Loading...
Larger font
Smaller font
Copy
Print
Contents
Ум, Карактер И Личност - Contents
  • Results
  • Related
  • Featured
No results found for: "".
  • Weighted Relevancy
  • Content Sequence
  • Relevancy
  • Earliest First
  • Latest First
    Larger font
    Smaller font
    Copy
    Print
    Contents

    60 - СУКОБ И ПОИСТОВЕЋИВАЊЕ

    Правилан однос према сукобу развија чврстину. — Духовни живот у борби постаје јачи. Мирно подношење невоља, развија чврстину карактера и драгоцене духовне врлине. Савршени род вере, кротост и љубав, често најбоље сазревају усред олујних облака и таме. (Поуке великог учитеља, 61; 1900)УКЛ 467.1

    Улазак у рат. — Ми се не боримо у лажној борби. Ми водимо рат од кога зависи вечни исход. Ми треба да се сукобимо са невидљивим непријатељима. Зли анђели се боре за превласт над сваким људским бићем. (У потрази за бољим животом, 128; 1905)УКЛ 467.2

    Христос не изазива сукобе. — Ми живимо у врло свечаном времену. Треба да обавимо важан посао за себе и душе других или ћемо се, у противном, суочити с немерљивим губиком. Ми се морамо преобразити Божјом милошћу или ћемо изгубити Небо које ће, захваљујући нашем утицају, изгубити и други.УКЛ 467.3

    Желим да вас уверим да Христ не ствара борбе и сукобе које ми морамо поднети у обављању својих дужности, у самоодрицањима и жртвама зато што смо верни Њему. Они нису наметнути самовољно или по некој непотребној заповести; они не настају због тога што Он очекује да имамо тежак живот у Његовој служби. Кад бисмо одбили послушност Христу и постали сотонине слуге, робови греха, невоље би имале већу моћ и биле бројније. (4Т 557.558, 1881)УКЛ 467.4

    Живот је борба. — Овај живот је борба, а ми имамо посла с непријатељем који никада не спава и стално вреба не би ли уништио наш ум и одвојимо нас од нашег драгог Спаситеља који је за нас дао свој живот. (LS 291, 1915)УКЛ 467.5

    Припремају душу за мир. — Господ дозвољава сукобе да би нам душу припремио за мир. (Велика борба 633, 1888.)УКЛ 468.1

    Верско искуство стечено у сукобу. — Наши млади треба да се снагом и верношћу суоче с оним што се од њих захтева и то ће бити њихово јемство за успех. Младићи који никада нису постигли успех у пролазним животним дужностима, подједнако ће бити неспремни и за суделовање у оним узвишенијим дужностима. Верско искуство стиче се једино у сукобима, разочарањима, строгој личној уздржаности и озбиљној молитви. Кораке према Небу треба правити један по један, тако да сваки нови корак оснажује за следећи. (CT 100, 1913)УКЛ 468.2

    Будите сада срећни. — Због среће коју имам, ја уопште не гледам крај; срећу стичем идући путем. Без обзира на то што трпим невоље и недаће, скрећем поглед према Исусу. У тешким, окрутним приликама Он је врло близу нас тако да се можемо дружити с Њим и све своје терете положити на Онога који носи терет и рећи: »Узми, Господе, ове терете јер их више не могу носити.« Тада нам Он одговара: »Јарам је Мој благ и бреме је Моје лако.« (Матеј 11,30) Верујте ли у ово? Проверила сам. Ја Га љубим; љубим Га. У Њему видим ненадмашну привлачност. Желим да Га славим у Божјем царству. (LS 292, 1915)УКЛ 468.3

    Два супротстављена начела. — Царство Божје неће доћи да се види. Јеванђеље Божје милости, са својим духом самоодрицања, никада не може да буде у складу са духом овога света. Ова два начела су у опреци. »Тјелесни човјек не разумије што је од Духа Божијега; јер му се чини лудост и не може да разумије, јер треба духовно да се разгледа.« (1. Коринћанима 2,14; Чежња векова, 509; 1898)УКЛ 468.4

    Не прилагођавати се у начелима и обичајима.— Слично Израиљцима, и хришћани често попуштају утицају света и прилагођавају се његовим начелима и обичајима да би тако осигурали пријатељство безбожника. На крају ће се видети да су ти такозвани пријатељи у ствари најопаснији противници.УКЛ 468.5

    Библија јасно говори да не може бити никаквог склада између Божјег народа и света. »Не чудите се браћо моја, ако свијет мрзи на вас!« (1. Јованова 3,13) Наш Спаситељ је нагласио: »Ако свијет на вас узмрзи, знајте да на Мене омрзну пре вас!« (Јован 15,18) Сотона ради преко безбожника, под плаштом наводног пријатељства, да уведе Божји народ у грех, да би га могао одвојити од Бога. А када његова одбрана престане, тада својим оруђима наређује да устану против њих и покушају да изазову њихову пропаст. (Стварање, патријарси и пророци, 559;1890)УКЛ 468.6

    Обичан и свети огањ. — Божја истина није била прослављена у Његовом верном народу зато што је они нису применили у свом личном искуству. Они се прилагођавају свету и свој утицај доводе у зависност од њега. Они допуштају да их свет преобрати и стављају обичан огањ у место светог да би у свом послу задовољили мерила света.УКЛ 469.1

    За слепо опонашање световних обичаја нису потребни такви напори. То је обичан, а не свети огањ. Живом хлебу не треба се само дивити, њега треба јести. Тај хлеб који силази с Неба даће живот души. Све елементе карактера квасац стапа у јединство с Христовим карактером, преобликујући лоше наслеђене и стечене склоности према божанском узору. (MS 96, 1898)УКЛ 469.2

    Христос и прилагођавање. — Деловање милости на људско срце је заиста дивно! Она даје умну снагу и мудрост да се материјална средства не користе за удовољавање себи, него самоодрицањем за унапређивање мисионарског дела. Христос, Божји Син, био је мисионар на служби у нашем свету. Он каже: »Ко хоће за Мном да иде, нека се одрекне свега.« Њега не можете волети, а у исто време да опонашате обичаје света, уживајући у световном друштву. (Lt 238, 1907)УКЛ 469.3

    Прилагођавање снижава мерила. — Прилагођавање световним обичајима претвара Цркву у свет, и никада свет неће обратити Христу. Блискост са грехом неизбежно доприноси да нам он изгледа све мање одбој ан. Онај који одлучи да се дружи са сотониним слугама ускоро ће престати да се плаши њиховог господара. Када извршавајући своју дужност будемо изведени пред судове, као што се Данило нашао пред царским судом, можемо бити сигурни да ће нас Бог заштитити, али ако се сами излажемо искушењу, пашћемо пре или касније. (Велика борба, 509; 1888)УКЛ 469.4

    Прилагођавање полако изврће права начела. — Због прилагођивања свету наш народ губи своје ослонце. Изопачавање правих начела није настало одједном. Господњи анђео приказао ми је тај предмет уз симболима. То ми је изгледало као када би се провалник неопажено приближавао, све ближе и ближе, и кад би поступно али сигурно односио са собом идентитет Божјег дела тако што би нашу браћу наводио да се прилагоде световним мерилима у понашању.УКЛ 469.5

    Људски ум заузео је место које с правом припада Богу. Без обзира на положај који заузима, колико год тај положај био узвишен, човек треба да се понаша онако како би се понашао Христос на том истом месту. Он треба да се угледа на Христа у сваком делу посла који обавља, у својим речима и свом карактеру. (MS 96, 1902)УКЛ 470.1

    Јединство, али не уз прилагођавање. — Неки који тврде да су се одани Божјем закону удаљили су се од вере и бацили Његов народ у прах говорећи им да су се сјединили са синовима овога света. Бог је то видио и записао. Дошло је време када ми, без обзира на цену, треба да заузмемо на место које нам је Бог одредио.УКЛ 470.2

    Адвентистички хришћани данас треба да стоје одвојени и чисти, као народ који је Господ означио као свој. Док они то не учине, Он неће моћи бити прослављен у њима. Истина и заблуда не могу сарађивати. Станимо сада тамо где нам је Бог одредио да стојимо. ... Ми треба да тежимо јединству, али не на малој разини прилагођавања световним мерилима понашања и јединства с признатим Црквама. (Lt 113, 1903)УКЛ 470.3

    Црта раздвајања. — Хришћанској адвентистичкој цркви седмог дана потребно је дубоко и темељито дело реформе. Свету не смемо допустити да поквари начела Божјег народа који држи Његове заповести. Верни треба да изврше осведочавајући утицај о сили небеских начела. Они који постану верници Цркве морају пружити доказ о промени начела. Ако се то не учини, ако се пажљиво не очува црта раздвајања између Цркве и света, неизбежно ће наступити њено стапање са светом.УКЛ 470.4

    Наша вест Цркви и нашим установама гласи: »Покајте се, јер се приближи царство небеско.« (Матеј 3,2) Ми морамо неговати особине Христовог карактера које треба да постану сила у животу Божјег народа. (MS 78, 1905)УКЛ 470.5

    Обичаји ратују с природом. — Наша лажна цивилизација подстиче зла која разарају здрава начела. Обичаји и мода боре се са природом. Обичаје које они препоручују и попуштање које потхрањују стално смањује како телесну тако и умну снагу, стављајући на људски род неподношљив терет. Неумереност и насиље, болести и беда свуда се сусрећу. (У потрази за бољим животом, 125.126; 1905)УКЛ 470.6

    Поштовати обичај ако није угрожено начело.— Ако се људски обичаји не сукобљавају с Божјим законом, можете им се прилагодити. Ако сарадници то занемаре, не само што ће омести властити рад, него ће постављати и камење за спотицања на пут онима за које раде и онемогућити их да прихвате истину. (RH, 6. април 1911)УКЛ 471.1

    Љубазно молим наш народ да ходи пажљиво и опрезно пред Богом. Поштујте обичаје у одевању све док су они у складу са здравственим начелима. Наше сестре треба да се једноставно облаче, како то чине многе које имају одећу од доброг, трајног материјала, прикладног за ово доба и нека питање одевања не заузима њихов ум. Наше сестре треба да се облаче у знаку једноставности. Треба да се одевају једноставно, уз чедност и умереност. Дајте свету живу слику унутрашњег украшавања Божјом милошћу. (MS 167, 1897; CG 414)УКЛ 471.2

    Одвојте се од световних обичаја. — Као што је Бог своју вољу објавио јеврејским робовима, који су били потпуно одвојени од обичаја и навика света огрезлог у злу, тако ће Господ упутити светло с Неба свима онима који поштују поруку »овако говори Господ«. То су они којима ће Он изнети своје намере. Онима који су најмање обузети световним мислима, који су у највећој мери одвојени од света разметања, таштине, охолости и љубави према истицању, који стоје и живе као Његов посебан народ који чезне за добрим делима, Он ће открити значење своје Речи. (Lt 60, 1898; CW 101,102)УКЛ 471.3

    Неприлагођивање световним обичајима (порука верницима). — Као они који се представљамо као хришћани, зашто смо толико измешани са светом, док не изгубимо из вида вечност, док не изгубимо из вида Исуса Христа и док не изгубимо из вида Оца? Питам вас зашто је тако велики број породица лишен присутности Божјег Духа? Зашто тако велики број породица има премало живота, љубави и сличности с Исусом Христом? То је зато што не познају Бога. Кад би Га познавале и када би Га гледале вером у Исуса Христа, који је дошао на наш свет да умре за човека, оне би у Сину виделе тако неупоредиву љепоту да би се гледањем преобразиле у »то исто обличје«. Сада вам је јасно због чега је рђаво прилагођавати се свету. (MS 12, 1894)УКЛ 471.4

    Права начела која круже целим нашим бићем. — Прилагођавање свету може се спречити истином, храњењем Божјом речју, њеним начелима која делују у целокупним животним токовима и која ту Реч чине видљивом у карактеру. Христос нам преко апостола Јована саветује: »Не љубите свијета ни што је на свијету. Ако ко љуби свијет, нема љубави Очине у њему.« (1. Јованова 2,15) Израз је овде врло јасан, и показује Божју меру карактера за сваког човека. (MS 37, 1896)УКЛ 472.1

    Larger font
    Smaller font
    Copy
    Print
    Contents