52 - ДЕПРЕСИЈА ^{38Види Додатак А, стр. 749, и Додатак Б, стр. 753.}

Многе болести последица су душевног бола. — Задовољан ум и ведар дух здравље су телу и снага души. Ништа није тако значајан узрок болести као бол, потиштеност и туга. (1Т 702, 1868)УКЛ 407.1

Многе болести од којих људи пате, исход су душевне потиштености. (У потрази за бољим животом, 241; 1905)УКЛ 407.2

Уклањање депресије убрзава оздрављење. — Болеснике треба охрабрити да се поуздају у Њега и буду радосни зато што је Божја љубав тако велика и поуздана. Забринутост за себе изазива слабост и болест. Када би пожелели да се уздигну изнад потиштености и суморности, њихови изгледи за оздрављење били би већи, јер »око је Господње на онима који чекају милост Његову«. (Псалам 33,18; У потрази за бољим животом, 229; 1905)УКЛ 407.3

Депресија изазвана крутом »достојанственошћу«. — Неки људи држе се одређеног облика хладне, укочене резервисаности, неког гвозденог »достојанства« које одбија све који долазе у област њиховог утицаја. Такав дух је заразан и оставља поражавајући учинак који гуши добре намере и добре одлуке; он гуши природне токове људског саосећања, срдачности и љубави; под његовим утицајем људи почињу да се понашају усиљено и тако нестаје њихова друштвеност и великодушност јер нема примене.УКЛ 407.4

Оваквом неприродном депресивношћу на удару није само духовно, него и телесно здравље. На лицу се одражава потиштеност и укоченост као производ оваквог недруштвеног стања. Лица људи који су спремни на дела доброчинства и саосећања, зрачиће сјајем истинске доброте, док ће се на лицима оних којима су непознате племените мисли и несебичне побуде, одражавати осећања која негују у својим срцима. (4Т 64, 1876)УКЛ 407.5

Душевна депресија због слабо проверетрених просторија. — Оно што настаје у затвореним, слабо проветреним просторијама, може се овако описати: организам губи снагу и здравље, проток крви слаби, крв се тромо креће кроз тело, јер није очишћена и оживљена на чистом, окрепљујућем ваздуху. Ум постаје депресиван и потиштен, тело је исцрпљено и стварају се услови за настанак грозничавих и других акутних болесних стања. (1Т 702,703, 1868)УКЛ 408.1

Депресија и потиштеност због недовољне количине кисеоника. — Плућима треба дати што већу слободу. Њихов капацитет развија се слободним радом; он се смањује ако су плућа притиснута и спутана. Зато је утицај навике погуреног седења врло штетан. Таква навика веома је раширена, нарочито у занимањима која захтевају седење и погнутост за време рада. У том положају немогуће је дубоко дисати. Површно дисање ускоро постаје навика и плућа губе своју моћ ширења. Чврсто утезање изазива слично дејство. Доњи део грудног коша нема довољно простора; трбушни мишићи који треба да помажу дисање, не крећу се слободно, па су плућа спутана у свом раду.УКЛ 408.2

Тако долази до недовољног снадбевања кисеоником. Велике количине отровних материја које издисањем треба одстранити из плућа, задржавају се, и крв постаје нечиста. Болест захвата не само плућа, 484 већ желудац, јетру и мозак. Кожа постаје бледа, пробава успорена, срце слаби; мозак је помућен, мисли збркане, туробност је завладала духом; цело тело притиснуто је депресијом и тромошћу и веома подложно болестима. (У потрази за бољим животом, 272.273; 1905)УКЛ 408.3

Добро дисање благотворно делује на живце. — Да бисмо имали добру крв морамо добро да дишемо. Дубоко удисање чистог ваздуха који плућа пуни кисеоником, чисти крв. Оно јој даје светлу боју и шаље је у сваки део тела као животодавну струју. Добро дисање умирује живце, подстиче апетит, а варење постаје много боље. То доноси окрепљујући сан. (У потрази за бољим животом, 272; 1905)УКЛ 408.4

Водена болест и болест срца претили животној снази Елен Г. Вајт. ^{39Види: Selected Messages II, стр. 233—245, »Fortitude and Affliction«.} — Болест ме је тешко притиснула. Годинама сам тешко патила од водене болести и болести срца, који су претили мојој животној снази и мојој вери и храбрости. (1Т 185, 1859)УКЛ 408.5

Исцрпљивање снаге води у депресију. — Због неумерености, чији је почетак у дому, најпре ослабе органи за пробаву, а убрзо затим уобичајена храна не задовољава захтеве апетита. Настају нездрава стања; појављује се надражујући захтев за храном. Чај ^{40Чајеви који садрже теин.} и кафа доносе тренутне последице. Под утицајем тих отрова нервни систем постаје надражен; у неким случајевима интелект је за то време оживљен и како се тада чини, машта делује живахније. Будући да та надражујућа средства доносе тако пожељне ефекте, многи људи закључују да су им заиста потребна. Међутим, увек се појављује и реакција.УКЛ 409.1

Нервни систем је сада узео снагу из својих резерви па после те његове привремене живахности, настаје одговарајући пад снаге. Изненадно олакшање које долази од употребе чаја или кафе служи као доказ да је оно што нам се чини као снага заправо само раздраженост живаца, што за последицу мора имати штетно деловање на људски организам. (CTBH 31, 1890; CG 403)УКЛ 409.2

Хладна равнодушност узрок депресије. — Кад си ступио у брак, твоја супруга те је волела. Она је била веома осетљива, али уз твоју брижност и њену постојаност, њено здравље није морало бити овакво какво је сада. Међутим, твоја крута равнодушност учинила је да си постао као ледени брег који је замрзао канал љубави и привржености. Твоје критике и изналажење грешака били су као олујно невреме за осетљиву биљку. Оне су укочиле и готово уништиле живот биљке. Твоја љубав према свету изједа врлине твог карактера.УКЛ 409.3

Твоја жена је другачијег кова и племенитија. Али кад је, макар и у малим стварима, изражавала своју племенитост и великодушност, ти си осећао сметње у својим осећањима прекоравајући је. Препушташ се утицају затвореног духа и непраштања. Код своје жене ствараш осећање да је она бреме, терет, и да нема право да изражава своју племенитост и широкогрудост на твоју штету. Све ово на њу делује толико обесхрабрујуће да се осећа безнадно и беспомоћно, без чврстине да се против тога бори, већ попушта под силом притиска. Њена болест погађа нервни систем. Да је њен брачни живот био угодан, здравље би јој било добро. Напротив, демон је током целог вашег брака био гост у вашој породици, ликујући над вашом несрећом. (1Т 696, 1868)УКЛ 409.4

Депресија понекад потиче од сексуалних претеривања. — Велики је број породица које живе у потпуно несрећним околностима, јер муж и отац допушта нељудском у својој природи да надвлада разумнонст и моралност. Због тога [те очеве] често обузима осећај тромости и клонулости, али они ретко наслућују да је узрок томе, заправо, последица њиховог погрешног понашања. Ми стојимо под свечаном обвезом пред Богом да сачувамо свој дух у чистоти и своје тело у здрављу и да тако корисно послужимо људима, а Богу учинимо савршену службу.УКЛ 410.1

Апостол изговара следеће упозорење: »Да не царује дакле гријех у вашему смртном тијелу, да га слушате у сластима његовијем.« (Римљанима 6,12) Он нас позива да пођемо напред, подсећајући нас да »сваки пак који се бори од свега се уздржава«. (1. Коринћанима 9,25) Све оне који се сматрају хришћанима, апостол саветује да своја тела дају »у жртву живу, свету, угодну Богу«, (Римљанима 12,1) и каже: »Него морим тијело своје и трудим да како сам другима проповиједајући избачен не будем.« (1. Коринћанима 9,27; 2Т 381, 1870)УКЛ 410.2

После успеха могућа је привремена депресија. — Међутим, реакцију која се често јавља после чврсте вере и славног успеха, испољио је и Илија. Побојао се да реформа која је започела на Кармилу неће бити трајна, и малодушност га је обузела. Био је уздигнут до самога врха Фазге, а сада се нашао у долини. Док је био под надахнућем Свемогућега, издржао је најжешћу пробу вере; али у овом тренутку обесхрабрења, док су му Језавељине претње одјекивале у ушима, док му је изгледало да сотона побеђује, користећи сплетке ове покварене жене, изгубио је свој ослонац који је имао у Богу. Био је веома узнемирен, и реакција је била страшна. (Историја пророка и царева, 161.162; 1917)УКЛ 410.3

Овладавање депресивним умом. — Мајка може и треба да учини много у смислу овладавања својим живцима и умом када је изложена депресивности. Чак и кад је болесна, ако то научи, она може бити пријатна и ведра и поднети већу буку него што је некада мислила. Она не треба да допусти да деца осете њене слабости и њихове младе осетљиве умове не треба да замагљује својим депресивним расположењем, наводећи их да своју кућу сматрају гробом и собу своје мајке најсуморнијим местом на свету. Вежбањем и употребом воље ум и живци добијају напон и снагу. Снага воље показаће се у многим случајевима као снажан чинилац смиривања живаца. (1Т 387, 1863)УКЛ 410.4

Две крајности у понашању. — Они који навикавање ума да се бави ведрим темама не сматрају својом верском дужношћу, обично ће се наћи у једној од две крајности: или ће бити понесени непрестаним круговима узбудљиве разоноде упуштајући се у бескорисне разговоре, смех и збијање шала, или ће бити потиштени, притиснути великим невољама и душевним сукобима за које ће мислити да их је ретко ко икада доживео или их разумео. Такве особе можда ће се представљати као хришћани, али ће заваравати властиту душу. (ST, 23. октобар 1884; CH 628.629)УКЛ 411.1

Охрабрујућа или обесхрабрујућа моћ штампане речи. — Мој супруг се неуморно залагао да занимање за издавачко дело доведе до садашњег развоја. Видела сам да је од своје браће и сестара примао више пажње и љубави него што је лично веровао. Они су ревно претраживали часопис желећи да нађу нешто што је он писао. Ако у његовим чланцима нађу ноту ведрине, ако их уздигне оно што он говори, срца су им охрабрена, а неки чак и плачу обузети нежним осећањем радости. Међутим, ако су у његовим текстовима изражени потиштеност и жалост, на лицима његове браће и сестара, док то читају, појављује се туга и одражава дух којим одише његов текст. (3Т 96.97, 1872)УКЛ 411.2

Обесхрабрен човек је терет самоме себи (речи упућене једном студенту медицине). — Показана ми је чињеница да у групи студената који се припремају за медицинско-мисионарску службу, којој припадаш, има таквих чији би првенствени задатак требало да буде да упознају сами себе, да одвагну све могућности и да, у тренутку када почињу градњу, буду свесни хоће ли бити у стању и да заврше. Не допустите да Бог буде осрамоћен и оптужен да је човека сломио васпитавајући га, јер је сломљен, разочаран човек терет самом себи.УКЛ 411.3

Када неко мисли да ће га Бог подупрети у сваком послу који испланира, док се истовремено закопава у истраживања и студирање, излажући се нечему што доводи у опасност његово здравље и живот и наводи га да гази природне законе, то се противи светлу које је Бог дао. Природа не допушта човеку да се заварава. Она не прашта повреде које се наносе дивном и истанчано створеном људском организму. (Lt 116, 1898; ММ 79)УКЛ 411.4

Безнађе скривено под фасадом разметљиве храбрости. — Дете које због неке посебне мане, често добија укоре почиње ту ману да сматра својом карактеристиком, особином против које је свака борба узалудна. Тако се ствара обесхрабрење и безнадност, често скривена под плаштем равнодушности или јуначења. (Васпитање, 291; 1903)УКЛ 412.1

Бити победник захтева много труда (речи упућене једној породици). — Ви ћете бити срећна породица ако будете радили оно што вам је Бог дао и што вам је наложио као дужност. Међутим, оно што је вама дао да радите, Бог неће радити уместо вас. Брат Ц заслужује сажаљење. Он се дуго осећао несрећним, уверен да му је живот постао прави терет. То тако не мора бити. Машта му је оболела; предуго је гледао мрачне слике па, када се суочи са неком недаћом или разочарањем, замишља да ће све пропасти, да ће пасти у немаштину, да се све окренуло против њега, да је њему у односу на друге најтеже. Тако његов живот постаје трагедија. Што више тако размишља, он чини јаднијим и свој живот и животе свих који га окружују.УКЛ 412.2

Он нема разлога да тако гледа на прилике, јер је све то сотонино дело. Не сме допустити непријатељу да на такав начин влада његовим умом. Он треба да се одврати од мрачне и суморне слике и окрене Спаситељевој слици који га воли, слици небеске славе и богатог наслеђа припремљеног за све оне који су понизни и послушни, захвалних срца и постојане вере у Божја обећања. То ће од њега захтевати напор, борбу, али то се мора догодити. Ваша садашња и будућа, вечна срећа зависи од тога да ли ћете своје мисли усмеравати ведрим стварима а поглед одвраћати од мрачних слика, које су само ствар маште, и управљати га предностима које је Бог посуо по вашем путу, а иза њих и на оно што је невидљиво и вечно. (1Т 703.704, 1868)УКЛ 412.3

Родови мрачних слутњи. — Твој је живот сада у јадном стању, пун злих предосећања. Суморне слике приказују се пред твојим очима; обавијен си велом мрачне невере. Говорећи у прилог невери, тонеш у све дубљу и дубљу таму; као да осећаш задовољство бављењем неугодним темама. Када други почну говорити с оптимизмом и надом, ти у њима рушиш и избацујеш свако осећање наде, говорећи им озбиљније и оштрије о ономе што сам имаш на уму. Твоји проблеми и невоље учинили су да је твоја жена стално обузета мишљу која јој раздире душу — да је због њене болести ти сматраш теретом. Ако си човек који воли таму и очај, ти ћеш говорити о њима, стално размишљати о њима и раздирати своју душу призивајући маштом све и свашта, све оно што ће ти служити као повод да се жалиш на своју породицу и на Бога. Таквим понашањем твоје срце постаће као поље спаљено ватром које је оголела и уништила на њему све зеленило, оставивши га црног и спарушеног. (1Т 699, 1868)УКЛ 412.4

Победа над нестабилношћу. — Ти припадаш породици у чијем кругу има умова који нису потпуно уравнотежени и обузети су тмурним и депресивним осећањима, налазећи се под великим утицајем околине, на коју се лако утиче. Ако у себи не негујеш ведро, срећно и захвално расположење, сотона ће те на крају заробити и присилити да чиниш његову вољу. Цркви којој припадаш можеш корисно послужити, постати у њој чинилац снаге, ако будеш послушан Господњим упутствима и ако се не поведеш за осећањима, него будеш стајао под влашћу начела. Никада не допуштај да с твојих уста сиђе осуда јер је она попут олујног невремена за оне који те окружују. Нека из твојих уста излазе ведре, радосне речи, пуне љубави. (1Т 704, 1868)УКЛ 413.1

Није потребно робовати депресији. — Сети се да религија у твом животу не треба да буде само један од многих утицаја. Она треба да буде утицај који ће владати над свим осталим утицајима. Буди строго трезан; супротстави се сваком искушењу; не чини никакве уступке злом непријатељу. Не слушај дошаптавања која он ставља у уста мушкараца и жена. Ти треба да постигнеш победу и изградити племенит карактер, а то неће бити могуће, све док си у стању потиштености и разочарања због неуспеха. Раскини ужа која је сотона обавио око тебе, јер нема потребе да му будеш роб. »Ви сте пријатељи Моји«, рекао је Христос, »ако чините што вам Ја заповедам.« (Lt 228, 1903; ММ 43)УКЛ 413.2

Препорука проповеднику који је патио од депресије. — Ти треба да радиш пажљиво и бринеш о времену за одмор. Чинећи тако, сачуваћеш своју телесну и душевну снагу и оно што радиш постаће много делотворније. Брате Ф. ти си нервозан човек и веома се поводиш за осећањима. Душевна депресија у великој мери утиче на твој посао. Ти повремено осећаш потребу за слободом и мислиш да то осећаш зато што су други у тами и зато што нису у праву или се догађа нешто што ти је тешко објаснити, па се онда окомиш на нешто или некога, а то може изазвати велико зло. Ако послушаш и ако се смириш у тренуцима кад се налазиш у том немирном и нервозном стању, ако се одмориш и смирено чекаш Господа и истражујеш у жељи да установиш да проблем није у теби самоме, нећеш бити у ситуацији да рањаваш и своју душу и драгоцено Божје дело. (1Т 622, 1867)УКЛ 413.3

Када стално размишљамо о неугодним стварима. — Када свуда око себе уочавате безакоње, ви утолико постајете срећнији што је Он ваш Спаситељ и ми Његова деца. Хоћете ли, знајући то, гледати на безакоње које нас окружује и бавити се мрачним сликама? Ви их не можете уклонити и зато говорите о нечему што је узвишеније, боље и племенитије. ...УКЛ 414.1

Кад бисмо се упутили у подрум и у њему проводили време и посматрали његове мрачне углове, могли бисмо казати: »Ох, како је овде мрачно«, а онда то стално понављати. Хоће ли то учинити да та средина постане имало светлија? Нипошто! Шта ћете предузети? Изађите из подрума; изађите из мрака у »горњу собу« у којој сјајно светли светло са Божјега лица.УКЛ 414.2

Ви знате да се наше тело састоји од хране коју уносимо у себе. Исто се догађа и с нашим умом. Ако се наш ум бави неугодним животним приликама, ми ћемо остати без икакве наде и зато почнимо да се бавимо радосним и ведрим небеским призорима. Апостол Павле каже: »Јер наша лака садашња брига доноси нам вјечну и од свега претежнију славу.« (2. Коринћанима 4,17; MS 7, 1888)УКЛ 414.3

Христос саосећа (охрабрење упућено хришћанки која је патила од депресивности). — Драга остарела сестро ... тешко ми пада сазнање да си болесна и да патиш. Међутим, ослони се на Онога кога си вовела и коме си служила све ове године. Он је дао свој живот за свет и воли свакога ко се узда у Њега. Он саосећа с онима који пате од депресије изазване болешћу. Он осећа сваки ударац бола који осети онај кога Он воли. Почивај у Његовим рукама и буди свесна да је Он твој Спаситељ, твој неупоредиво најбољи Пријатељ; Он те никада неће оставити нити ћете се одрећи. Он је био твој Ослонац током многих година и зато твоја душа може почивати у нади.УКЛ 414.4

Ти ћеш устати заједно с другима који су веровали у Њега и славићеш Га гласом победе. Од тебе се не очекује више него да почиваш у Његовој љубави. Не брини се; Исус те воли и сада када си слаба и болесна, Он те држи својим рукама као што би отац пун љубави држао своје љубљено мало дете.УКЛ 414.5

Уздај се у Онога у кога си веровала. Зар те Он није љубио и бринуо се за тебе током целог твог живота? Довољно је да почиваш у драгоценим обећањима која ти је дао. (Lt 299, 1904.)УКЛ 415.1

Не попуштај пред депресијом. — С тобом сам разговарала ноћу. Говорила сам ти да ми је врло драго што се налазиш на тако добром месту и што можеш бити у близини Санаторијума. Не препуштај се депресивним осећањима, него радосно отвори врата свог срца утешном деловању Светога Духа који жели да ти донесе утеху и мир. ...УКЛ 415.2

Драга сестро, ако желиш драгоцену победу, суочи се са светлом које потиче од Сунца праведности. Говори о нади, вери и захвалности Богу. Буди ведра, пуна наде у Христа. Изражавај Му своју хвалу. Ово је диван и успешан лек за болести душе и тела. (Lt 322, 1906)УКЛ 415.3

Депресивна атмосфера. — Кад бисмо прихватили да проповедници преко којих Бог ради дођу на сабор у потиштеном расположењу и прогресивном депресивношћу, кажем вам да би атмосфера око њих била као густи покров од магле који покрива ведро небо. Ми треба да негујемо веру. Нека наша уста говоре: »Моја душа велича Господа и мој дух се радује у Богу, моме Спаситељу.«УКЛ 415.4

Ми морамо бити свесни свест да је међу нама присутан Спаситељ и имати чврсто поуздање да је Исус на кормилу и да ће се Он побринути да скупоцени брод сигурно уђе у луку. Ми треба да знамо да немамо могућности да спасемо себе или било кога другог. Ми немамо власт да спасемо оне који гину. Спаситељ је Исус, наш Откупитељ.УКЛ 415.5

Ми смо само Његова оруђа и у сваком тренутку зависимо од Њега. Величајмо Његову силу пред Његовим изабраним народом и светом за славно спасење које нам је донео својом жртвом помирницом и својом крвљу. (Lt 19а, 1892)УКЛ 415.6

Не желим да подлегнем депресији.— Понекад се налазим у тешкој недоумици око тога шта да радим, али нећу подлећи депресивним осећањима. Одлучна сам у намери да у свој живот унесем светлост сунца колико год ми је то могуће. (Lt 127, 1903)УКЛ 415.7

Много је тога што би ме могло растужити, али се трудим да не говорим обесхрабрујуће речи јер би неко ко чује такве моје речи могао већ бити тужан, а ја не смем учинити ништа што би могло увећати његову тугу. (Lt 208, 1903.)УКЛ 415.8

Вером пробијте таму. — Кад бих гледала на мрачне облаке - невоље и проблеме који ме салећу у мом послу - ја не бих имала времена ни за шта друго. Али знам да је иза тих облака светло и слава. Вером се пробијам кроз таму према слави. Понекад сам суочена с новчаним потешкоћама. Ипак, не бринем се због новца јер се Бог брине о мојим проблемима и обвезама. Чиним све што могу и када Господ види да је најбоље да добијем новац, Он ми га шаље. (MS 102, 1901)УКЛ 416.1

Вера је потреба. — Када сам пре око три године посетила санаторијум Рајска долина, готово сваког јутра у пет сати обраћала сам се сарадницима, а касније и пацијентима. Међу пацијентима налазио се мушкарац који је изгледао као да је увек био депресиван. О њему су ми рекли да верује у библијски науку, али да не може имати веру потребну да доживи испуњење Божјих обећања.УКЛ 416.2

Свако јутро говорила сам пацијентима о вери, позивајући их да верују у Божју реч. Међутим, овај јадни човек као да није био у стању да призна да верује. Разговарала сам касније насамо и са њим. Изнела сам му истину из свих углова, а онда га питала би ли могао да верује да је Христос његов лични Спаситељ и да је спреман даму помогне. Наш Спаситељ је рекао свима који су уморни и натоварени: »Узмите јарам Мој на себе.« Не носите јарам који сте сами направили. »Узмите јарам Мој на себе, и научите се од Мене; јер сам ја кротак и смјеран у срцу, и наћи ћете покој душама својијем.« (Матеј 11,28.29)УКЛ 416.3

Коначно је дошло и време да одем. Њему сам рекла: »Дакле, драги пријатељу, можеш ли ми рећи да си си научио да се ослањаш на Спаситеља који је толико претрпео да би могао да помогне свакој људској души? Можеш ли и желиш да се ослониш на Њега? Пре него што одем, можеш ли ми рећи да си стекао веру, да можеш веровати у Бога?«УКЛ 416.4

Погледао је према мени и рекао: »Да, верујем да сам стекао ту веру.«УКЛ 416.5

»Хвала Господу«, одговорила сам. Иако је ту било и других који су слушали моје разговоре у салону, сматрам да сам у овом случају била богато награђена за своје напоре. (MS 41, 1908)УКЛ 416.6

Неопрезно предавање у сотонине руке. — Не обраћајте се другим људима за помоћ кад сте оптерећени својим невољама и искушењима; једино вам Бог може помоћи. Ако испуните услове за Божја обећања, та обећања биће вам испуњена. Ако су ваше мисли постојано уз Бога, када на вас дођу невоље и искушења, ви се нећете кретати од стања усхићености до долине очаја и малодушности. Тада нећете говорити другима о својим сумњама и потиштености. Неће говорити: »Не знам за ово или за оно. Нисам срећан. Нисам сигуран да имамо истину.« То нећете чинити јер ћете имати поуздано и чврсто сидро душе.УКЛ 416.7

Када изговарамо речи разочарања и потиштености, сотона то радосно слуша, радује се непријатељ; њему је врло угодно сазнање да вас је ставио у своје окове. Сотона не може да чита наше мисли, али може да види наше поступке, чује наше речи; тако да на темељу свог дугог познавања људске породице, своја искушења може обликовати тако да искористи слабе тачке нашег карактера. Колико често му допуштамо да сазна тајну о томе како нас може победити! О, када бисмо само владали својим речима и поступцима! Килико бисмо постали јаки када би наше речи биле такве да се не морамо стидети суочавајући се с извештајем о њима у дан суда. Како ће оне у велики Божји дан изгледати другачије него што нам се чине у тренутку када их изговарамо! (RH, 27. фебруар 1913)УКЛ 417.1

Исус разуме осећање очаја. — Вера и нада дрхтале су у последњим тренуцима Христове агоније зато што је Бог повукао ону сигурност коју је дотада давао свом вољеном Сину, сигурност свог одобравања и прихватања. Откупитељ света ослањао се после тога још само на доказе који су Га дотада крепили, да је Његов Отац примио Његов труд и био задовољан Његовим делом. У самртничкој агонији, док је предавао свој скупоцени живот, Он је само вером могао да се ослони на Онога коме је одувек имао предност да буде послушан. Њега неће озарити чисти, јасни зраци наде с десне или с леве стране. Све око Њега обавијено је злокобном тамом потиштености. У страшној тами у којој је природа саосећала с Њим, Откупитељ до дна испија тајанствену чашу. Лишен чак и величанствене наде и уверења у победу коју ће извојевати у будућности, Он вапи јаким гласом: »Оче, у руке Твоје предајем дух свој.« Он добро познаје карактер свог Оца, Његову праведност, милост и Његову велику љубав и зато се покорно предаје у Његове руке. Усред комешања и грчења природе, задивљени посматрачи чују последње речи Човека с Голготе. (2Т 210,211, 1869)УКЛ 417.2

Бог се није променио. — Не омаловажавајмо осећање сигурности, јер за њега треба да славимо Бога. Међутим, кад си обузет потиштеношћу, не мисли да се Бог променио. Слави Га исто као и пре јер се уздаш у Његову реч, а не у своја осећања. Ти си се заветовао да ћеш живети вером и да нећеш бити у власти својих осећања. Осећања се мењају према околностима. (Lt 42, 1890; HC 124)УКЛ 417.3

Без склоности да говоримо о сумњама. — Захваљујући Христовим заслугама и Његовој праведности која нам се урачунава вером, ми треба да достигнемо савршенство хришћанског карактера. Наш посао из дана у дан и из сата у сат приказан је речима апостола: »Упримо поглед у Заочетника и Свршитеља вере, Исуса.« Док то чинимо, наше мисли постају јасније, а вера јача; наша нада се утврђује и ми смо тако обузети сликом Његове чистоте и вредности жртве коју је Он поднео да нас помири са Богом, да више нисмо склони да говоримо о својим сумњама и разочарањима. (5Т 744, 1889)УКЛ 418.1

Прави хришћанин и депресија. — Прави хришћанин не допушта да се иједан земаљски разлог постави између његове душе и Бога. Божја заповест има надмоћни утицај на његова осећања и поступке. Када би свако ко чезне за Божјим царством и Божјом славом увек био спреман да чини Христова дела, како би стаза према Небу постала лакша, Божји благослови утицали би на душу, а на њиховим уснама непрестано би били хвалоспеви упућени Господу! Тада бисте Богу служили из начела. Можда ваша осећања неће увек бити радосна; понекад ће облаци заклањати обзорје вашег животног искуства; ипак, хришћанинова нада не ослања се на пешчани темељ осећања. Они којима управљају начела гледаће Божју славу иза сенке и почиваће на поузданој речи обећања. Они неће бити спречени да славе Бога колико год пут изгледао мрачан. Невоље и искушења само ће им дати прилику да покажу искрени карактер своје вере и љубави.УКЛ 418.2

Када душу притисне потиштеност, то нипошто неће бити доказ да се Бог променио. Он је »јуче и данас Онај исти«. Ти си сигуран у Божју љубав и прихватање, када осетиш зраке Сунца праведности. Али ако облаци прекрију твоју душу, не осећај се као неко ко је остављен. Твоја вера мора пробити таму. Твоје око мора бити здраво и цело твоје биће пуно светлости. Пред очима увек треба држати богатства Христове милости. Чувај и сакупљај као драгоцено благо поуке које доноси Његова љубав. Нека твоја вера буде као Јовова, да би могао да кажеш: »Да ме и убије, опет ћу се уздати у Њега.« Ослони се на обећања свог небеског Оца и сећај се Његовог ранијег поступања с тобом и са својим слугама, јер »онима који љубе Бога све иде на добро«. (RH, 24. јануар 1888)УКЛ 418.3