5 - ФАНАТИЧНИ УМ^{3Фанатизам се по Вебстеру тумачи као »претерани ентузијазам« или »неразумно одушевљење«, а по Речнику српског језика као »претерана, занесењачка, слепа оданост«.}

Појавиће се фанатици и фанатизам. — Живимо у време када ће свакојаки облици фанатизма прокрчити пут до верника и неверника. Сотона ће нам приступити говорећи дволичне лажи. Измишљаће што год буде могао не би ли завео људе. (Lt 121, 1901; ММ 114)УКЛ 37.1

Како то сотона чини. — Из сопственог искуства закључили смо да сотона, ако душе не може држати везане у леду равнодушности, покушаће да их гурне у ватру фанатизма. Када Господњи Дух дође у редове Његовог народа, непријатељ користи прилику да и сам делује на умове наводећи их да своје посебне карактерне црте умешају у Божје дело. Увек постоји опасност да они то допусте и да потом повлаче неразумне потезе. Многи обављају посао по властитој замисли, посао који Бог није надахнуо. (Lt 34, 1889; слично у 5Т 644)УКЛ 37.2

Последица његовања лоших склоности. — Неки не желе да слушају. Када су одлучили да иду својим путем и следе своју мудрост, његовали су штетне наслеђене и стечене склоности, и сада су постали слепи и не виде далеко. Они изврћу начела, постављају лажна мерила, проглашавају правила која не носе печат Неба... Неки између тих људи хвале се да су Господњи, да припадају народу који чини правду и који се не одриче уредаба свога Бога. (MS 138, 1902)УКЛ 37.3

Лишени здравог начина размишљања. — Људи који су се ухватили у сотонину замку још нису дошли до здравог начина размишљања. Они су ошамућени, охоли, претерано самоуверени. О, с каквом их жалошћу Бог гледа и слуша њихове охоле и испразне речи. Они су охоли од поноса. Непријатељ се ишчуђава каквом су лакоћом доспели у ропство. (Lt 126, 1906)УКЛ 37.4

Лажна понизност. — Међу онима који себе сматрају хришћанима присутно је много неискрене, лажне понизности. Неки од њих, одлучни да победе себе, спуштају се што могу ниже, али то искључиво покушавају у својој снази, па их онда први вал похвале или ласкања високо подигне да их више нико не може видети. Они нису спремни да се потпуно покоре Богу и зато Он не може да ради преко њих.УКЛ 38.1

Не примај за себе никакву славу. Не ради с подељеним умом настојећи да истовремено служиш Богу и самом себи. Уклони из видокруга властито »ја«. Нека твоје речи поведу уморне и тешко натоварене к Исусу, Спаситељу који је пун саосећања. Ради као да видиш Њега себи с десне стране, спремног да ти подари снагу за службу. Твоја једина сигурност је у потпуној зависности од Христа. (RH, 11. маја 1897)УКЛ 38.2

Преувеличане заблуде. — Неки нису задовољни богослужењем ако на њему не доживе нешто снажно, неко посебно задовољство. Они се заузимају у том смеру и тако доживе одређено узбуђење. Међутим, утицај таквих богослужења није користан. Кад прође илузија среће, они потону још ниже него што су били пре богослужења, јер осећање среће које су имали није потекло из правог извора. Најкориснији тренуци за духовну надградњу јесу тренуци који су обележени свечаном атмосфером и дубоким истраживањем срца; богослужења на којима се свако труди да упозна себе и на којима свако озбиљно, у дубокој понизности настоји боље упознати Христа. (1Т 412; 1864)УКЛ 38.3

Необичне појаве. — Фанатизмом, какав смо недавно доживели у нашим редовима у Калифорнији, око неких необичних радњи и тврдњи о поседовању силе за истеривање демона, сотона настоји да преварити ако је могуће и изабране. Ти људи који тврде да имају посебну поруку за наш народ, спремни су да оптуже овога или онога да је опседнут злим духовима. Потом би, после молитве с њима, објавили како је ђавао истеран. Резултат такве њихове активности посведочио је о њеној природи. Била сам позвана да кажем нашем народу да у тим необичним појавама није било Господа, него да ће такви поступци обмањивати душе и одводити их у пропаст, и ако их неко не опомене; оне ће извртати библијску истину. (Lt 12, 1909.)УКЛ 38.4

По природи ратоборни. — Неки су по природи ратоборни. Није их брига да ли су у слози са својом браћом. Они се упуштају у усмене расправе; боре се за своје идеје. Они то треба да напусте, јер то не развија хришћанске врлине. Ради свом снагом којом располажеш да схватиш на Христову молитву да Његови ученици буду једно, као што је Он једно са својим Оцем. Ниједна душа међу нама неће бити сигурна ако свакога дана не учимо од Христа, од Његове кротости и смерности.УКЛ 39.1

Не будите строги у свом раду, не будите груби, не постављајте се непријатељски. Проповедајте о Христовој љубави а то ће омекшати и покорити људска срца. Трудите се да са својом браћом будете једне мисли и једног суда и да говорите о истим вредностима. Када настану поделе због тога што сви немају исте замисли као оне које настају у вашем уму, то није Божје дело, већ непријатељево. Говорите о једноставној истини, о ономе у чему се можете сложити. Говорите о јединству; не будите уских погледа и самоузвишени; допустите да се ваш ум шири. (MS 111, 1894)УКЛ 39.2

Поштовање личних мерила. — Многи људи ослањају се на своју правду. Они објављују своја мерила и не покоравају се Христовој вољи; не допуштају Му да их обуче у хаљину своје праведности. Они обликују карактер по властитој вољи. Сотона је врло задовољан њиховом религијом, јер они лажно приказују Христов савршени карактер — Његову праведност. Тако већ сами преварени, они варају друге. Њих Бог не прима. Склони су да друге душе поведу на лажне стазе. Они ће на крају примити своју награду заједно с великим варалицом — сотоном. (MS 138, 1902.)УКЛ 39.3

Поступак једног фанатика. — Пре неколико година у месту Red Bluff у Калифорнији приступио ми је човек по имену Н. да ми изнесе своју причу. ... Сматрао је да је Бог заобишао сву водећу браћу и њему дао одређену поруку. Покушала сам да му објасним да је у заблуди... Кад смо му изнели своје закључке и изложили му ствар показујући му да је у заблуди, на њега као да је сишла нека велика сила и он је из себе испустио врло гласан крик... С њим смо имали много проблема; његов ум био је поремећен па су га морали сместити у душевну болницу. (Lt 16, 1893; 2SM 64)УКЛ 39.4

Како разговарати с фанатиком. — Бог позива своје слуге да проучавају Његов ум и Његову вољу. Када вам приступе људи са својим необично замишљеним теоријама, не улазите у расправу, већ само нагласите оно што знате. »Писано је«, треба да буде ваше оружје. Неки људи настојаће надугачко да развлаче фине нити својих лажних теорија. Хвала Богу што постоје и такви који су поучени од Њега и који знају што је истина. (Lt 191, 1905.)УКЛ 39.5

Пази на своје изражавање и ставове. — Ово је време у коме морамо бити будни и када треба добро да пазимо на посао који обављамо. Неки ће покушати да износе лажне теорије и приступаће нам с лажним науком. Сотона ће побудити људске умове и навести их да у наше редове уведу фанатизам. Нешто од тога видели смо 1908. године. Господ жели да Његов народ делује опрезно пазећи на своје изражавање, али и на своје ставове. Сотона ће користити посебности ставова и људскога гласа да би створио узнемирење и деловао обмањујући људских срца. (Lt 12, 1909)УКЛ 40.1

Избегавајмо провере. — Непрекидно ће се појављивати нове и необичне појаве чији ће циљ бити да Божји народ уведу у лажна узбуђења, лажна верска пробуђења и необичне догађаје. Међутим, наш народ не треба да се подвргне никаквим проверама људског порекла, које би створиле сукобе у било којем смислу. (MS 167, 1897)УКЛ 40.2

Чувајмо се »новог«, »чудесног«, »напредног светла«. — Душа ми је под великим теретом, јер знам штa је пред нама. Онима који немају свакидашњу, живу везу с Богом, наметнуће се најразличитији облици превара. Сотонини анђели су мудри за зло. Они ће створити нешто што ће неки схватити као напредно светло проглашавајући га новим и чудесним. Међутим, иако ће у неким својим облицима таква вест можда и бити истина, она ће бити помешана с неким људским измишљотинама, па ће људске заповести бити приказане као доктрина. Ако је икада постојало време за бдење и озбиљну молитву, онда је то сада.УКЛ 40.3

Многе привидно добре ствари мораће да се пажљиво размотре, уз многе молитве, јер су то варљиве непријатељеве замке којима он жели да наведе душе на стазу веома блиску стази истине, тако блиску да ће се од ње врло тешко разликовати. Ипак, око вере мора видети да се она, макар и готово неприметно, одваја од правога пута. У почетку ће изгледати као да је све у реду, али ће се после извесног времена уочити знатно одвајање од пута који води у светост и Небо. Браћо моја, упозоравам вас да поравнате стазу својим ногама да не скрене с пута што је хромо. (Und MS 111)УКЛ 40.4

Фанатизам је тешко угушити. — Када се фанатизам једном појави и измакне контроли, тешко га је угушити као ватру која је захватила целу зграду. Било би много боље да они који су се укључили у фанатични покрет и дали му потпору, прихвате неки световни посао, јер својим недоследним поступањем срамоте Господа и доводе Његов народ у велику опасност. У то време настаће многи такви покрети, у време када Господње дело треба да стоји на узвишеном месту чисто, неумрљано празноверјем и празним причама. Потребно је да будемо на стражи, да одржавамо блиску везу с Христом да не бисмо били преварени сотониним замкама. (GCB, 23. априла 1901; 2SM 35)УКЛ 41.1

Фино саткане теорије обузимају ум. — Сотона ради на много начина у намери да управо оне људе који треба да проповедају вест, обузме фино сатканим теоријама које ће им приказати у таквој величини и важности да ће им обузети цели ум. Тако, док мисле да чине величанствене кораке у свом духовном искуству, они ће од неколико идеја начинити праве идоле и утицај ће им бити снажно пољуљан јер ће врло мало говорити у прилог Господу.УКЛ 41.2

Сваки проповедник треба да учини озбиљан напор да упозна Христов ум. Неки из Божје речи и Сведочанстава издвајају посебне одломке или реченице које се могу тумачити тако да одговарају њиховим замислима, интензивно се баве њима и подижу сами себе на замишљене позиције, када их већ Бог не води. Све то годи непријатељу. Ми не треба непотребно да заузимамо став и одређујемо смер, који ће стварати неслагања и изазивати раздоре. Ми не смемо да стварамо утисак да нас проповедници »не схватају« ако не прихватају наше одређене идеје и према њима не поступају.УКЛ 41.3

У Христовим поукама налази се обиље предмета о којима можеш говорити; тајни које не схваташ и које не можеш објаснити, ни ти ни они који те слушају, тајни које је боље оставити по страни. Нека сам Господ Исус Христос добије прилику да поучава; нека Он, утицајем свог Духа, отвара срца за разумевање дивног плана спасења. (MS 111, 1894)УКЛ 41.4

Напусти оно што је негативно (савет једном проповеднику). — Када би могао видети последице своје навике да се стално бавиш негативном страном, као што си то у већем или мањем обиму чинио годинама, стекао би боље разумевање Спаситељевих речи записаних у осамнаестом поглављу Јеванђеља по Матеју. Ученици су дошли Исусу с питањем: »Ко је, дакле, највећи у царству небескоме? И дозва Исус дијете, и постави га међу њих. И рече им: Заиста вам кажем, ако се не повратите и не будете као дјеца, нећете ући у царство небеско. Који се, дакле, понизи као дијете ово, онај је највећи у царству небеском. И који прими такво дијете у име Моје, Мене прима. А који саблазни једног од овијех малијех који вјерују мене, боље би му било да се објеси камен воденични о врату његову и да потоне у дубину морску. Тешко свијету од саблазни, јер је потребно да дођу саблазни; али тешко оном човјеку кроз кога долази саблазан.« (Матеј 18,1-7)УКЛ 41.5

Брате мој, одбаци од себе све зле мисли. Пред Богом понизи своје срце. Тада, отворених очију, више нећеш стајати на погрешној страни. »Ако ли те рука твоја или нога твоја саблажњава, одсијеци је и баци од себе: боље ти је ући у живот хрому или кљасту, неголи с двије руке и двије ноге да те баце у огањ вечни.« (Матеј 18,8) Одсеци своје негативне особине колико год то било болно за људску природу. »Ако те око твоје«, ако је тако оштро да види нешто што ће критиковати или чему ће се супротставити, »саблажњава, извади га и баци од себе, боље ти је с једнијем оком у живот ући, него с два ока да те баце у пакао огњени.« (стих 9) (Lt 93, 1901)УКЛ 42.1

Вера побеђује негативност. — Ми ћемо бити успешни ако у вери кренемо напред, одлучни да разумно обављамо Божји посао. Не смемо допустити да нас ометају људи који радо стоје на погрешној страни живота, и који не показују готово никакву веру. Божји мисионарски посао треба да обављају људи који имају много вере. То дело треба да постојано расте у снази и успеху. (Lt 233, 1904)УКЛ 42.2

Опасност од појединачне независности. — У Цркви је увек било оних који су стално тежили за својом личном независношћу. Они изгледа нису у стању да схвате да је независност духа склона да наведе човека да превише поверења поклони себи и да се поузда у своје лично расуђивање уместо да поштује савет своје браће и високо цени њихово расуђивање, посебно оних који обављају службе, које је Бог прогласио руководећим службама у свом народу. Бог је својој Цркви поверио посебан ауторитет и посебну силу коју нико не може оправдано да занемари или презре, јер би они који то чине презрели Божји глас. (Апостолска црква - Христовим трагом, 163, 164; 1911)УКЛ 42.3

Мир који доноси кротост. — Душа налази мир само онда када негује кротост и понизност срца. Христов мир никада није могуће пронаћи на месту на ком влада себичност. Душа не може да расте у милости ако је себична и охола. Исус је прихватио место које је морао да узме човек да би Његов мир могао да почива у човековом срцу. Они који су се предали Христу са жељом да постану Његови ученици, морају се свакодневно одрицати себе; они морају уздизати крст и ићи Исусовим стопама. Они морају ићи тамо куда их води Његов пример. (Lt 28, 1888)УКЛ 43.1

Врлина хришћанске љубазности. — Иако одан начелу као стена, Павле је увек чувао љубазност. Он је био варљив за оно што је имало животну важност, али није заборављао врлину учтивости у друштвеном животу. Божји човек није онемогућавао човека припадника људског рода. (Lt 25, 1870.; HC 236)УКЛ 43.2

Неки људи говоре грубо, нељубазно, на начин који вређа осећања других, а онда се изговарају речима: »Такав сам. Ја увек говорим оно што мислим.« На тај начин они величају ту злу карактерну особину приказујући је као врлину. Њихово нељубазно понашање треба одлучно укорити. (RH, 1. септембра 1885; HC 229)УКЛ 43.3

Аутор позван да се суочи са свим облицима фанатизма. — Ми смо се 1844. године морали суочавати с фанатизмом на свим странама, али до мене би увек допирале речи: Велики вал узбуђења увреда је за дело. Задржите своје ноге у траговима Христових стопа. Добила сам поруку да треба да се суочим са свим облицима фанатизма. Била сам упућена да кажем људима да се под велом фанатизма догађају необичне ствари. Има људи који ту прилику користе да у наше редове унесу празноверје. На тај се начин затварају врата објављивању здраве науке. (Lt 17, 1902.)УКЛ 43.4

Опасност која расте. — Како се крај приближава, непријатељ ће свом снагом радити да унесе фанатизам у наше редове. Он ће ликовати гледајући како адвентистички хришћани одлазе у крајности због којих ће их свет жигосати као заједницу фанатика. Позвана сам да на ту опасност упозорим проповеднике и вернике. Наш је посао да учимо људе да граде на истинитом темељу, да своје ноге утврђују на јасном: »Тако говори Господ«. (GW 316, 1915.)УКЛ 43.5

Ум под контролом фанатизма. — Врло одређено сам говорила о опасном учењу које истиче како појединац власт над својим умом треба да препусти некоме другом. То је ђаволско учење.УКЛ 44.1

С таквим фанатизмом морали смо да се суочимо 1845. године. Тада нисам знала што то значи, а онда сам била позвана да изнесем врло јасно сведочанство против свега сличнога. (Lt 130 1/2, 1901)УКЛ 44.2

Негујте непристрасан, оптимистички поглед. — Ми немамо разлога да се посебно бавимо заблудом, да тужимо и жалимо се и тако губимо драгоцено време и прилике плачући због пропуста других... Зар Богу не би било драже да непристрасно гледамо и видимо колико душа служи Богу и одупире се кушњама, слави Га и хвали својим даровима, средствима и умом? Зар не би било боље да размишљамо о дивној, стваралачкој Божјој сили која преображава јадне, понижене грешнике, који су некада дубоко морално пали, а сада су, захваљујући Његовој љубави, преображени и имају карактер по угледу на Христа? (Lt 63, 1893.; HC 248)УКЛ 44.3