61 - ЖИВОТНО ВАЖНА УЛОГА БОЖЈИХ ЗАКОНА

(A) Декалог

Свест о кривици. — Бог није желео да наши прародитељи упознају појам кривице. Зато, када су они прихватили сотонине тврдње које су биле лаж, наш свет је упознао појмове као што су непослушност и преступ. Та непослушност Божјој изричитој заповести, то веровање у сотонину лаж отворило је брану поплави зла према овоме свету. (RH, 5. април 1898)УКЛ 473.1

Природа је ослабила. — Преступ Божјег закона донео је патњу и смрт. Човекове способности непослушношћу су се изопачиле, а на место љубави дошла је себичност.УКЛ 473.2

Човекова природа толико је ослабила да се он више није могао одупирати сили зла, па је кушач посматрао како се испуњава његов циљ: рушење Божјег плана, насталог приликом стварања човека и испуњавање Земље несрећом и очајем. Људи су се определили за владара који их је као робове ланцима везао за свој јарам. (CT 33, 1913)УКЛ 473.3

Божји закон је лако разумљив. — У Божјем закону нема тајни. И најслабији ум може да схвати његова правила која управљају животом и обликују карактер по божанском Узору. Кад би људи на Земљи поштовали овај Закон онолико колико је у њиховој моћи, стекли би умну снагу и моћ расуђивања да схвате ширину Божјих намера и планова. Тај напредак неће се наставити само током садашњег живота, него може тећи и у вековима вечности. (RH, 14. септембар 1886)УКЛ 473.4

Узвишен у својој једноставности. — Како је закон нашега Бога узвишен у својој једноставности, својој ширини и савршености! У Божјим намерама и поступцима присутне су тајне које ограничени ум није способан да схвати. Управо зато што не можемо докучити тајне бескрајне мудрости и силе, ми смо испуњени осећањем дубоког поштовања према Свемогућем Богу. (RH, 14. септембар 1886)УКЛ 474.1

Савршени склад између Закона и Јеванђеља. — Између Божјег закона и Јеванђеља Исуса Христа постоји савршени склад. »Отац и Ја једно смо«, каже Велики Учитељ. Христово Јеванђеље је Радосна вест о милости и наклоности којом човек може бити ослобођен осуде греха и оспособљен за послушност Божјем закону. Јеванђеље упућује на Морални закон као мерило нашег живота. Тај Закон својим захтевима за непоколебљивом послушношћу непрекидно упућује грешника на Јеванђеље праштања и мира.УКЛ 474.2

Речи великог апостола гласе: »Кваримо ли дакле закон вјером? Боже сачувај, него га још утврђујемо.« (Римљанима 3,31) Затим он поново наглашава »Тако је дакле закон свет и заповијест света и праведна и добра« (Римљанима 7,12) Захтевајући од нас највећу љубав према Богу и исто тако велику љубав према својим ближњима, он је подједнако нужан и за Божју славу и за људску срећу. (RH, 27. септембар 1881)УКЛ 474.3

Савршено мерило живота. — Бог је човеку у свом Закону дао савршено мерило живота. Послушношћу томе Закону он ће у складу са Христовим заслугама у њему имати живот. Ако га преступа, тај Закон има власт да га осуди. Закон упућује људе на Христа, да би их Христ поновно враћао Закону. (RH, 27. септембар 1881; HC 138)УКЛ 474.4

Ширина захтева. — Божји закон, приказан у Божјој речи, врло је широк у својим захтевима. Свако његово начело је свето, праведно и добро. Закон доводи људе у однос обавезе према Богу; он се дотиче мисли и осећања и он ће донети осведочење о греху свакоме ко је схватио да је преступио његове захтеве. Када би се Закон односио само на спољашње понашање, људи не би могли бити оптужени за своје зле мисли, жеље и планове.УКЛ 474.5

Напротив, он тражи да душа буде чиста и ум свет; да мисли и осећања стоје у сагласности с мерилом љубави и правде. (RH 5. април 1898; 2SM 211)УКЛ 474.6

Само је човек непослушан. — Само је човек непослушан Јеховином закону. Када Господ позове природу да посведочи о ономе што је Он створио, она то чини у истом тренутку на славу Богу. (MS 28, 1898; 3BC 1144)УКЛ 475.1

Од свакога се очекује да се покори Божјем закону. — Христос је дошао да пружи пример савршене покорности Божјем закону која се очекује од свакога — од Адама, првог човека, па до последњег човека који ће живети на Земљи. Он је рекао да није дошао да промени Закон, него га испуни у савршеној и потпуној послушности. На тај начин је прославио Закон и учинио га дужним поштовања. У свом животу открио је његову духовну природу. Он је пред очима небеских бића, безгрешних светова и једног непослушног, незахвалног, несветог света, испунио далекосежна законска начела.УКЛ 475.2

Он је дошао да на делу показже чињеницу да људи на Земљи, вером уједињени са Богом, могу поштовати све Божје заповести. Дошао је да објасни непроменљиву природу Закона и објави да непослушност и преступ никада не могу бити награђени вечним животом. Дошао је људима као човек како би људска природа дошла у додир с људским, а божанска се држала Божјег престола.УКЛ 475.3

Међутим, Он ни у каквом случају није дошао да умањи обавезу човека према савршеној послушности. Није укинуо значај старозаветних списа. Испунио је оно што је Бог предсказао. Није дошао да ослободи људе обавеза према Закону, него им отворити могућност за послушност том Закону и научити их да уче друге људе да чине то исто. (RH, 15. новембар 1898)УКЛ 475.4

Бог није укинуо свој Закон. — Господ не спасава грешнике укидањем свог Закона који је темељ Његове владавине на Небу и на Земљи. Бог је Судија, Заштитник правде. Грех је преступ Његовог Закона у једном једином случају као и у свакој, и најмањој појединости. Бог не може да укине свој Закон; не може да промени чак ни његову најмању ставку како би опростио грех. Правда, морална величина Закона, мора се очувати и одбранити пред безгрешним свемиром. Цена очувања тог светог Закона није могла бити мања од цене смрти Божјег Сина. (RH, 15. новембар 1898)УКЛ 475.5

Бог није укинуо свој Закон. — Бог не укида своје законе. Он не ради насупрот њима. Последице греха не поништава. Али, Он преиначује. Његовом благодаћу проклетство се претвара у благослов. (Васпитање, 148)УКЛ 475.6