Loading...
Larger font
Smaller font
Copy
Print
Contents
Ум, Карактер И Личност - Contents
  • Results
  • Related
  • Featured
No results found for: "".
  • Weighted Relevancy
  • Content Sequence
  • Relevancy
  • Earliest First
  • Latest First
    Larger font
    Smaller font
    Copy
    Print
    Contents

    69 - ОДБАЦИВАЊЕ

    Увеличавање привидних тешкоћа. — Многи у великој мери увеличавају привидне тешкоће, а онда почну да сажаљевају сами себе предајући се малодушности. Такви треба да се потпуно промене. Морају да направе промену и уложе напор да савладају сва детињаста осећаје. Морају да схвате да живот не треба проводити у бављењу ситницама. ... Сваки од њих треба у животу да има план и циљ. »Бедра« ума треба да буду »запрегнута«; мисли научене да се држе циља као компас пола. Ум треба да буде упућен у правом смеру у складу са добро припремљеним плановима. Тада ће сваки корак бити корак напред. ... Успех или неуспех у овом животу увелико зависи од дисциплинованих мисли. (RH, 6. април 1886)УКЛ 532.1

    Нема разлога за очајавање. — Нико не треба да се преда обесхрабрењу и очајању. Сотона нам може прићи са свирепим наметањем мисли: »Ви сте безнадежан случај. За вас нема откупљења.« Међутим, у Христу имамо наду. Бог нам не заповеда да победимо својом снагом. Он нас позива да се приближимо Њему. Ма какве биле тешкоће под којима радимо, које притискају душу и тело, Он чека да нас ослободи. (У потрази за бољим животом, 249; 1905)УКЛ 532.2

    Чувајте се самосажаљења. — Чувајмо се самосажаљења. Немојмо никада попуштати осећању да нисмо цењени онолико колико би то требало, да се наши напори не цене, да је наш посао тежак. Нека сећање на оно што је Христос претрпео за нас утиша свако гунђање у мислима. Са нама се поступа боље него што се поступало са нашим Господом. (У потрази за бољим животом, 476; 1905)УКЛ 532.3

    Самосажаљење изопачује карактер оних који га негују, а шири и утицај који квари срећу других људи. (MS 27, 1902; ММ 177)УКЛ 532.4

    Подношење презира. — Особа која љуби Бога уздиже се изнад магле сумњи; она стиче јасно, широко, дубоко и живо искуство и постаје кротка, слична Христу. Њена је душа покорена Богу, сакривена с Христом у Богу. Она ће бити способна да поднесе испит омаловажавања, увреда и презира, јер је и Спаситељ кроз све то прошао. Она неће бити зловољна или разочарана кад је захвате тешкоће зато што ни Исус није попустио нити се разочарао. Сваки прави хришћанин биће јак, не у снази и заслугама од својих добрих дела, него у Христовој праведи која му се урачунава вером. Велика је вредност бити кротак и смеран у срцу, бити чист и неокаљан као што је био небески Кнез док је живео међу људима. (RH, 3. децембар 1889; 7BC 907)УКЛ 533.1

    Омаловажавање не узимати к срцу. — Самољубље уништава наш мир. Док наша себична природа живи у нама, ми смо стално спремни да је бранимо од понижења и увреде; али када смо постали мртви за то, и када је наш живот сакривен с Христом у Богу, тада нећемо примати к срцу занемаривање и подцењивање. Бићемо глуви на оговарање и слепи за поругу и увреду. (Мисли с горе благослова, 16; 1905)УКЛ 533.2

    Малодушност плод доколице. — Осећај малодушности често је последица располагања превеликим обимом слободног времена. Руке и ум треба да буду заузети корисним радом, олакшавањем терета другим људима. Они који су на овакав начин запослени, и сами ће имати користи. Беспосленост даје времена за бескрајно размишљање о замишљеним жалостима па се често догађа да они који немају стварне тешкоће и невоље, узимају их од сутрашњице. (ST, 23. октобар 1884; CH 629)УКЛ 533.3

    Утеха за одбаченог дечака без родитеља. — О како је овај свет хладан и себичан! Твоји рођаци који треба да те воле и буду ти пријатељи, бар због твојих родитеља ако не због тебе лично, затворили су се у љуштуру своје себичности и не показују занимање за тебе. Али Бог ти може бити ближи и дражи него било ко од твојих земаљских рођака. Он ће бити твој Пријатељ и никада те неће оставити. Он је отац онима који су без оца. Његово пријатељство донеће ти слатки мир и помоћи да храбро носиш свој велики губитак.УКЛ 533.4

    Нека Бог постане твој Отац па никада нећеш чезнути за пријатељем. Бићеш изложен невољама, али буди чврст и бори се да будеш на част ономе што исповедаш. Биће ти потребна милост да истрајеш, али се не бој јер је на теби Божје сажаљиво око. Моли се много и озбиљно верујући да ће ти Бог помоћи.УКЛ 533.5

    Чувај се раздражљивости; чувај се духа буђења лажних нада. Стрпљење је врлина коју требаш хранити и изграђивати. Тежи тихој побожности срца. Буди доследан хришћанин. Држи се љубави према чистоти и понизној једноставности; нека то буде уткано у тканину твог живота. (2Т 314, 1869)УКЛ 534.1

    Никада се не осећај усамљен. — Ако Исуса изабереш за свог Пријатеља и вечног Сапутника, никада нећеш бити усамљен, никада сам. (Lt 4, 1885)УКЛ 534.2

    Омаловажавање убија душу. — Душа не бива уништена само услед опирања, већ и услед немарности. (Чежња векова, 323; 1898)УКЛ 534.3

    Трпите један другога. — Према библијском упутству, ми морамо подносити један другога имајући на уму своје недостатке. »И тако разликујући једне милујте. А једне страхом избављајте и из огња вадите.« (Јуда 22.23) Сви не могу поднети исту круту стегу. Не могу се свима наметнути туђа схваћања дужности. Различитим темпераментима и различитим умовима ваља приступити на одговарајући начин. Бог зна како треба поступати с нама. Срце ми се стезало док сам гледала како брат поступа с братом и видела склоност да један другога хвата за речи, да другога учини злочинцем због једне речи. ...УКЛ 534.4

    Време је да сви приону на посао не застајући да би одмерили обим неправде коју је учинио неко други, него да свако истражује властито срце, да призна своје пропусте, а своју браћу препусти Господу. Свако треба да буде одговоран само за своје пропусте и неправедне поступке. Док неко вреба прилику да чупа коров из врта своје браће, отровни коров већ гуши његов врт. Свако треба да улаже труд и напор у очување властите душе и настоји да у свом дому увек има радостан, ведар и стрпљив дух па ће све бити како треба. (Lt 12, 1863)УКЛ 534.5

    Не мисле сви на исти начин. — За рад у људском уму потребна је служба целог срца. Не заборавимо то. Често пожелимо да критикујемо човека на високом и одговорном положају зато што не ради онако како сматрамо да би требало ради. Међутим, ономе ко има толико одговорности није потребна критика сарадника, већ њихова потпора, стрпљење и молитва. Њему је потребна стална Христова присутност, јер увек нема предност да се саветује с мудрим људима, неоптерећеним предрасудама.УКЛ 534.6

    У збрци многих брига и позива за помоћ, он може да погреши. Међу десетинама позива који стижу тражећи помоћ, можда ћеш стећи утисак да је твој случај занемарен. У таквим приликама сети се тешких терета положених на леђа ономе за кога мислиш да је изневерио своју дужност. Имај на уму да он вероватно неће моћи да изађе у сусрет твом захтеву. Можда би удовољавање твом захтеву чак постало велика грешка. (Lt 169, 1904)УКЛ 535.1

    Господ је уз своје веснике. — Господ жели да се сваки људски ум запослен у Његовој служби уздржи од свих окрутних оптужби и ограда. Упућени смо да мудро приступамо онима који немају мудрости. Препустимо Богу осуђивање и оцене. Христос нас позива: »Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени, и Ја ћу вас одморити. Узмите јарам Мој на себе, и научите се од Мене; јер сам Ја кротак и смјеран у срцу, и наћи ћете покој душама својијем.« (Матеј 11,28.29)УКЛ 535.2

    Свако ко послуша овај позив, узеће на себе Христов јарам. Наш задатак је да у свим приликама и на свим местима покажемо Христову кротост и понизност. Тада ће Господ стати уз своје веснике и учиниће да они постану Његова уста, јер онај ко говори у Божје име, никада у уста неће стављати речи које не би изговорило Величанство Неба, расправљајући се с ђаволом. (Lt 38, 1894)УКЛ 535.3

    Не задубљуј се у осећања која воде искушењу (савет једном руководиоцу). — Не задубљуј у своја осећања која воде у искушење. Остави их по страни. Када ступиш на тло критике и грубог говора, ти ћеш постајати све грубљи и све склонији критиковању. Заустави се пре него што почнеш. Не дај непријатељу ниједан педаљ територије. (Lt 169, 1902)УКЛ 535.4

    Larger font
    Smaller font
    Copy
    Print
    Contents