55 - БОЛ

Бог није узрочник бола. — Покажите да није Бог узрочник бола и патње, него да је то стање проузроковао човек својим незнањем и грехом. (6Т 280, 1900)УКЛ 429.1

Грех је донео бол. — Непрестани човекови преступи током шест хиљада година донели су као своје плодове болест, бол и смрт. Како се приближавамо крају времена, сотонина искушења да попустимо телесним захтевима постајаће све јача и све теже савладива. (3Т 492, 1875)УКЛ 429.2

Болови и патње као негодовање природе. — Многи људи газе законе здравља не знајући за однос који постоји између њиховог здравља и навика у јелу, пићу и раду. Они неће бити свесни свог стварног стања, све док природа боловима и патњама у људском телу не изрази своје негодовање против злоупотреба које трпи. Кад би се макар и тада они који то трпе почели понашати како треба и прихватити једноставна средства која су дотад занемаривали — употребу воде и одговарајућу исхрану — природа би добила управо оно што јој је потребно и што је много раније требало да добије. Ако настави овако како је започео, пацијент ће се потпуно опоравити, без трајних оштећења здравља. (HL, део 3, 61, 1865; 2SM 451)УКЛ 429.3

Неумереност покреће патње. — Многи се у великој мери држе својих неумерених навика и нису спремни да се одрекну прождрљивости. Они ће радије жртвовати здравље и прерано умрети него да обуздају свој захтевни апетит. Много је оних који нису свесни односа који постоји између јела и пића и њиховог личног здравља. Када би такви стекли потребно знање, могли би добити моралну снагу да се одрекну апетита чије су жртве, да штедљивије једу и то само здраву храну. Таквим понашањем поштедеће се у великој мери телесних патњи. (4СГ 130, 1864; CD 158)УКЛ 429.4

Болови који настају у процесу обнављања. — Болови су често изазвани и напором природе да оживи и активира делове тела који су због неактивности постали делимично беживотни. (3Т 78, 1872)УКЛ 430.1

Телесна патња појачана умним ставом (лична порука). — Да си одбацила своју склоност према читању и удовољавању себи и више времена посвећивала промишљеним телесним активностима и паметно се хранила одговарајућом, здравом храном, избегла би многе патње. Неке од тих патњи биле су нестварне. Да си запрегнула свој ум у намери да се одупреш склоности која те је водила у попуштање слабостима, не би доживљавала грчење живаца. Свој ум треба да одвратиш од себе прихватајући се кућних послова, то је твој задатак да држиш кућу у реду, уређену с љубављу и укусом. (2Т 434, 1870)УКЛ 430.2

Болесници склони губљењу стрпљења. — Болесници ... могу учинити за себе и боље од онога што други могу учинити за њих. Требало би да почну олакшавати природи терет који су јој наметнули. Треба да уклоне узрок. Гладујте кратко и пружите желуцу прилику за одмор. Грозничаво стање организма ублажите пажљивом и мудром употребом воде. Тај труд помоћи ће природи у борби да њихов организам ослободи нечистоћа.УКЛ 430.3

Међутим, углавном се догађа да особе које трпе болове почињу да губе стрпљење. Оне нису склоне самоодрицању и да мало трпе глад. Нису спремне ни да причекају споро деловање природе у обнављању преоптерећених снага организма. Напротив, желели би да се ослободе болова одмах узимањем јаких средства против болова. (HL, део 3, 60, 1865; 2SM 450.451)УКЛ 430.4

Патње на које не можемо утицати. — Неке особе које су чистога ума и савесне, пате од различитих тегоба на које не могу утицати. (АМ 23, 1864; CG 445)УКЛ 430.5

Нису скривени од Исуса Христа. — Дивне ли помисли да Исус познаје све наше болове и туге. У свим нашим патњама и Он је патио. Неки наши пријатељи не знају ништа о људској патњи или телесном болу. Они никада нису болесни и зато се не могу потпуно уживети у осећања оних који су болесни. Али Исус није равнодушан према нашим слабостима. (MS 19, 1892; 2SM 237)УКЛ 430.6

Бог је животно заинтересиран за проблем човекових патњи. — Неће бити без кривице онај ко у Суботу занемари да помогне у невољи. Божји свети одмор начињен је за човека и дела милосрђа су у савршеном складу са њеним циљем. Бог не жели да Његова створења иједан час подносе бол који се може отклонити у Суботу или у било који други дан. (Чежња векова, 207; 1898)УКЛ 431.1

Веруј када трпиш бол. — Можда ће твој ум често бити помућен боловима. У таквим тренуцима не покушавај да размишљаш, већ се само одмарај показујући да си своју душу предао у руке Богу као верном Створитељу. Твоја је предност да у слабости и патњи покажеш да не сумњаш у Божју љубав коју има према теби; да знаш да је веран Онај који је обећао и да своју душу повераваш Његовим рукама, знајући да ће Он одржати оно што Му је поверено.УКЛ 431.2

Нека твоје мисли почивају на Божјој доброти, на великој љубави којом нас је љубио, и то показао делом откупљења. Да нас Он није љубио и да нисмо имали вредност у Његовим очима, та величанствена жртва не би била принесена. Он је обилан милосрђем и милошћу. Нека твоје срце и ум почивају као уморно дете у рукама своје мајке. Уз тебе су Његове вечне руке. У свакој твојој тузи тужан је Исус. ...УКЛ 431.3

Сакриј се у Њему па непријатељ неће мучити или оспоравати твоју веру. Исус ти је као опоруку оставио свој мир.УКЛ 431.4

»Јака је сила коју Бог даје, преко својег вечнога Сина.«УКЛ 431.5

Реч Његове милости је мана за душу која верује. Драгоцена обећања из Речи јесу живот, срећа и мир. (Lt 16, 1896)УКЛ 431.6

Патња није изговор за нехришћанско понашање. — Током прошле ноћи врло мало сам спавала. Настојала сам да гледам у Исуса и ставим се у руке Великог Лекара. Он је рекао: »Доста ти је Моја благодат.« Христова милост води људе да изговарају праве речи у свим околностима. Телесне патње нису изговор за нехришћанско понашање. (MS 19, 1892)УКЛ 431.7

Уздигните се изнад болова. — Болесници често могу да се одупру болести једноставним одбијањем да се предају болести и пређу у стање опуштености. Уздижући се изнад тегоба и болова, они треба да се запосле неким корисним послом који одговара њиховој снази. Таквим запослењем и неограниченим коришћењем чистог ваздуха и сунчеве светлости, многи исцрпљени болесници могу да поврате здравље и снагу. (У потрази за бољим животом, 246; 1905)УКЛ 431.8

Употреба лековитих средстава није одбацивање вере. — Неразуман је став неких који сматрају да молећи се за излечење, не смеју да узимају једноставна лековита средства која је Бог дао за ублажење и отклањање болова, којима се природи пружа помоћ у њеном раду, бојећи се да ће то бити одбацивање вере. То није одбацивање вере, него усаглашеност с Божјим намерама.УКЛ 432.1

Кад је Језекиљ био болестан, Божји пророк му је донео поруку да ће умрети. Он је завапио Господу и Господ је чуо свог слугу и учинио чудо над њим упућујући му поруку да ће му бити додато петнаест година живота. Једна Божја реч, један додир Његове божанске руке излечили би Јзекиља у једном тренутку; међутим, он је добио посебно упутство да узме смокву и положи је на болесно место, након чега је устао здрав. Ми у свему треба да се понашамо у складу с Божјом провидношћу. (HPMMW 54, 1892; CH 381.382)УКЛ 432.2

Изазивање бола сотонска је склоност. — Управо због човековог греха »сва твар уздише и тужи с нама«. (Римљанима 8,22) Због греха, патње и смрт задесиле су не само човека, већ и животиње. Човекова дужност је да олакшава, уместо да отежава, патње које је својим преступом наметнуо Божјим створењима. Онај који злоставља животиње само зато што их поседује, није само кукавица, већ и тиранин. Склоност према наношењу патњи, без обзира да ли је реч о нашим ближњима или о животињама, сотонског је порекла. Многи не мисле да ће њихова суровост икада бити откривена, јер јадне неме животиње не могу да говоре. Али, када би се очи тих људи отвориле као Валамове, видели би Божјег анђела као сведока, који ће посведочити против њих на небеском суду. Извештај ће отићи на Небо, а долази и дан када ће казна бити изречена свима који су злостављали Божја створења. (Стварање, патријарси и пророци, 443; 1890)УКЛ 432.3

Не изазивајте још дубљи бол. — О, нека се не изговори ниједна реч која би изазвала још дубљи бол! Души уморној од грешног живота, а која не зна где да нађе олакшање, прикажите Спаситеља пуног милости. Узмите је за руку, подигните је, говорите јој речи охрабрења и наде. Помозите јој да се ухвати за Спаситељеву руку. (У потрази за бољим животом, 168; 1905)УКЛ 432.4

Христов бол већи од телесних болова. — Телесни болови били су само мали део агоније Божјег љубљеног Сина. На Њему су били греси света и док је трпео казну због погаженог Закона, осећао је гнев свог Оца. Управо је то сломило Његову божанску душу. Очај који Га је обузео био је праћен свешћу да је Његов љубљени Отац сакрио своје лице од Њега и оставио Га.УКЛ 433.1

Невини и великим патњама изложени Човек са Голготе био је потпуно свестан и врло снажно осећао одвајање које грех доноси између Бога и човека. Доживљавао је страховит удар сила таме. Није било ни једног јединог зрака светла да Му осветли будућност. Борио се са сотонином силом, који је говорио да је Христос покорен његовој власти, да је јачи од Божјег Сина, да се Отац одрекао свог Сина и да Он више није у Божјој наклоности као ни он сам. Ако је тачно да је Он и даље у Божјој наклоности, зашто мора умрети? Бог је могао да га спасе од смрти. (2Т 214, 1869)УКЛ 433.2