воља и твоје понашање чине ти се исправним. Међутим, ако не увидиш недостатке у свом карактеру и не опереш своје хаљине у Јањетовој крви, сигурно ћеш изгубити вечни живот. Волиш теорију истине, али јој не допушташ да посвети твој живот. У свом свакидашњем опхођењу ти не спроводиш начела истине коју исповедаш. (Lt 27, 1872)УКЛ 322.2

    Телесне навике утичу на мозак. — Мозак је тврђава нашег бића. Рђаве телесне навике утичу на мозак и спречавају достизање онога што желе ученици и студенти — успешну контролу умних способности. Све док су неупућени у вештину бриге за своје тело и ум, млади неће постати добри ученици, добри студенти. Учење није основни узрок слома умних способности. Главни узрок је неодговарајућа исхрана, неуредни оброци, изостављање телесних активности и немарност о неким другим чиниоцима који се односе на законе здравља. Тек када учинимо све што можемо да очувамо своје здравље, можемо од Бога затражити да благослови наше напоре. (CT 299, 1913)УКЛ 322.3

    Петар и однос између тела и ума. — Апостол Петар је схватио однос између ума и тела упутивши гласну опомену својој браћи: »Љубазни! молим вас, као дошљаке и госте, да се чувате од тјелеснијех жеља, које војују на душу.« (1. Петрова 2,11) Многи тај текст виде као упозорење усмерено искључиво против разврата, али он има шире значење. Он забрањује свако штетно задовољавање жеља или страсти. Сваки изопачени захтев постаје жеља која »војује«. Захтеве или апетите добили смо с добром намером, свакако не зато да би они својим изопачењем постали слуге смрти изрођујући се у »жеље које војују на душу«. 27Види следеће поглавље, »Исхрана и ум«. (CTBH 53.54, 1890; CD 166.167)УКЛ 322.4

    Злоупотреба телесних способности руши равнотежу нервног система. — Злоупотребљавајући своје телесне снаге скраћујемо време које бисмо у свом животу могли да искористимо на славу Божјем имену и онеспособљавамо сами себе да довршимо дело које нам је Бог поверио. Допуштајући себи да створимо штетне навике, да остајемо будни до позних сати, да задовољавамо апетит на штету здрављу, ми сами угрожавамо своје снаге. Занемарујући телесно вежбање, преоптерећујући ум или тело, уносимо неравнотежу у свој нервни систем. Они који крше природне законе и тако скраћују свој живот, а себе онеспособљавају за службу, криви су, јер тиме поткрадају Бога и своје ближње! Бог их је послао у свет да буду на благослов ближњима, али они, својим поступцима, ускраћују себи ту могућност, а себе онеспособљавају да учине чак и оно што су могли да учине у кратком временском раздобљу које им је преостало. Господ нас проглашава кривима када својим штетним навикама свету који нас окружује, ускратимо добро које је могао добити. (Поуке великогучитеља, 346.347; 1900)УКЛ 323.1

    Беспосличење умањује снагу мозга. — Разлог што млади располажу тако малом умном и телесном снагом јесте у томе што се врло мало баве корисним пословима. »Ево, ово бјеше безакоње сестре твоје Содома: у поносу, у изобиљу хљеба и безбрижном миру бјеше она и кћери њезине, а не помагаху сиромаху и убогоме; Него се понашаху и чињаху гадове преда Мном, зато их затрх кад виђех.« (Језекиљ 16,49.50; 4Т 96, 1876)УКЛ 323.2

    Телесни рад одмара ум. — Целокупном систему нашег тела потребан је окрепљујући утицај активности на отвореном. Неколико сати телесног рада свакога дана водиће обнављању телесне снаге, што ће одмарати и опуштати ум. (4Т 264.265, 1896)УКЛ 323.3

    Купање крепи и ум. — И у стању болести и здравља, дисање у води постаје слободније и лакше. Приликом купања мишићи постају еластичнији, ум и тело подједнако се крепе, ум постаје бистрији и свака способност живахнија. (3Т 70, 1872)УКЛ 323.4

    Одмор насупрот окрепљујућим средствима. — Због рђавих телесних навика трпи мозак и цео организам је поремећен. Могућ је покушај да се исцрпљени живци ојачају употребом окрепљујућих средстава, али то неће уклонити проблем.УКЛ 324.1

    Ако не извршиш одлучну промену и разумом не прихватиш потребу да мозгу омогућиш одмор уместо узимања окрепљујућих средстава, изгубићеш моћ самосвлађивања и осрамотићеш Божје дело. (Lt 205, 1904)УКЛ 324.2

    Тихо одмор ума. — Посветимо више времена понизној, озбиљној молитви Богу за мудрост, да своју децу подигнемо под утицајем Господњих упутава и савета. Здравље ума зависи од здравља тела. Као родитељи хришћани дужни смо да васпитавамо своју децу, примењујући законе живота.УКЛ 324.3

    Они ће у Христу добити снагу и наду, без узнемиравања непрестаним тежњама нечему што ће им одвраћати мисли и задовољавати срце. Они су нашли Скупоцени бисер и зато се њихов ум одмара у тишини. Њихова задовољства имају чист, узвишен, небески карактер. Њих не муче болна размишљања нити грижа савести. Таква задовољства не исцрпљују тело нити уништавају ум; напротив, она и телу и уму доносе здравље и снагу. ...УКЛ 324.4

    Небески становници су савршени, јер је Божја воља њихова радост и највеће задовољство. (Und MS 93)УКЛ 324.5

    Larger font
    Smaller font
    Copy
    Print
    Contents