Loading...
Larger font
Smaller font
Copy
Print
Contents
Ум, Карактер И Личност - Contents
  • Results
  • Related
  • Featured
No results found for: "".
  • Weighted Relevancy
  • Content Sequence
  • Relevancy
  • Earliest First
  • Latest First
    Larger font
    Smaller font
    Copy
    Print
    Contents

    56 - ЉУТЊА

    Љутња отвара срце сотони. — Они који приликом било каквог изазова сматрају да имају слободу да попусте гневу или мржњи, отварају срце сотони. Ако желимо да будемо у складу са Небом из душе морамо изагнати горчину и непријатељство. (Чежња векова, 310; 1898)УКЛ 434.1

    Слуге греха. — »Слуге сте онога кога слушате.« (Римљанима 6,16) Ако дајемо места љутњи, пороку, похлепи, мржњи, себичности или било коме другом греху, ми постајемо робови греху. »Нико не може два господара служити.« (Матеј 6,24) Ако служимо греху, не можемо служити Христу. Хришћанин ће осећати дошаптавања греха, »јер тело жели против Духа, а Дух против тела; а ово се противи једно другоме« налазећи се у непрекидном сукобу. Управо ту је потребна Христова помоћ. Људска слабост уједињује се с божанском снагом и тада вера кличе: »А Богу хвала који нам даде побједу кроз Господа нашега Исуса Христа!« (1. Коринћанима 15,57; RH, 3. мај 1881; SL 92.93)УКЛ 434.2

    Љутња која произилази из осетљивих моралних ставова. — Истина је да постоји гнев који се може оправдати, чак и код Христових следбеника. Кад виде да се Бог вређа, а Његова служба не поштује, када виде да су невини угњетавани, тада праведни гнев обузима душу. Такав гнев, произашао из истанчаних моралних начела није грех. (Чежња векова, 310; 1898)УКЛ 434.3

    Мојсијев гнев. — Разбијање камених плоча Закона било је само приказ чињенице да је Израиљ погазио савез који је тек недавно начинио с Богом. Ради се о праведном гневу због греха који произилази из ревности за Божју славу, а не о гневу као производу самољубља и повређеног поноса на који се мисли у библијским речима: »Гњевите се, али не гријешите!« Такав је био Мојсијев гнев. (RH, 18. фебруар 1890; ТМ 101)УКЛ 434.4

    Христов свети гнев. — Христов гнев био је уперен против лицемерства, великих грехова, којима су људи разарали своје душе, варали народ и обешчашћивали Бога. У дубоко преварном расуђивању свештеника и поглавара, препознао је деловање сотонских оруђа. Његова осуда греха била је оштра и покретала на испитивање, али није изговорио ниједну осветничку реч. Био је испуњен светим гневом према кнезу таме, али није испољио никакво раздражљиво расположење. Тако ће и хришћанин који живи у складу са Богом и одликује се драгоценим особинама љубави и милости, бити испуњен праведним гневом према греху, али неће бити покренут страшћу да ружи оне који га руже. Он ће у Христу сачувати мир и власт над собом, чак и онда када се сусретне са онима који покретани силама одоздо бране неистину. (Чежња векова, 619.620; 1898)УКЛ 435.1

    Неки људи негују срџбу. — Многи гледају на појаве с њихове најтамније стране и увеличавају своје замишљене увреде, негују осећање срџбе и испуњени су осећањима освете и мржње иако, заправо, нису имали стварног разлога за њих. ... Одуприте се тим штетним осећањима па ћете доживети велику промену у дружењу са својим ближњима. (YI, 10. новембар 1886)УКЛ 435.2

    Нестрпљење доноси злу жетву. — Велико зло које настаје у по родичном кругу, када се изговарају нестрпљиве речи, јер када неко изговара нестрпљиве речи, то другога наводи да узврати у истом духу и на исти начин. На то долази узвраћање речима истом мером, речи самооправдања. Управо таквим речима правиш тежак, болан јарам за свој врат јер ће се све те горке речи вратити твојој души као зла жетва. (RH, 27. фебруар 1913; Темељи срећнога дома 439)УКЛ 435.3

    Окрутне речи рањавају срце преко уха, будећи најгоре страсти душе и искушавјући мушкарце и жене на кршење Божјих заповести. ... Речи су као посејано семе. (Lt 105, 1893.; Темељи срећнога дома 439)УКЛ 435.4

    Међу члановима многих породица присутна је навика слободног изговарања, нехајних речи; попуштањем, навика мучења других речима и изговарање окрутних, напраситих речи постаје све јача и тада бивају изговорене многе непожељне, нежељене речи којима је извор у сотонином окружењу, а не у Божјем. ... Никада не треба изговарати запаљиве гневне речи јер су оне у очима Бога и светих анђела као један од облика клетве. (YI, 20. септембар 1894.; Темељи срећнога дома 439)УКЛ 435.5

    Прве три године у животу детета. — Ако допустите да себичност, гнев и самовоља неспутано делују у прве три године у животу детета, одгајање детета да се покори здравој стези постаје врло тешко. Оно је стекло мрзовољну нарав и ужива у самовољи; одбојна му је и сама помисао на родитељску контролу. Те зле склоности расту заједно с дететом, све док га у зрелом добу крајња себичност и изостајање самосвладавања не препусте на милост и немилост залима која чине пустош у овој нашој земљи [САД]. — (HR, април 1877; Те 177)УКЛ 436.1

    Никада не укоравај у љутњи. — Бог је врло њежан према деци. Он жели да она свакога дана постижу победе. Сви ми треба да улажемо напоре помажући деци да постану победници. Не допустите да увреде стижу до њих од самих чланова њихових породица. Не допустите да ваши поступци и речи у вашој деци изазивају несавладив гнев. Па ипак, морамо их верно укоравати и одгајати када чине што није добро, али никада у љутњи. (MS 47, 1908)УКЛ 436.2

    Родитељ губи контролу над својим понашањем пред дететом, а онда се чуди зашто му је тако тешко да обузда своје дете. Шта он, заправо, може да очекује? Деца брзо почну да опонашају; дете само примењује лекције које су га учили његови родитељи својим изливима гнева. ...УКЛ 436.3

    Можда ћеш морати своје дете казнити прутом. То је понекад врло важно. Али га никада, никада немој ударити у срџби. Ако га тако укораваш, ти чиниш две грешке у покушају да излечиш једну. Одложи казну до тренутка када ћеш разговарати са собом и са Богом. Питај се: Да ли сам своју вољу покорио Богу? Налазим ли се на месту на коме Он може управљати мојим поступцима? Моли се Богу да ти опрости што си свом детету пренео природу којом је заиста тешко владати. Моли се Богу да ти подари мудрост да са својим заблуделим дететом поступаш тако да га привучеш ближе себи и ближе његовом небеском Оцу. (RH, 8. јул 1902)УКЛ 436.4

    Жестоки изливи осећања угрожавају живот. — Попуштање жестоким изливима осећања угрожава живот. Многи људи умиру у тренуцима излива беса и неконтролисаног гнева. Због начина њиховог понашања, код многих људи грчевита стања постају редовна појава. Ако хоће, они их могу спречити, али за савладавање погрешног начина понашања потребно је употребити снагу воље. Све то мора бити саставни део школског образовања и васпитања јер смо ми Божје власништво. Свети храм тела мора да се очува чистим и неокаљаним, како би у њему могао да пребива Божји Свети Дух. (Lt 103, 1897; HC 265)УКЛ 436.5

    Плодови необузданог излива гнева. — Постоји група мушкараца и жена који су одрасли без самосавладавања; они нису држали узде свога гнева или језика. Неки од њих представљају се као Христови следбеници иако то нису. Исус им није дао такав пример. ... Они су неразумни и њих није лако у нешто осведочити или уверити. Они нису здрави, јер сотона засада има потпуну власт. Сваки од тих излива гнева слаби нервни систем и моралне снаге па обуздавање гнева постаје тешко, када наиђе нови изазов или провокација. (YI, 10. новембар 1886; SD 142)УКЛ 437.1

    Затровани гневом. — Сотона ликује када душу доведе у стање великог гнева. Један поглед, један гест, тон у гласу могу се употребити као сотонина стрелица која ће ранити и отровати незаштићено срце које је отворено да је прими.УКЛ 437.2

    Када неко једном попусти гневном духу, затрован је у истој мери као и човек који је принео чашу својим устима.УКЛ 437.3

    Христос на гнев гледа као на убиство. ... Гневне речи су »мирис смртни на смрт«. Онај што их изговара не сарађује с Богом на спасавању својих ближњих. Ове зле гневне речи стављају се на Небу у исти попис на коме се налазе и клетве. Када је у души мржња, у њој нема ниједне титле Божје љубави. (Lt 102, 1901; HC 235)УКЛ 437.4

    Раздражљив човек ретко је задовољан. — Нико не може тако да умањи наш утицај као ми сами попуштањем неограниченом бесу. Човек који је природно раздражљив не зна што је стварна срећа и ретко је задовољан. Он се непрестано нада да ће доћи у повољније околности, односно да ће тако променити своју околину у којој ће стећи мир и спокој. Изгледа да је његов живот оптерећен тешким крстовима и искушењима, јер да је обуздавао своју природу и надгледао свој језик, могао је да избегне многе неугодности. »Одговор благ ублажава гнев.« Освета никада није победила непријатеља. Добро сређена нарав шири свуда и на све око себе добар утицај, а »град разваљен и без зидова — такав је човек који нема власти над собом«. (4Т 367.368, 1879)УКЛ 437.5

    Лакше је бити неспутан пред мноштвом. — Горе је, неупоредиво горе дати одушка својим осећањима на неком великом скупу и сасути паљбу на свакога, него отићи људима који су учинили неправду и лично их укорили. Овакво сурово, дрско и осуђивачко обраћање на великом скупу, утолико је теже и неприхватљивије у Божјим очима него упућивање личног, непосредног укора, уколико је број људи већи и осуда уопштенија. Увек је лакше изразити одређена осећања пред скупом људи јер их је много на окупу, него отићи онима који греше и у личном разговору отворено, искрено и јасно изнети пред њих оно што није добро у њиховом поступању.УКЛ 438.1

    Међутим, када у Божји дом унесеш снажна осећања против појединаца и чиниш да то морају трпети сви, и невини и криви, то је начин деловања који Бог не одобрава и који доноси више штете него користи. Често се догађало да се пред верницима држе критизерски и оптуживачки говори. Такви говори у браћи и сестрама неће покренути дух љубави. Они нису говори који ће у њима неговати духовност и водити их у светост и Небо, већ ће у срцима стварати дух горчине. Такве јаке проповеди, које »секу на комаде«, понекад су потребне с циљем да пробуде, продрмају и осведоче. Међутим, ако немају посебна обележја која откривају да потичу од Божјег Духа, оне ће чинити много више зла него добра. (3Т 507.508, 1880)УКЛ 438.2

    Гнев који руши разум. — Надам се да ћеш пажљиво размотрити цео предмет и размишљати о свом првом кушању да занемариш школска правила. Критички проучи начин управљања нашом школом. Од правила која су постављена ниједно није било престрого. Али попуштано је гневу и разум је засада срушен са свог места, а срце постало плен необузданог гнева. Пре него што си тога постао свестан, учинио си корак који само неколико сати пре тога ни под каквим притиском искушења не би био учинио. Склоност је надвладала разум и ти ниси могао својим умом препознати зло које си нанео себи и једној Божјој установи. Наша једина сигурност у свим околностима јесте да увек господаримо собом у сили Исуса, нашега Откупитеља. (4Т 431, 1880)УКЛ 438.3

    Освета доноси само зло. — За нас би било много боље да страдамо због лажних оптужби, него да сами себи стварамо тешкоће освећујући се својим непријатељима. Дух мржње и освете потекао је од сотоне и може донети само зло ономе који га гаји. У смерности срца, кротости која је плод пребивања у Христу, крије се тајна благослова. »Украшава смерне спасавајући их.« (Псалам 149,4; Мисли с горе благослова, 17; 1896)УКЛ 438.4

    Кад си узрујан, немој говорити. — Они који се лако узрујавају не смеју да узвраћају када неко изговара речи које их погађају. Нека се у таквим тренуцима обрате Господу у молитви тражећи од Њега да их упути како да раде за душе које пропадају у својим гресима. Онај ко је непрекидно заузет таквим послом, биће до те мере прожет Божјим Духом да ће његово понашање, његов глас и цео његов живот бити откривење Исуса Христа. Покушајте то, драга браћо, покушајте. Разапните себе уместо да настојите да разапнете своју браћу. »Ако ко хоће за Мном ићи«, рекао је Христос, » нека се одрече себе, и узме крст свој и иде за Мном.« (Матеј 16,24; Lt 11, 1905)УКЛ 439.1

    Гнев дочекан ћутањем. — У ћутању се крије изузетна сила. Када ти неко упути гневне речи, не узвраћај истом мером. Речи које су упућене као одговор ономе ко је гневан, обично имају дејство бича који својим ударцем још више распаљује гневну природу. Међутим, гнев дочекан ћутањем брзо се гаси. Хришћанин треба да обузда свој језик чврсто одлуком да неће изговорити сурове, нервозне речи. Ако је обуздао свој језик, он може извојевати победу у сваком кушању свог стрпљења кроз које је позван да прође. (RH, 31. октобар, 1907; Порука младима 135.136)УКЛ 439.2

    Негујте помирљив дух. — Када говоримо о вашим садашњим односима с црквом, препоручила бих вам да учините све што је могуће с ваше стране да се ускладите са својом браћом. Негујте благ, помирљив дух и не дајте да у ваш ум и срце уђе једна једина жеља за узвраћањем зла за зло. Нама је на овом свету преостало веома мало времена и зато треба радити за време и за вечност. Уложите потребан труд да ваше звање и избор буду сигурни. Побрините се да не направите ниједну погрешку у односу на своје право на »стан« у Христовом царству. Ако су вам имена записана у Јањетовој књизи живота, за вас ће све бити добро. Будите спремни и одлучно признајте и оставите своје пропусте да би ваши пропусти и греси ишли пред вама на суд и били избрисани. (5Т 331, 1885)УКЛ 439.3

    Личну природу могуће је савладати. — Колико год имали скромне одлике и вредности, људе ће Христова наука када је примене у животу, подићи на већу висину моралне вредности у Божјим очима. Они који се боре да савладају своје природне недостатке у карактеру, не могу постићи успех ако се не боре у складу са Законом; наиме, они које често налазимо на молитви у тражењу мудрости одозго, сјединиће се с оним што је божанско. Неприкладни поступци и неукроћена природа биће доведени у послушност божанском Закону. (Lt 316, 1908)УКЛ 440.1

    Одуприте се гневним осећањима. — Постоји само један лек — чврсто самосвлађивање у свим околностима. Настојање да дођемо у повољан положај у околностима када не желимо да наше »ја« трпи штету, можда ће за неко време имати успеха. Међутим, сотона зна где ће наћи те јадне душе и увек ће их нападати тамо где су слабе. Оне ће бити у непрекидним невољама све док буду уздизале себе. ... Ипак, за њих има наде. Поверите Христу овај живот, који је шибан бурама, борбама и бригама и тада се телесни човек више неће борити за првенство. ... Понизите се и искрено реците: »Погрешио сам. Молим те, опрости ми! Бог је рекао да не дамо да Сунце зађе у нашем гневу.« То је једини сигурни пут према победи. Многи ... негују своје гневна осећања и испуњени су осветничком мржњом. ... Одуприте се тим непожељним осећањима па ћете доживети велику промену у дружењу са својим ближњима. (YI, 10. новембар 1886; SD 142)УКЛ 440.2

    Larger font
    Smaller font
    Copy
    Print
    Contents