Loading...
Larger font
Smaller font
Copy
Print
Contents
Ум, Карактер И Личност - Contents
  • Results
  • Related
  • Featured
No results found for: "".
  • Weighted Relevancy
  • Content Sequence
  • Relevancy
  • Earliest First
  • Latest First
    Larger font
    Smaller font
    Copy
    Print
    Contents

    58 - ВЕРА

    Дефиниција вере. — Учимо људе вери, вери која спасава. Дефиницију те вере у Исусу Христу можемо описати с ових неколико речи: она је чин душе којим се цео човек предаје на чување и под власт Исуса Христа. Он пребива у Христу и Христос пребива у души вером као врхунским начелом. Верник поверава Богу своју душу и тело и он с уверењем може рећи: Христос је »у стању да сачува оно што сам Му поверио за онај Дан«. Сви који су спремни да то учине, биће спасени за вечни живот. Ту ће постојати сигурност да је душа опрана у Христовој крви и обучена у Његову правду и драгоцена у Његовим очима. Наше мисли и наде окренуте су Другом доласку нашега Господа. То је дан када ће Судија целе Земље наградити поверење свог народа. (MS 6, 1889)УКЛ 447.1

    Друге дефиниције — Вером примамо Божју милост, али вера није наш Спаситељ. Њом се не стиче ништа. Она је рука којом се хватамо за Христа и присвајамо Његове заслуге - лек за грех. (Чежња векова, 175; 1898)УКЛ 447.2

    Вера је поверење у Бога - веровање да нас воли и да зна шта је најбоље за нас. Она нас тако наводи да уместо свога, изаберемо Његов пут. Уместо нашег незнања, она прихвата Његову мудрост; уместо наше слабости, Његову силу; уместо наше грешности, Његову праведност. Наш живот, ми сами, све је то Његово; вера признаје Његово право власништва и прихвата благослове које оно доноси. Истина, честитост, непорочност, истакнути су као тајна успеха у животу. Вера насуправо надахњује овим начелима. (Васпитање, 253; 1903)УКЛ 447.3

    Једноставно делује. — Вера има једноставно деловање и изузетне резултате. Многи такозвани хришћани, који познају свете списе и верују у њихову истинитост, падају на испиту дечјег поверења које је кључни чинилац Исусове вере. Они не одају од себе тај посебни додир, који души доноси оздрављење. (Redemption: The Miracles of Christ, 97, 1874; 6BC 1074)УКЛ 447.4

    Понизност није вера. — Понизност, кротост и послушност нису вера, него резултати, плодови вере. (5Т 438, 1885)УКЛ 448.1

    Вера даје самопоуздање. — Све ово није записано да бисмо могли само да читамо и дивимо се, већ да иста вера, која је деловала у Божјим слугама у давнини, може да делује и у нама. Бог ће и сада деловати, исто тако снажно као и некада, тамо где се нађу верна срца да буду пут Његовој сили.УКЛ 448.2

    Нека они који немају поверења у себе, које недостатак самопоуздања наводи да избегавају бригу и одговорност, буду поучени да се ослоне на Бога. Тако ће многи међу онима који би иначе били само бројкау свету, можда само беспомоћно бреме за друге, бити способни да кажу заједно с апостолом Павлом: »Све могу у Исусу Христу, који ми моћ даје.« (Филибљанима 4,13; Васпитање, 256; 1903)УКЛ 448.3

    Потреба за вером на сваком путу. — Вера је исто тако потребна у малим као и у великим догађајима у животу. Ако имамо непоколебљиво поверење у Бога, уживаћемо Његову подршку у свим својим свакодневним занимањима и пословима. (Васпитање, 255; 1903)УКЛ 448.4

    Учите друге вери. — Треба потанко објаснити како вера јача. Свако Божје обећање повезано је с условима. Ако желимо да чинимо Његову вољу, на располагању нам је сва Његова снага. Сваки дар који Он обећавасадржанјеу самоме обећању. »Семе је реч Божја.« (Лука 8,11) Као што је сигурно да је храст у жиру, тако је сигурно и да је Божји дар у Његовом обећању. Ако примамо обећање, имамо и дар. (Васпитање, 253; 1903)УКЛ 448.5

    Вера садржи драгоцене поуке за децу. — Детету које је брзо да се успротиви неправди, вера пружа драгоцене поуке. Спремност да се одупре злу или да се освети за неправду, често је изазвана дубоким осећањем правичности и активним, енергичним духом. Поучите такво дете да је Бог вечни Чувар правде. Он се нежно брине о бићима која је толико љубио да је дао свога најдражег Љубљенога да их спасе. Он ће се обрачунати са сваким злочинцем. (Васпитање, 256.257; 1903)УКЛ 448.6

    Ум треба васпитавати да препознаје веру. — Вера »кроз љубав ради« и чисти душу од сваке себичности. На тај начин душа постаје савршена у љубави. Нашавши милосрђе и милост у Христовој драгоценој крви, како да и лично не будемо благи и милостиви? »Јер сте благодаћу кроз веру!« (Ефесцима 2,8) Ум треба васпитавати да писказује веру уместо да негује сумњу и завист. Склони смо да на препреке гледамои као да су несавладиве.УКЛ 448.7

    Веровати у Божја обећања, ходати вером, пробијати се без утицаја околности, то је лекција коју је тешко научити. Па ипак, стварна потреба сваког Божјег детета јесте да научи ту лекцију. У свакој прилици треба неговати Божју милост која је у Христу, јер нам је дата као једино средство помоћу кога можемо приступити Богу. Вера у Божје речи које је изговорио Христ, обавијен у стубу од облака, оспособила израиљски народ остави потпуно другачији запис у својој историји. Због недостатка вере у Бога, њихова историја била је врло шаролика. (MS 43, 1898)УКЛ 449.1

    Вера и дрскост. — Неки су исповедали велику веру у Бога говорећи да располажу посебним даровима и посебним одговорима на своје молитве, иако за то није било доказа. Они су помешали дрскост и веру. Молитва вере никада није изгубљена, али тврдити да ће она увек бити услишена баш на начин и управо онако како смо очекивали није вера, већ дрскост. (1Т 231, 1861)УКЛ 449.2

    Дрскост је сотонина замена за веру. — Међутим, вера ни у ком смислу није сједињена са нагађањем. Само онај који има праву веру заштићен је од нагађања. Нагађање је сотонино кривотворење вере.УКЛ 449.3

    Вера полаже право на обећања и доноси род у послушности. Претпоставка, такође, полаже право на обећања, али их користи као што их је користио сотона, да би оправдао преступ. Вера би довела наше прародитеље да стекну поверење у Божју љубав и послушају Његове заповести. Претпоставка их је довела до преступа Његовог закона, верујући да ће их Његова велика љубав спасити од последица њиховог греха. Вера не полаже право на наклоност Неба без испуњавања услова под којима се даје милост. Права вера има свој темељ на обећањима и свему ономе што нам дају Писма. (Чежња векова, 126; 1898)УКЛ 449.4

    Негујте веру. — Они који говоре о вери и негују веру, имаће је у срцу; а они који негују и изражавају сумње, имаће сумње. (5Т 302, 1885)УКЛ 449.5

    Ако си чинио погрешке и пропусте, немој мислити да мораш увек бити под осудом, јер то није потребно. Не допусти да се у твом уму умањи вредност истине само зато што они који је исповедају не живе доследним животом. Чврсто веруј у истинитост Треће анђеоске вести. Ако не негујеш веру, она ће у твом уму и срцу поступно изгубити своју важност и значење. Ти ћеш доживети слично ономе што су доживеле неразумне девојке које нису осигурале уље за своје светиљке које су се потом угасиле. Веру треба неговати. Ако је вера ослабила, она је тада као оболела биљка коју треба ставити на сунце, пажљиво заливати и неговати. (Lt 97, 1895)УКЛ 450.1

    Вера се уздиже изнад сенки. — Када се између твоје душе и Бога навуку облаци, када је свуда око тебе мрачно и злослутно, када је непријатељ спреман да твоју душу лиши поштеног односа према Богу и истини; када ти се заблуда приказује као уверљива и привлачна, то је тренутак у коме треба да се молиш и покажеш веру у Бога. ... Душа која негује веру стиче способност да се уздигне изнад себе, да пробије вео смрти који је непријатељ бацио на стазу сваке душе која се бори за бесмртну круну. (Lt 30, 1896; HC 126)УКЛ 450.2

    Вера се ослања на доказе. — Многи људи с неповерењем и у страху примају Господњу реч коју изговарају Његове слуге. Исто тако многи ће одложити своју послушност упућеним опоменама и укорима у тој речи, чекајући да из њиховог ума ишчезне и последња сенка несигурности. Невера која захтева савршено знање никада се неће приклонити доказу који Бог радо даје. Он од свог народа тражи веру која се ослања на тежину доказа, а не на савршено знање. Они Христови следбеници који прихватају светло које им Бог шаље, морају постати послушни Божјем гласу који им се обраћа у тренуцима када је око њих присутно много других гласова који му се гласно супротстављају. Да би неко препознао Божји глас, потребна је моћ духовног опажања. (3Т 258, 1873)УКЛ 450.3

    Ми лично за себе треба да знамо од чега се састоји хришћанство, шта је истина, од чега се састоји вера коју смо примили, од чега се састоје библијска правила — правила која смо добили од Највишега. Многи људи верују чак без оправдања на коме би темељили своју веру, без довољног броја доказа о истинитости онога што верују. Ако неко изнесе замисао која се слаже с њиховим унапред прихваћеним ставовима, они су потпуно спремни да је прихвате. Они не закључују од узрока до последице. Њихова вера нема истински темељ па ће у време невоље увидети да су градили на песку. (Lt 4, 1889)УКЛ 450.4

    Веру треба изражавати. — Кад бисмо више изражавали своју веру, више се радовали у благословима за које знамо да су нам даровани — великој Божјој милости, стрпљењу и љубави — ми бисмо из дана у дан стицали све већу снагу. Зар драгоцене речи које је изговорио Христос, Кнез Божји, нису оно поуздање и сила који би у великој мери требало да утичу на нас, веровали да ће наш небески Отац радије дати свог Светога Духа онима који траже од Њега него што су родитељи спремни да дају добре дарове својој деци? (Lt 7, 1892; 2SM 243)УКЛ 451.1

    Веру не треба мешати с осећањима. — Многи имају збркане замисли о томе од чега се састоји вера и зато не користе предности које су им дате. Они мешају осећање и веру и живе у сталној утучености и недоумици, јер сотона вешто користи сваку могућу предност од њиховог незнања и неискуства. ...УКЛ 451.2

    Ми треба да примимо Христа као свог личног Спаситеља, ако не желимо да будемо неуспешни у покушајима да победимо зло. Нама неће бити од користи ако се уздигао изнад Њега, и верујемо да за нашег пријатеља или суседа Он може бити лични Спаситељ, али да ми не можемо доживети Његову љубав која прашта. Ми треба да верујемо да смо изабрани од Бога за спасење по вери, Христовом милошћу и деловањем Светога Духа. Зато хвалимо и прослављајмо Бога за такво величанствено испољавање Његове незаслужене наклоности у нашем животу.УКЛ 451.3

    Божја љубав привлачи душу Христу, коју Он милостиво прима и представља Оцу. Божански однос између Бога и грешника обнавља се деловањем Божјег Духа. Отац каже: »Ја ћу им бити Бог, а они ће Ми бити народ. Показаћу им своју љубав која прашта и подарити им своју радост. Они ће бити Моје посебно благо јер ће тај народ, који сам подигао за Себе, изражавати Мени хвалу.« (ST, 2. јануара 1893; HC 77)УКЛ 451.4

    Вера и осећања се разликују. — Осећања и вера разликују се као исток од запада. Вера не зависи од осећања. Ми свакога дана треба да се изнова посвећујемо Богу и верујемо да Христос разуме и прихвата нашу жртву, а не да испитујемо себе како бисмо утврдили ширину осећања која треба да одговара нашој вери. Зар немамо обећање и сигурност да наш небески Отац жели да више дарује Светога Духа онима који у вери то од Њега траже него што су родитељи спремни да дају добре дарове својој деци? Зато сигурно корачајмо напред као да смо на сваку молитву коју упућујемо Божјем престолу, чули одговор од Онога чија обећања никада не изневеравају. Чак и у тренуцима кад нас притиска туга, имамо предност да у својим срцима певамо Богу. Када то чинимо, повући ће се магле и облаци, а ми ћемо прећи из сенке и таме у јасно светло Његове присутности. (MS 75, 1893; HC 120)УКЛ 451.5

    Није ствар јаке жеље. — Многи проводе дуге године у тами и сумњама, јер не осећају онако како би желели. Међутим, осећања немају ништа заједничко с вером. Вера која »кроз љубав ради и чисти душу« није ствар јаке жеље. Она се ослања на Божја обећања чврсто верујући да Он може испунити оно што је рекао. Нека наша душа учи да верује и ослања се на Божју реч. Та Реч објављује да ће »праведник ... од вјере жив бити« (Римљанима 1,17), а не од осећања. (YI, 8. јул 1897; HC 119)УКЛ 452.1

    Не ослањај се на осећања. — Одбацимо све оно што подсећа на неповерење и недостатак вере у Исуса. Отпочнимо живот једноставног, дечијег поверења не ослањајући се на осећања, већ на веру. Немојмо срамотити Исуса сумњом у Његова драгоцена обећања. Он жели да Му непоколебљиво верујемо. (Lt 49, 1888; HC 119)УКЛ 452.2

    Делујмо у вери. — Гледај постојано у Исуса упућујући Му тихе молитве у вери и држећи се Његове снаге, без обзира на нека препознатљива осећања. Иди чврсто напред онако као да је свака упућена молитва нашла своје место пред Божјим престолом и услишена од Онога чија обећања никада не изневеравају. Иди храбро напред певајући и попевајући у свом срцу Господу, чак ако си и потиштен због тога што осећаш терет и тугу. Говорим ти као онај ко зна: светло ће доћи, радост ће бити наш део, магле и облаци ће се повући, а ми ћемо прећи из злокобне силе сенке и таме у јасно светло Његове присутности. (Lt 7, 1892; 2SM 242.243)УКЛ 452.3

    Вера доказ хришћанства. — Када добијеш помоћ и утеху, певај на славу Богу. Разговарај с Богом и тада ћеш постати Божји пријатељ. Ослањаћеш се на Њега. Примићеш веру која ће уздизати поуздање, без обзира на то да ли си спреман да га прихватиш. Имај на уму да осећања не доказују да си хришћанин. Беспоговорна вера у Бога показује да си Његово дете. Уздај се у Бога и Он те никада неће разочарати. Он ти каже: »Нећу вас оставити сиротне; доћи ћу к вама. Још мало и свијет Мене више неће видјети, а ви ћете Ме видјети јер Ја живим и ви ћете живјети.« (Јован 14,18.19) Христа не видимо лично, али Га гледамо вером. Наша вера се хвата за Његова обећања. То је начин на који је Енох »ходио« с Богом. (MS 27, 1901)УКЛ 452.4

    Вера је стварност. — Мојсије није мислио само о Богу, он Га је видео. Бог је у визији увек стајао пред њим. Никада није губио из вида Његово лице.УКЛ 453.1

    За Мојсија вера није била нагађање, већ стварност. Веровао је да Господ на посебан начин управља његовим животом; у свим приликама у животу он Га је признавао. Уздао се у Њега да ће му дати снагу да се одупре сваком искушењу. (Васпитање, 63; 1903)УКЛ 453.2

    Вера у Христа, а не хаљина. — Док је Он пролазио, она [болесна жена] иступила је и успела да додирне поруб Његове хаљине. Тог тренутка знала је да је исцељена. Њена вера није била усредсређена на хаљину, него на Онога који је носио хаљину. У том додиру била је сакупљена вера њеног живота и тако је тренутно нестало њен бол и немоћ. Тренутно је осетила дрхтај као од електричне струје како пролази кроз свако влакно њеног бића. Доживела је осећање савршеног здравља. »И одмах ... осјети у тјелу да оздрави од болести.« (Марко 5,29; Lt 111, 1904)УКЛ 453.3

    Вера у Христа, а не у ствари. — У хаљини није било силе исцељења. Њено здравље повратила је вера у Особу која је носила хаљину. (MS 105, 1901)УКЛ 453.4

    Вера разлучује. — Вера је средство преко кога истина или заблуда налазе своје место у уму. Истина или заблуда примају се истим деловањем ума, али сасвим поуздано можемо рећи да није исто веровати у Божју реч или у људске приче. Када се Христос открио Павлу, који је био осведочен да прогони Исуса у личности Његових верних, прихватио је истину каква је у Исусу. Ту се показала сила промене ума и карактера, и он је постао нови човек у Христу Исусу. Примио је истину у таквој пунини да ни земља ни пакао нису могли поколебати његову веру. (ST, 5. јун 1893; 1SM 346)УКЛ 453.5

    Вера у Силног Исцелитеља. — Вера је победник моћнији од смрти. Када би се болесници могли тако водити да своје очи вером управе моћном Исцелитељу, видели бисмо диван исход. То ће донети здравље телу и души. (У потрази за бољим животом, 62; 1905)УКЛ 453.6

    Примена вере. — Мислим да се морам борити у доброј борби вере свакога дана. Ја морам показати сву своју веру, а не ослањати се на осећања; треба да се понашам тако као да сигурно знам да ме је Господ чуо и да ће ми изићи у сусрет и благословити ме. Вера није срећно лелујање на осећањима, већ узимање Бога за реч — веровање да ће Он испунити своја обећања, јер је тако рекао. (Lt 49, 1888; HC 119)УКЛ 454.1

    Вера ради. — Када гледаш на Голготу, то не чиниш зато да умириш своју душу због неиспуњавања дужности нити да се припремиш за спавање, већ да изградиш веру у Исуса, веру која ће деловати и чистити душу од глиба себичности. Када се вером ослонимо на Христа, то је тек почетак нашег деловања.УКЛ 454.2

    Сваки човек има зле и грешне навике које мора тешком борбом савладати. Од сваке душе очекује се да се бори у борби вере. Ако је неко Христов следбеник, он не може бити немилосрдан у пословању, не може бити окрутан, лишен саосећања. Он не може говорити грубо. Он не може бити охол, пун самодопадљивости. Он не може бити дрзак нити може употребљавати осорљиве речи, оптуживати и осуђивати. (MS 16, 1890; 6BC 1111)УКЛ 454.3

    Обликује живот. — Међутим, живот се обликује вером. Уколико су нам видело и истина надохват руке, а ми занемаримо да искористимо прилику да их чујемо и разумемо, онда их заиста одбацујемо; ми бирамо таму уместо видела. (Велика борба, 597; 1888)УКЛ 454.4

    Вера обећава успех. — Ми ћемо бити успешни ако се крећемо у вери, одлучни да мудро обављамо Божје дело. Не смемо допустити себи да нас ометају људи који радо стоје на негативној страни показујући врло мало вере. Божји мисионарски посао треба да носе људи који имају много вере и постојано напредују у сили и делотворности. (Lt 233, 1904)УКЛ 454.5

    Вера чисти душу. — Ми морамо имати веру, живу веру, веру која кроз љубав ради и чисти душу. Ми морамо научити да све донесемо Господу у једноставности и озбиљној вери. Највећи терет који у овом животу морамо носити јесте наше »ја«. Ако не учимо у Христовој школи кротости и понизности, пропустићемо драгоцене прилике и предности да се упознамо с Исусом. Стари човек, властито »ја«, највећи је проблем с којим се морамо борити. Када скидамо терете, не заборавимо да своје »ја« положимо крај Христових ногу.УКЛ 454.6

    Предај себе Исусу да те Он изгради и обликује да би могао да будеш начињен као посуда за част. Сва своја кушања, своје мисли и своја осећања мораш положити у подножје крста. Тада ће душа бити припремљена да слуша речи божанских упутстава. Исус ће ти дати да пијеш воду која тече из Божје реке. Под оплемењујућим и покоравајућим утицајем Његовог Духа, нестаће твоја хладноћа и равнодушност. Христос ће бити у теби извор воде која тече у вечни живот. (Lt 57, 1887)УКЛ 455.1

    Отвара тајне успеха у животу. — Како је јака права вера и права молитва! Оне су као две руке којима се човек, молилац, ослања на силу бескрајне љубави. Вера је поуздање у Бога — веровање да нас Он воли и да зна шта је за наше највеће добро. Она нас тако, уместо да идемо својим путем, покреће да изаберемо Његов пут. Уместо нашег незнања, она прихвата Његову мудрост; уместо наше слабости, Његову снагу; уместо наше грешне природе, Његову праведност. Наш живот и ми сами већ смо Његови; вера Га признаје као власника и прихвата благослове. Истина, поштење и чистота истакнути су као тајне животног успеха. Управо вера чини да их поседујемо. Свака добра намера или циљ јесу дар од Бога; вера прима од Бога живот који сам по себи може донети истински раст и успех. (GW 259, 1915)УКЛ 455.2

    Larger font
    Smaller font
    Copy
    Print
    Contents