ДЕО XVI - НАЧЕЛА И ЊИХОВА ПРИМЕНА
81 - СИГУРНО ЛЕЧЕЊЕ УМА
Правилно примијењен умни утицај. — У лечењу болесника не би требало потценити корисност утицаја ума. Ако је правилно усмерен, овај утицај представља једно од најуспешнијих средстава за сузбијање болести. (У потрази за бољим животом, 241; 1905)УКЛ 617.1
Савет једном Лекару. — Јадним, напаћеним душама с којима си био доведен у додир било је потребно више твоје пажње него што си им пружио. У твојој је власти и способности да их охрабриш да гледају у Исуса и да се гледајући мењају у Његово обличје. (Lt 121, 1901; ММ 112)УКЛ 617.2
Сигурност у сталној борби против злих маштања. — Нека свако ко жели да буде судеоник у божанској природи« прихвати чињеницу да мора избећи поквареност која делује у свету због страсти. Душа мора да води непрекидну, озбиљну битку против злих маштања ума. Она мора да се постојано супротставља искушењима која покреће грех у мислима или поступцима. Душа се мора чувати сваке нечистоте вером у Онога који је моћан да свакога сачува од пада.УКЛ 617.3
Ми треба озбиљно да размишљамо о Божјој речи, трезно и искрено бавећи се приликама које се тичу нашег вечног спасења. Исусова безгранична милост и љубав, жртва коју је поднео за нас позива нас на најозбиљније и најсвечаније размишљање. Треба да проводимо време размишљајући о карактеру нашег драгог Откупитеља и Посредника. Трудимо се да схватимо значење плана спасења. Озбиљно размишљајмо о послању Онога који је дошао избавити свој народ од његових греха.УКЛ 617.4
Ако непрекидно размишљамо о небеским темама, јачаће наша вера и љубав. Наше молитве биће све угодније Богу будући да ће у све већој мери бити обогаћене вером и љубављу. Оне ће бити разумније и усрдније. Тако ће узрасти трајно поверење у Исуса па ћеш свакога дана живо гледати Христову спремност и силу да заувек спасе све који кроз Њега долазе к Богу. (RH, 12. јуна 1888; HC 113)УКЛ 618.1
Душе окрепљене додиром Свемогућега. — Ми треба да размишљамо о Богу у природи — проучавамо Његов карактер из дела Његових руку. Ум јача упознавањем Бога и читањем Његових особина у ономе што је створио. Док посматрамо лепоту и раскош природе, наша осећања окрећу се Богу. Иако су наше душе обузете страхопоштовањем и наш дух покорен, наше душе примају окрепљење увак када дођу у додир са Свемогућим преко Његових дивних дела. Заједница са Богом изграђена понизном молитвом развија и јача умне и моралне способности, док неговање мисли у духовним вредностима јача наше духовне снаге. (YI, 13. јула 1893)УКЛ 618.2
Чувај прилазе души. — Апостол је покушао да прикаже верницима колико је важно да свој ум сачувају од лутања забрањеним областима, или да своје снаге троше на безначајне теме. Они који не желе да падну као плен сотониних замки, морају пажљиво чувати прилазе својој души; морају престати да читају, гледају или слушају оно што може да их наведе на нечисте мисли. Уму се не сме дозволити да се бесциљно бави сваком темом коју му предлаже непријатељ душе. Срце мора да буде брижљиво чувано, јер ће иначе зла из спољног света пробудити зла изнутра и душа ће одлутати у таму. (Апостолска црква - Христовим трагом, 518; 1911)УКЛ 618.3
Утицај личне атмосфере. — Утицај властитих мисли и поступака окружује сваког човека као невидљива атмосфера коју несвесно удишу сви они који с њим долазе у додир. Та атмосфера често је оптерећена отровним утицајима који удисањем и упијањем доносе сигурне резултате као моралну изопаченост. (5Т 111, 1882)УКЛ 618.4
Окружени атмосфером светла и мира. — Христос је учинио све што је могао да се Његова Црква као целина преобрази, да заблиста сјајем Светлости света, да се испуни Емануиловом славом. Његова намера је да се сваки хришћанин окружи духовном атмосфером светлости и мира. Он чезне да ми у свом животу откривамо Његову радост.УКЛ 618.5
Атмосфера небеске љубави окружује човека у чијем срцу борави Свети Дух. Као посвећено божанско оруђе, он с другима дели преобиље божанских благослова којима је обасут. (Поуке великог учитеља, 419; 1900)УКЛ 619.1
Непрекидно се ослањајте на Бога. — Многи нису способни да начине одређене планове за будућност. Њихов живот је несређен. Они не могу да препознају последицу учињеног дела и то их често испуњава забринутошћу и немиром. Имајмо на уму да је живот Божје деце на овом свету живот дошљака. Ми не располажемо мудрошћу којом можемо да планирамо свој живот. ... Нама није дато да обликујемо будућност. »Вером послуша Аврам кад би позван да изађе у земљу коју шћаше да прими у наследство, и изиђе не знајући куда иде.« (Јеврејима 11,8)УКЛ 619.2
Христос није правио никакве личне планове у свом животу на Земљи. Он је прихватио Божји план за себе и, из дана у дан, Отац Му је износио своје планове. Ми треба толико да зависимо од Бога, да наш живот постане извршење Његове воље. Када Му предамо своје путеве, Он ће управљати нашим корацима. (У потрази за бољим животом, 478.479; 1905)УКЛ 619.3
Вредност радне терапије. — Показано ми је да би за већину болесника било корисније да раде лак посао, чак и да се то од њих захтева, него да се од њих тражи да остану неактивни и беспослени. Ако се снага њихове воље одржи у активном стању ради покретања успаваних способности, биће то највећа помоћ у опоравку њиховог здравственог стања. Ако одузмемо сваки посао онима који су током целог свог живота били преоптерећени радом, у девет од десет случајева та промена имаће штетне последице.УКЛ 619.4
То се показало тачним у случају мог супруга. Показано ми је да је телесни рад напољу много бољи него унутра; али ако се то не може осигурати, лак посао унутра запослиће и одвратити ум да се не бави симптомима и безначајним тегобама, спречавајући уједно и носталгију за кућом. (1Т 567,568, 1867.) УКЛ 619.5
Добро вођене телесне активности. — Када болесници немају чиме да испуне своје време и пажњу, њихове мисли усмеравају се њима самима и тако постају претерано осетљиви и раздражљиви. Они се много пута задржавају у свом рђавом расположењу, док не почну себе да сматрају болеснијима него што у ствари јесу, потпуно неспособни да било шта учине.УКЛ 620.1
У свим овим случајевима добро постављене телесне вежбе показаће се као делотворно лековито средство. У неким случајевима оне 735 су неопходне за обнову здравља. Воља прати телесни рад и оно што је овим болесницима потребно јесте јачање воље. Када је воља успавана, уобразиља постаје нездрава, па је немогуће одупрети се болести. (У потрази за бољим животом, 239; 1905)УКЛ 620.2
Тешећи друге, бива утешен и тешитељ. — За несрећне, жалосне и обесхрабрене право је упућивати молитве. Ми треба да се молимо Богу да распростре своју светлост преко помраченог ума и утеху преко ожалошћеног срца. Међутим, Бог ће одговорити и на молитве за оне који препречују пут Његовим благословима. Док исказујемо молитве за ова жалосна створења, треба да их охрабримо да сами покушају да помогну онима који су у већој невољи од њих. Када покушају да помогну другима, тама ће напустити њихово срце. Благослов ће нам се вратити онда, када пожелимо да утехом којом смо утешени утешимо друге. (У потрази за бољим животом, 256; 1905)УКЛ 620.3
Одмор и обнова (савет аутора свом сину).— Желим да ти нешто поручим. Да ли си спреман да потпишеш свечано обећање да више нећеш слабити и ружити Господњи храм радећи у време када би требало да се одмараш? Да би увек могао имати праве мисли и изговарати праве речи, ти мораш омогућити одмор свом уму. Ти не одвајаш довољно времена за одмор. Уморни мозак и живци биће окрепљени ако у том погледу унесеш промену. ...УКЛ 620.4
Ми смо дужни да проучавамо како бисмо довели себе у ред одбијајући да радимо оно чиме бисмо слабили своју телесну, умну и моралну снагу. Потребан ти је бистар, стрпљив ум који ће издржати све што би се могло догодити. Потребан ти је и снажан ослонац одозго. Веруј, а резултате препусти Богу. Када једном учиниш најбоље што можеш, буди миран. Веруј, веруј и уздај се. Непријатељ ће покушати да те наведе да учиниш неки потез који би значио пораз, али ти то себи не можеш допустити. Ти себи не можеш допустити да вучеш несигурне потезе. Теби је потребан утицај који ћеш задобити мудрошћу и обзирношћу. (Lt 121, 1904)УКЛ 620.5
Опуштање и одмор врло су важни. — Показано ми је да светковатељи Суботе претерано раде не допуштајући себи ни промену ни тренутке одмора. Рекреација је потреба за оне који раде телесне, а још важнија за оне који раде претежно умне послове. За наше спасење, односно за Божју славу није битно да ум држимо у стању непрекидног и претераног рада, чак ни онда ако се ради о верским темама.УКЛ 621.1
Постоје неке врсте забаве као што су плес, картање, шах, играње дама итд. које не можемо одобрити будући да их Небо осуђује. Те забаве отварају врата великом злу. По својој природи оне нису корисне, већ делују раздражујуће и у неким умовима стварају страст за играњем, што потом води у коцкање и расипништво. Све такве игре хришћани треба да осуде, а на њихово место ставе оно што је потпуно безазлено. (1Т 514, 1867)УКЛ 621.2
Ако се ослањамо на Бога, ми се ослобађамо разочарења (савет вођи који је претерано радио). — Господ ти је милостиво поштедео живот да би могао да радиш у Његовом делу. Он не жели да радиш сам, независно од силе која може успешно да оствари Његове намере. Зато не буди зловољан, него се уздај и гледај у Исуса, Зачетника и Свршитеља твоје вере. Не упуштај се превише у журбу. Ради колико можеш без великог оптерећивања својих телесних и умних снага, али немој мислити да мораш преузети толико брига и одговорности да више немаш могућности да чуваш своју душу у Божјој љубави.УКЛ 621.3
Виноград је Господњи; посао у Његовом делу Његова је ствар и Он зато жели да радиш тако да сачуваш своје телесне, умне и моралне снаге. Имај на уму да ти заправо сарађујеш са небеским силама. Не допусти непријатељу да се и у најмањој мери уплете. Наредбе примај од Бога и никако се немој разочарати чињеницом да можеш обављати једино посао ограниченог људског оруђа. Свемогући Бог деловаће својом силом, чиме ће твом раду бити подарен успех.УКЛ 621.4
Не мисли да мораш учинити немогуће ствари. Не очекуј од других немогуће. Нека Павле сади и Аполо залива, али Бог даје да расте (види: 1. Коринћанима 3,6). »Давно си поставио Земљу, и небеса су ђело руку Твојих. То ће проћи, а ти ћеш остати.« (Псалам 102,25.26) »Она ће проћи, а Ти остајеш: и сва ће остарјети као хаљина, И савићеш их као хаљину, и измијениће се: а Ти си онај исти, и Твојијех година неће нестати.« (Јеврејима 1,11.12; Lt 86а, 1893)УКЛ 622.1
Неопходан је лични труд. — Жртве рђавих навика треба подстицати да учине напоре за себе лично. Други могу да уложе најозбиљнији напор да их подигну, Божја благодат може бити неограничено понуђена, Христос може да преклиње, Његови анђели могу да служе, али све ће бити узалуд, ако се они сами не покрену да за себе лично поведу битку ...УКЛ 622.2
Осећајући страшну снагу искушења, велику привлачност жеље која води у попуштање, човек узвикује у очајању: »Не могу се одупрети злу!« Реците му да може, да мора да се одупре. Можда је често побеђен, али то не треба да увек буде тако. Он је слаб у моралној сили, над њим владају навике грешног живота.Његова обећања и одлуке су као врбов клин. Сазнање о прекршеним обећањима и неодржаном завету, слаби његово поверење у сопствену искреност и нагони га да мисли да Бог не може да га прими или да делује преко његових напора. Међутим, не треба да очајава. (У потрази за бољим животом, 174,175; 1905)УКЛ 622.3
Циљ је важан. — За постизање успеха у било којој области, мора да постоји одређени циљ. Онај који жели да у животу постигне прави успех, мора пред очима стално имати циљ вредан труда. Такав је циљ постављен данашњој омладини. (Васпитање, 262; 1903)УКЛ 622.4
Највиша култура ума. — Познање Бога стичемо из Његове речи. Искуствено познавање истинске побожности у свакидашњем посвећењу и служењу Богу доноси највишу културу ума, душе и тела; то посвећење свих наших моћи Богу онемогућава самоузвисивање. Усађивање божанске силе уједно је и похвала нашој искреној тежњи да добијемо мудрост савесном употребом својих највреднијих способности на славу Богу и благослов својим ближњима. Будући да те способности долазе од Бога, дакле, нису наше дело, њих треба да сматрамо талентима дарованим од Бога које треба да употребимо у Његовој служби. (MS 16, 1896)УКЛ 622.5
Позитивне врлине унапређују здравље. — Храброст, нада, вера, саосећање, љубав, унапређују здравље и продужавају живот. Задовољан и радостан дух је здравље телу и снага души. »Весело срце помаже као лек.« (Приче 17,22; У потрази за бољим животом, 241; 1905)УКЛ 623.1