65 - НЕМАР И ЛЕЊОСТ
Обавезно развијање ума. — Бог захтева да увежбавамо своје умне способности. Он жели да Његове слуге имају вишу интелигенцију и оштрију моћ расуђивања од оних који не маре за Њега. Он није задовољан онима који су немарни или лењи да нешто постигну или продубе своје знање. Господ нас позива да Га љубимо свим својим срцем, целом својом душом, свом својом снагом и свим својим умом. Управо нам то намеће обвезу да у пуној мери развијемо свој интелект да бисмо целим својим умом могли упознати и волети свога Створитеља. (Поуке великогучитеља, 333; 1900)УКЛ 508.1
Човек у раду налази срећу. — Адам је теме за размишљање налазио у Божјим делима у Едему, који је био Небо у малом. Бог човека није начинио само зато да би размишљао о Његовим величанственим делима па му је дао руке за рад, као и ум и срце за размишљање. Да је човекова срећа требало да се састоји у потпуном нераду, Створитељ Адаму не би био дао посао. Човек је срећу требало да нађе у раду, као и у озбиљном размишљању. (RH, 24. фебруар 1874; 1BC 1082)УКЛ 508.2
Лењост је највеће проклетство. — Библија нигде не подржава леност, јер је то највеће проклетство које мучи овај свет. (Поуке великог учитеља, 343; 1900)УКЛ 508.3
Радосно обављај своје редовне задатке. — Неки сматрају да су богатство и доколица прави благослови; међутим, они који су увек у послу и који радосно обављају своје свакидашње задатке, најсрећнији су и поносе се најбољим здрављем. Здрав умор који долази од добро обављеног посла, доноси им предности окрепљујућег сна. Изјаве да ће човек у зноју јести свој хлеб и обећање о будућој срећи и слави, долазе са истог престола и обоје су благослови. (YI, 5. децембар 1901; ML 168)УКЛ 508.4
Срећа у испуњавању обавеза. — Праву срећу налазе само они који су добри и који чине добро. Најчистија и најузвишенија радост припада онима који верно испуњавају своје обавезе. (YI, 5. децембар 1901; ML 168)УКЛ 509.1
Доколичење може проузроковати малодушност. — Малодушност је често последица неоправданог доколичења. Нерад ствара довољно времена за размишљање о непостојећим невољама. Многи који немају стварне невоље и недаће данас, узимају их од сутрашњице. Када би такви настојали да олакшају терете другима, заборављали би своје. Заузетост послом који ће захтевати употребу умних и телесних снага, показаће се као непроцењив благослов за тело и ум. (ST, 15. јун 1882)УКЛ 509.2
Изградња карактера. — Мислите на то да откривате побуде и развијате карактер у свакој прилици којом се можете послужити. Какав год био ваш посао, обављајте га тачно и марљиво; побеђујући склоност према тражењу лаких задатака. (У потрази за бољим животом, 499;1905)УКЛ 509.3
Ум треба вежбати да не гледа себе. — Ум треба вежбати да одвраћа поглед од себе и да се бави узвишеним и оплемењујућим темама. Не расипајмо драгоцене сате живота на сањарење о неком великом послу који бисмо обавили у будућности, истовремено занемарујући мале дужности у садашњости. (ST, 15. јун 1882)УКЛ 509.4
Неактивност наноси штету здрављу. — Физички немоћне особе нека не допусте себи да падну у стање неактивности. Оно је врло штетно по здравље. Оне морају сачувати снагу воље и савладати одбојност према телесним активностима, као и страх од сваке одговорности. Здравље никада неће повратити, ако са себе не отресу то безвољно, сањарско расположење и не прихвате се активног рада. (ST, 15. јун 1882)УКЛ 509.5
Превише немарни да искористе своје способности. — Они који су немарни, који не прихватају своје одговорности и не искоришћавају своје способности неће примати Божје благослове, док ће им способности које су имали бити одузете и дате активним, ревним радницима који своје способности повећавају сталном употребом. (4Т 458.459, 1880)УКЛ 509.6
Добро организован посао кључ успеха. — Неки младићи сматрају да би били пресрећни када би живот могли провести у беспосличењу. Они мрзе користан рад. Завиде онима који су се одали забавама и посветили свој живот задовољствима и весељу. ... Последица је таквог начина размишљања и понашања је одсутност среће и потиштеност. Беспосленост је многе младиће одвела у пропаст.УКЛ 510.1
Добро организован посао кључ је успеха за сваку младу особу. Бог не би могао нанети веће проклетство мушкарцима и женама него да их осуди на живот у нераду. Лењост је погубна за душу и тело. Њоме се исцрпљује срце, морални карактер и телесне снаге. Ум испашта, а срце се отвара за искушења и свако зло као отворен пут. Беспослен човек изазива ђавола да га куша. (MS 2, 1871; HC 222)УКЛ 510.2
Погубан нерад (савет родитељима). — Били сте слепи за моћ коју је непријатељ имао над вашом децом. Кућни послови, па чак и до тачке умора, не би им шкодили ни педесети део онога колико им је народ нанео штету. Она би избегла многе опасности да су у неком ранијем раздобљу била упућена да своје време испуне корисним радом. Она тада не би стекла тако немирно расположење и склоности као што је жеља за променама и излажењем у друштво. Избегла би многа искушења таштине и укључивања у бескорисне забаве, читања бескорисног штива, празних разговора и бесмислица. Њихово време пролазило би више у знаку задовољства, без превеликог искушења да траже друштво супротног пола или да налазе слабе изговоре за оно што раде. Резултат тог нерада били су таштина, склоност болестима, бескорисност и недвосмислени грех. (4Т 97.98, 1876)УКЛ 510.3
Напрегнути сваки мишић. — Човеку је поверен део у овој великој борби за вечни живот; он мора да одговори на деловање Светога Духа. Биће потребна борба за пробијање обруча сила таме; Дух ради у њему на остварењу тог циља. Али човек није пасивно биће које се спасава у лењости. Он је позван да напрегне сваки мишић и употреби сваку способност у борби за бесмртност; ипак, Бог је тај који даје успех.УКЛ 510.4
Ниједно људско биће не може бити спасено у лењости. Господ нас позива: »Навалите да уђете на тијесна врата; јер вам кажем: многи ће тражити да уђу и неће моћи.« (Лука 13,24) »Уђите на уска врата; јер су широка врата и широк пут што воде у пропаст, и много их има који њим иду. Као што су уска врата и тијесан пут што воде у живот, и мало их је који га налазе.« (Матеј 7,13.14; MS 16,1896)УКЛ 511.1