74 - СУМЊЕ

Тајне које не можемо докучити. — Божја реч, као и карактер њеног божанског Писца, износи тајне које ограничена бића никада не могу потпуно да схвате. Појава греха на свету, Христово утеловљење, новорођење, васкрсење и многе друге истине које износи Библија, представљају предубоке тајне за могућности људског ума да их објасни, да их потпуно схвати. Међутим, због тога што не можемо да разумемо тајне Његовог провиђења, немамо никаквог разлога да сумњамо у Божју реч.УКЛ 565.1

У царству природе стално смо окружени тајнама које не можемо да докучимо. Најнезнатнији облици живота представљају проблем који ни најмудрији филозофи не могу да објасне. Свуда се суочавамо са чудима која превазилазе моћ нашег схватања. Зар се онда можемо изненадити, кад утврдимо да и у духовном свету постоје тајне које не можемо докучити? Тешкоће се налазе у слабости и скучености људског ума. Бог нам је у Светом писму дао довољно доказа о свом божанском карактеру и ми не треба да сумњамо у Његову реч зато што не можемо да схватимо све тајне Његовог провиђења. (Пут Христу, 106.107; 1892)УКЛ 565.2

Могућност за сумњу није уклоњена. — Иако нам је Бог дао довољно доказа да верујемо, Он никада неће уклонити све изговоре за неверовање. Сви који траже подршку за своје сумње, биће у стању да је нађу. Они који одбијају да прихвате и послушају Божју реч све док се не уклоне сви приговори, све док не буде постојао ниједан разлог за сумњу, никада неће примити светлост.УКЛ 565.3

Неповерење у Бога је природни изданак непрепорођеног срца, које је у непријатељству са Богом. Међутим, вера се надахњује Светим Духом и јачаће све док је будемо неговали. Нико без улагања одлучних напора не може бити јак у вери. Неповерење јача када га подупиремо, и ако људи, уместо да се баве доказима које им је Бог дао да ојача њихову веру, дозволе себи да сумњају и критикују, установиће да имају све више доказа за своју сумњу. (Велика борба, 527; 1911)УКЛ 565.4

Утицај тежине доказа. — Они који су склони сумњи, имаће више него довољно разлога за то. Бог не намерава да уклони све поводе за неверу. Он даје доказе које треба брижљиво истражити понизним умом и поучљивим духом; свако треба закључивати на темељу тежине доказа. Бог даје довољно доказа за веровање искреном, отвореном уму, али када неко одбаци тежину доказа, претходно нашавши неколико детаља који његовом ограниченом схватању нису потпуно јасни, наћи ће се у хладној атмосфери невере, оспоравања и сумњи и доживет ће бродолом вере. (5Т 675.676, 1889)УКЛ 566.1

Не ослањај се на осећања (савет једном сумњалици). — Велики план милости с почетка времена позивао је да свака искушана душа стекне поверење у Његову љубав. Ако у овом тренутку, кад твој ум мучи сумња, желиш сигурност, не треба се ослањати на осећања, него на живог Бога. Он од тебе очекује да само покажеш поверење у Њега признајући Га за свог верног Спаситеља који те воли и који ти је опростио све грешке и заблуде. (Lt 299, 1904)УКЛ 566.2

Светло дана не сме угледати ни помисао на сумњу. — Бдиј верно као Аврам да се вране или било која птица грабљивица не би окомила на твоју жртву или дар Богу. Сваку помисао на сумњу треба тако чувати да изговарањем не угледа светло дана. Светло увек бежи од речи које славе силе таме. У нама се свакога дана треба показати живот нашег васкрслог Господа. (Lt 7, 1892; 2SM 243)УКЛ 566.3

Хронична сумњалица мисли само о себи. — Велика је несрећа бити хронични сумњалица, особа чије су око и мисао одвојени само за њу лично. Ако гледаш само на себе и ако је то предмет твојих размишљања и разговора, ти се нећеш моћи прилагодити Христовом лику. Твоје »ја« није твој спаситељ. Ти немаш способност откупљења. »Ја«, то је пробушени чамац у који покушаваш да »укрцаш« своју веру. Онолико колико си сигуран да можеш ући у тај чамац и њиме пловити, толико можеш бити сигуран да ће он бити потопљен.УКЛ 566.4

Чамац за спасавање, иди чамцу за спашавање! То је твоја једина сигурност. Исус је Капетан у чамцу за спасавање који никада није изгубио ниједног путника.УКЛ 567.1

Разочаране сумњалице, како можете очекивати да вам срца греје Христова љубав? Како можете очекивати да Његова радост остане у вама и ваша се радост испуни ако се заиста бавите својим несавршеним карактером и храните се њим? (Lt 11, 1897)УКЛ 567.2

Вера насупрот невери. — Ми нисмо свесни колико губимо неверовањем. Без вере ми ћемо бити на страни губитника. Имамо Спаситеља који разуме сваку страну нашег живота. Он познаје наша разочарања и тачно зна каква нам је помоћ потребна. Верујмо у Њега вером која ради кроз љубав и чисти душу. (MS 41, 1908)УКЛ 567.3

Вера расте у сукобљавању са сумњама; врлина сакупља снагу за супротстављање искушењима. (YI, 4/1873)УКЛ 567.4

Негујте веру. — За неверу нема никакве потпоре. Господ своју милост и силу стално показује, а то треба да нам буде поука да увек у свим околностима негујемо веру, говоримо о вери и чинимо дела вере. Не допустимо да нам срца и руке слабе дошаптавањима сумњичавих који у наше срце сеју семе сумње и неповерења. (Lt 97, 1898; 7BC 928)УКЛ 567.5

Сумња изазива живчане болести. — Сигурност у Божје прихватање унапредиће наше телесно здравље. Она утврђује душу у борби против сумњи, недоумица и прејаке жалости која често исцрпљује животне снаге и изазива најтеже живчане болести. Господ јемчи својом непроменљивом речју да ће Његово око бити на праведнима и Његово ухо отворено за њихове молитве, али Он се супротставља онима који чине зло. Ми себи у великој мери отежавамо посао у овоме свету, када полазимо од претпоставке да је Господ против нас. (RH 16. октобар 1883; 3BC 1146)УКЛ 567.6

Никаква сумња не сме обузети ум. — Никаква сумња или неповерење не сме обузети наш ум. Никакав страх од Божје величине не сме нам угрозити веру. Нека нам Бог помогне да Му се покоримо у кротости и понизности. Христос је одложио своју краљевску одору и круну да би могао да се дружи с људима и покаже да и људска бића могу бити савршена. Одевен у одећу милости, Он је у нашем свету живео савршеним животом и тако нам пружио доказе своје љубави. Он је учинио оно што ће неверовање у Њега учинити немогућим. Са свог високог заповедничког места у небеским дворовима, Он се спустио да преузме на себе људску природу. Својим животом показао је какав може постати наш живот. Да не би настао страх од Божје величине, који би уништио нашу веру у Божју љубав, Христос је постао човек бола и вичан болестима. Људско срце које Му се преда постаће света харфа која ће ширити свету музику. (Lt 365, 1904; 2SM 254)УКЛ 567.7

Нема изговора за разочарања. — »Захваљујући Богу и Оцу ... нас избави из власти тамне.« (Колошанима 1,13) Ако је ово тачно, какав онда имамо изговор када говоримо о разочарању, неверовању и сумњи, чиме обавијамо око себе таму као огртач? Уклонимо мрачну сенку сумње, одбацимо је, нека је однесе сотона, зачетник свих сумњи и обесхрабрења. Он вреба прилику да своју паклену сенку баци на наш пут. Наша вера мора пробити мрачни облак сумње и невере хватајући се за Христову руку. (MS 102, 1901)УКЛ 568.1

Како је Елен Вајт превазишла сенку сумње. — Када сотона своју паклену сенку баци преко мог пута, ја не гледам у њу нити говорим о њој и не величам ђавола тиме што бих говорила о њему и његовој сили и о томе како ми је тешко. Напротив, вером се пробијам кроз ту сенку хватајући се за Исуса Христа. Гледајући, ми се »мењамо у то исто обличје, из славе у славу«. Говорите о вери. Свака сумња коју изговорите посејано је семе, а то ће семе ухватити корена у нечијем срцу. Немојмо изговорити ниједну реч сумње и на тај начин славити ђавола за његову задивљујућу способност да нас држи у покорности. Нипошто, јер ме је Христ откупио и избавио. Сотона нада мном нема власти. (MS 16, 1894)УКЛ 568.2

Погрешне идеје о Богу. — Сотона ликује када Божју децу успе да наведе у неверство и обесхрабрење. Он ужива када нас види да немамо поверења у Бога, када сумњамо у Његову спремност и силу да нас спасе. Он је задовољан када помишљамо да Господ жели да нас повреди својим провиђењем.УКЛ 568.3

Слика о Господу лишена милости и сажаљења јесте сотонино дело. Он нетачно приказује истину о Њему. Он испуњава наше мисли лажним представама о Богу; и уместо да говоримо истину о свом небеском Оцу, ми често усредсређујемо своје мисли на сотонино нетачно представљање и омаловажавање Бога, тиме што постајемо подозриви и гунђамо против Њега.УКЛ 568.4

Сотона увек тежи да верски живот оптерети туробношћу. Жели да тај живот изгледа тежак и мучан, и када хришћанин у свом животу покаже овакво схватање религије, таквим неверством, подупире сотонину обману. (ПутХристу, 116; 1892)УКЛ 569.1

Затвори врата срца сумњама. — Када ђаво прође са својим сумњама и невером, затвори врата свог срца. Затвори очи да се не бавиш његовом пакленом сенком. Отвори и усмери их тако да могу посматрати вечне ствари па ћеш свакога сата имати силу. Кушање твоје вере много је скупоценије од злата. ... Она те чини силним у вођењу Господње битке, »наш рат није с крвљу и с тијелом, него с поглаварима и властима, и с управитељима таме овога свијета, с духовима пакости испод неба.« (Ефесцима 6,12) Сотона полаже право на свет; он и нас сматра својима.УКЛ 569.2

Међутим, хоћемо ли му дати оно што тражи? Нипошто. Ја припадам некоме другом. Ја сам скупо купљена и мој је задатак да у свом телу и духу прославим Бога. Ја немам времена да говорим о неверовању. Морам говорити о вери; морам је јачати вежбањем. Тако моја вера напредује кад се ухватим за Божја обећања, тако да могу знати све више и више.УКЛ 569.3

Благословени Исус. Ја Га волим јер је Он за мене Утеха, Нада, Прилика и Извор; за мене лично и за тебе лично. Желим да себе видиш као Његово власништво. Окрените своја лица, чврсто као кремен, према гори Сиону. Реците себи одлучно да се тамо налази благо намењено вама. (MS 17, 1894)УКЛ 569.4

Једна реч сумње отвара простор за друге. — Једна реч сумње, једна реч злог размишљања и злог говорења отвара простор за друге речи сумње. То је сејање семена које ће донети жетву, коју ће мало ко хтети да жање. (Lt 117, 1896)УКЛ 569.5

Закопано семе сумње. — Они који су узнемирени сумњама и имају тешкоће које не могу преовладати, не треба друге слабе умове да уводе у исте неприлике. Неки су наговештавали или чак причали о свом неверовању, а онда наставили даље не мислећи о томе какав су резултат произвели. Семе невере донело је у неким случајевима свој резултат одмах, док је у другима лежало закопано врло много времена, све док дотични човек није кренуо погрешним путем и попустио пред непријатељем, а онда га је и Божје светло напустило па је подлегао снажним сотониним искушењима. Тада је никло и семе невере, посејано пре много времена. Сотона га храни и оно доноси род.УКЛ 569.6

Све што долази од проповедника који би требало да стоје у светлу, има снажан утицај. А у тренуцима када нису стајали у јасном Божјем светлу, сотона их је користио као своја оруђа и преко њих одапео ватрене стреле према умовима неспремним да се супротставе нечему што је дошло од њихових проповедника. (1Т 378, 1863)УКЛ 570.1

Веровање је наша дужност. — Веруј да Божја реч неће затајити, него да је веран Онај који је обећао. Твоја је дужност да верујеш да ће Бог испунити своју реч и опростити грехе у колико признаш своје грехе. Мораш показати веру у Бога као Онога ко ће учинити оно што је рекао — опростити све твоје преступе.УКЛ 570.2

Како можемо знати да је Господ заиста наш Спаситељ који прашта грехе и потврдити да смо у Њему заиста срећни и благословени, да уживамо велику милост и љубав коју је Он обећао онима који су скрушена срца, ако Његовој речи безусловно не верујемо? О, колики је број оних који иду кроз живот тужећи, грешећи и кајући се, али увек под облаком осуде! Они не верују у Господњу реч. Не верују да ће Он учинити управо онако како је рекао. (Lt 10, 1893)УКЛ 570.3

Узрок сумње је љубав према греху. — Стварни разлог сумњичавости, у већини случајева налази се у љубави према греху. Учења и ограничења која постоје у Божјој речи, не пријају гордом срцу које воли грех, па они који нису спремни да се покоравају њеним захтевима, готови су да посумњају у њену веродостојност. Да бисмо дошли до истине, морамо показати искрену жељу да упознамо истину и спремност срца да је послуша. Сви који у овом духу прилазе проучавању Библије, наћи ће обиље доказа да је она Божја реч, па ће моћи да разумеју њене истине, које ће их умудрити за спасење. (Пут Христу, 97,98; 1892)УКЛ 570.4

Негују је неопрезни. — Сумњу и неверу негују они који не живе опрезно. Они су болно свесни да њихов живот неће положити испит код Божјег Духа, било да им говори преко Његове речи или преко сведочанстава Његовог Духа која би их водила Његовој речи. Уместо да крену од свог срца и потруде се да успоставе склад са чистим начелима Јеванђеља, они приговарају и осуђују управо она средства која је Бог изабрао да припреме један народ да опстане у дан Господњи. (MS 1, 1883; 1SM 45)УКЛ 570.5

Сумње на које се гледа као на доказане чињенице. — Опште примењивана метода образовања младих не задовољава мерило правог образовања. Безбожничка осећања уткана су у градиво школских уджбеника, док се Божје речи о стављају у области сумњивог или чак у светлу нечега што подлеже приговору. На тај начин умови младих изучавају сотонине идеје и сугестије, па некада сумње онима који их негују изгледају као доказане чињенице, док се научна истраживања проглашавају преваром због начина на који се њихова открића тумаче и лажно приказују. (YI, 31. јануара 1895; ММ 90)УКЛ 571.1

Шта чинити са сумњом. — Сумњом рањаваш Христово срце, иако ти Он даје тако јасне доказе своје љубави дајући свој живот за наше спасење да не погинемо, него да имамо вечни живот. Он нам је тачно рекао шта треба чинити. »Ходите к Мени сви који сте уморни и натоварени, и Ја ћу вас одморити.« (Матеј 11,28; Lt 10, 1893)УКЛ 571.2

Сумње нестају када другима доносимо благослов. — Многи се жале због својих сумњи и плачу изјављујући да нису уверени у постојање своје везе с Богом. То се често може приписати чињеници да они у Божјем делу ништа не раде. Позовите их да искрено помогну другима и послуже им на благослов па ће нестати њихове сумње и малодушност. (5Т 395, 1885)УКЛ 571.3

Они који непрекидно говоре о сумњама и захтевају нове доказе којима би одагнали свој облак невере, не граде на Божјој речи. Њихова вера ослања се на околности; темељи се на осећањима. Међутим, осећања, ма како угодна, нису вера. Божја реч је темељ на коме се морају градити наше наде у вечни живот и Небо. (Lt 11, 1897)УКЛ 571.4

Што више говориш о сумњи, то она постаје мрачнија (савет проповеднику који сумња). — Видела сам да су Божји анђели тужно гледали према теби. Пре тога су напустили стражу коју су држали око тебе одлазећи ожалошћено, док су се сотона и његови анђели подругљиво осмехивали ликујући над тобом. Да си се са својим сумњама борио сам не дајући ђаволу повода да те куша тако што си наглас говорио о свом неверовању и о њему радо размишљао, не би у толиком броју привукао пале анђеле. Напротив, одлучио си да говориш о својој тами; одлучио си да о њој размишљаш. Што више о њој говориш и њоме се бавиш, то ћеш бити у већем мраку.УКЛ 571.5

Ти од себе одбијаш сваки зрак небеског светла тако да између тебе и онога ко ти може помоћи настаје велики јаз. Ако наставиш како си почео, тебе очекују туга и бол. Божја рука ухватиће те на начин који ти неће одговарати. Његов гнев неће спавати. Али Он те сада позива. Сада, управо сада, те позива да Му се без оклевања вратиш, а Он ће милостиво опростити и излечити све твоје отпаде. Бог изграђује посебан народ. Он ће га очистити и припремити за одлазак на Небо. Од оних који су Божје посебно благо, биће уклоњено све што је телесно, док год не постану као седам пута претопљено злато. (1Т 430,431, 1864)УКЛ 572.1

Нека зраци светлости одагнају сенке сумње. — Да бисмо могли имати живот, силу, милост и спасење, морамо бити испуњени сваком Божјом пунином.УКЛ 572.2

На који ћемо начин добити те велике благослове? Христос је умро да бисмо их ми могли примити вером у Његово име. Он нам је бесплатно понудио светлост и живот. Према томе, зашто упорно остајемо у забијању клинова о које бисмо вешали своје сумње? Зашто бисмо просторије ума попуњавали суморним призорима сумње? Зашто не бисмо допустили да сјајни зраци Сунца Правде засијају у одајама срца и ума и одагнају сенке невере? Окрените се Светлости, Исусу, драгом Спаситељу.УКЛ 572.3

Уместо да гледаш у пропусте и недостатке неког људског бића, пређи на проучавање карактера Онога у коме нема несавршенства. Исус је »заставник међу десет тисућа«, »сав је љубак«. Ниједан човек не сме да нам постане узор. Бог нам је дао савршени узор у свом Јединородном Сину; гледајући у Њега, ми ћемо се преобразити у Његов лик. Гледајте у Христа чији је престо високо уздигнут, а зраци Његове славе испуњавају храм. (Und MS 23)УКЛ 572.4