ДЕО II - ТЕМЕЉНИ ОДНОСИ
7 - БОЛЕСТ КОЈА ПОЧИЊЕ У УМУ
Врло мало се мисли на узрочне чиниоце. — О узроцима смртности, болести и дегенерације, које данас постоје чак и у најцивилизованијим и најсрећнијим земљама, премало се размишља. Људски род се изопачио. (У потрази за бољим животом, 380; 1905)УКЛ 55.1
У уму почиње девет десетина болести. — Болести ума свуда су у већини. Девет десетина болести од којих људи пате своје исходиште имају у уму. Понеки породични проблеми могу нанети много штете организму слабећи његове обрамбене снаге. Човекову конституцију понекад поткопава кајање због греха избацујући ум из равнотеже. У то убрајамо и неке лажне доктрине, као што је она о паклу који вечно гори и вечном мучењу злих које су, износећи преувеличане и искривљене слике о Богу, донеле сличне резултате међу особама осетљивог ума. (5Т 444, 1885)УКЛ 55.2
Ум утиче на тело. — Однос између ума и тела врло је близак. Кад једно пати, друго саосећа. Стање ума утиче на здравље тела. Ако је ум слободан и срећан, свестан да чини добро и задовољан због тога што је узрок среће другима, он ствара ведрину која ће се као реакција одразити на цео организам омогућавајући слободнију циркулацију крви и јачајући цело тело. Сила лечења је благослов од Бога па ће они који несебично и без икаквих ограда помажу другима, осетити у срцу и животу те предивне благослове. (CTBH 13, 1890; CH 28; види и 4Т 60,61, 1876)УКЛ 55.3
Добро храњен и здрав мозак. — Мозак је орган и оруђе ума, које управља целим телом. Да би други делови нашег тела били здрави, мозак мора бити здрав. Да би мозак био здрав, крв мора бити чиста. Ако у оквиру исправних навика у јелу и пићу крв одржавамо чистом, мозак ће бити правилно храњен. (MS 24, 1900; ММ 291)УКЛ 55.4
Далекосежни утицај маште. — Понекад је болест изазвана и често у великој мери погоршана деловањем уобразиље. Многи су целог живота болесници, а могли би се осећати добро само да су добро мислили. Многи замишљају да ће свако назнатно излагање тела Сунчевим зрацима проузроковати болест, а последице су изазване зато што су очекиване. Многи умиру од болести чији је узрок измишљен. (У потрази за бољим животом, 241; 1905)УКЛ 56.1
Електричне силе мозга оживљавају организам. — Треба наглашавати утицај ума на тело исто тако као и утицај тела на ум. Електрична снага мозга, појачана умном активношћу, оживљава цео организам и тако постаје драгоцена помоћ у одупирању болестима. То мора да буде јасно изнесено. Важност снаге воље и самосавлађивања, како за чување тако и обнављање здравља; штетне па чак и разорне последице гнева, незадовољства, себичности, порочности и, с друге стране, дивна животворна сила која се налази у добром расположењу, несебичности, захвалности - све то, такође, треба приказати. (Васпитање, 197)УКЛ 56.2
Неки су болесни јер немају снагу воље. — На својим путовањима упознала сам многе који су били стварно болесни — због своје маште. Они нису располагали снагом воље, снагом да се уздигну изнад проблема и свладају болест тела и ума; били су заточени у оковима патње. ...УКЛ 56.3
Често одлазим од кревета таквих уображених болесника говорећи себи да је умирање мало-помало, умирање због лењости - болести коју не може излечити нико осим њих самих. (HR, јануар 1871; ММ 106,107)УКЛ 56.4
Здрав ум у здравом телу. — Умна и морална снага зависе од телесног здравља. Децу треба поучити да се одрекну свих задовољстава и свих захтева који би могли штетити њиховом здрављу. Ако децу научимо самоодрицању и самосвлађивању, она ће бити много срећнија него кад бисмо им допустили да удовољавају својим захтевима за штетним задовољствима и нескромности у одевању...УКЛ 56.5
Добро здравље, здрав ум и чисто срце није у многим породицама на првом месту по важности. Многи родитељи не одгајају своју децу да буду корисна и да се брину о својим дужностима. Они своју децу пазе и мазе све док им самоодрицање постане готово немогуће. Њих нико не учи да је од највећег значења изграђивање здравог ума у здравом телу ако желе да живе успешним хришћанским животом. (RH, 31. октобра 1871.)УКЛ 56.6
Деца на коју се прерано врши велики притисак. — Сасвим је сигурно да се у школској учионици поставља темељ различитим врстама болести. Али, још више пада у очи да мозак, најсложенији од свих органа, често бива изложен различитим преоптерећењима и оштећењима због прејаких активности... Тако су амбициозне мајке жртвовале животе многе деце. Од те деце, која су очигледно имала довољно телесне снаге да преживе такав »третман«, много је оне која због тога сносе последице целога живота. Живчана снага мозга толико ослаби да таква деца, када стигну до матуре, више не могу поднети велике умне напоре. Тада се стиче утисак да је потрошена снага мозга, као најсложенијег органа. Не само што је прераним слањем у школу било угрожено телесно и умно здравље деце, већ су она била губитници и у моралном погледу. (HL 43,44, 1865; 2SM 436)УКЛ 57.1
Болести су понекад изазване себичношћу. — Многи су болесни телесно, умно и морално, јер су искључиво окренути самима себи. Лек за овакво њихово слабо напредовање могао би се наћи у здравој живахности млађих умова склоних разноврсности, као и у неуморној дечјој енергији. (2Т 647, 1871)УКЛ 57.2
Мало људи разуме предности бриге, одговорности и искуства које деца уносе у породични круг... Кућа без деце је пусто место. Срца становника те куће у опасности су да постану себична или да се упорно баве личном удобношћу стављајући увек на прво место своје жеље и лагодност. Они траже саосећање за себе, али га мало имају за друге. Брига за децу која зависе од нас, нежна љубав према њима уклања грубост из наше природе чинећи нас благим и саосећајним, што утиче и на развој племенитих црта у нашем карактеру. (2Т 647, 1871)УКЛ 57.3
Депресивност штетна по здравље. — Дужност је сваког појединца да негује ведрину, уместо да време проводи бавећи се размишљањем о патњама и невољама. Многи на тај начин не само што на себе навлаче невоље, већ својој болесној машти жртвују и здравље и срећу. У њиховом окружењу постоје прилике које нису баш угодне, па им је на лицима увек видљива намргођеност, чиме је њихово незадовољство изражено много боље него речима. Ова депресивна осећања наносе велику штету њиховом здрављу, јер ометањем процеса варења ометају исхрану. Познато је да бол и страх не могу излечити ни једно једино зло, али зато наносе велику штету, док су ведрина и нада, осветљавајући стазу другима — »живот онима који их налазе и здравље свему тијелу њихову«. (Приче 4,22; ST, 12. фебруар 1885)УКЛ 57.4
Лечећи болесне, проучавајте умове. — У лечењу болесника,не би требало потценити корисност утицаја ума. Ако је правилно усмерен, овај утицај представља једно од најуспешнијих средстава за сузбијање болести. (У потрази за бољим животом, 241; 1905)УКЛ 58.1
Порекло болести у уму. — Велики број болести којима је изложено човечанство има своје порекло у уму и може се излечити једино излечењем самога ума. Умно болесних много је више него што можемо претпоставити. Због болести ума многима је поремећен рад желуца, јер душевне тегобе онеспособљавају ефект на пробавне органе. (3Т 184, 1872)УКЛ 58.2
Христос лечи. — Постоје болести душе које ниједан мелем, ниједан лек не може излечити. Молите се за такве болеснике и доведите их Исусу Христу. (MS 105, 1898; WМ 71)УКЛ 58.3
Ведрина доноси здравље и животност. — Родитељи, више од свега другог, треба да окруже своју децу атмосфером ведрине, учтивости и љубави. Дом у ком пребива љубав и у ком се она изражава у облику погледа, речи и поступака, место је на ком анђели радо бораве. Родитељи, нека се сунце љубави, ведрине и срећног задовољства усели у ваша срца; допустите да његов утицај прожме цеои дом. Покажите благ, стрпљив дух подтичући га и код своје деце, негујући све врлине које ће разведрити живот у дому. Тако створена атмосфера биће за децу оно што је зрак и сунчево светло за биљни свет; оно ће доносити здравље и животност уму и телу. (CT 115, 1913.)УКЛ 58.4