14 - ТЕЛЕСНА АКТИВНОСТ
Закон послушног деловања. — Сва небеска бића у непрестаној су активности, а Господ Исус је у својим практичним животом и радом оставио пример сваком човеку. Бог је на Небу успоставио закон послушног деловања. Његова створења обављају посао који им је одређен, тихо али без престанка. Океани се налазе у стању непрекидног кретања. Трава која ниче, »која данас јест, а сутра се у пећ баца«, извршава свој задатак одевајући поља лепотом. Ветар покреће лишће на дрвећу, а ипак се не види рука која га додирује. Сунце, Месец и звезде корисни су и величанствени у испуњавању задатка који им је одређен. Тако и човек, чији су ум и тело начињени према Божјем обличју, мора бити активан да би оправдао место које му је поверено. Човек не треба да буде беспослен. Беспослица је грех. (Lt 103, 1900; SpT Series B, бр. 1, стр. 29,30)УКЛ 101.1
Телесни механизам обавља свој посао. — Проучавај Господњи план у односу на Адама који је створен чист, свет и здрав. Адаму је био поверен посао. У том послу требало је да употреби органе које му је Бог дао. Он није смео да буде беспослен. Његов мозак морао је да ради, не механички, као неки апарат. Телесни организам у сваком поједином тренутку обавља свој посао; срце куца обављајући свој редовни посао као парна локомотива, пумпајући стално своју црвену течност у све делове тела. Тако видимо да целим живим устројством превладава акција, акција и само — акција. Сваки орган мора да обављати посао који му је одређен. Када би стање телесне неактивности потрајало, активност мозга смањивала би се све више и више. (Lt 103, 1900)УКЛ 101.2
Телесна активност на чистом ваздуху. — Целом организму потребно је оживљавајућа телесна активност на чистом ваздуху. Неколико сати телесног рада свакога дана обновило би телесну снагу, одморило и опустило ум. (4Т 264,265, 1876)УКЛ 102.1
Ваздух, ваздух, драгоцени благослов Неба који је подарен свим људима, усрећиће те својим оживљавајућим деловањем, ако му не ускратиш приступ свом телу. Радосно га дочекај, воли га, а он ће се показати као драгоцени састојак који смирује живце. Да би био чист, ваздух, такође мора непрестано да се креће.УКЛ 102.2
Чист, свеж ваздух делује тако што подстиче здрав проток крви кроз наше тело. Он оснажује тело и својим утицајем доприноси његовој способности и здрављу. Његов утицај се, истовремено, врло упечатљиво види на уму, јер му омогућава видну смирености. Он подстиче апетит, чини да пробава буде знатно боља доносећи тако здрав и угодан сан. (1Т 702; 1868)УКЛ 102.3
Неактивност као значајан узрок болести. — Нерад је узрок настанка болести. Вежба убрзава и уједначава крвоток, док у нераду нема слободне циркулације и у складу са тим нема размене у крви, која је толико потребна за здрав живот. Кожа, такође, постаје неактивна. Нечистоћа се не избацује како би то требало да је крвоток био појачан снажним вежбама, да је кожа одржавана у здравом стању и да су се плућа обилно пунила чистим и свежим ваздухом. Овакво стање тела ставља двоструки терет на органе за лучење, а исход свега тога је болест. (У потрази за бољим животом, 238; 1905)УКЛ 102.4
Разборито организовање телесних активности. — Добро усмерене телесне активности којима користимо, али не злоупотребљавамо снагу, показае се као успешно средство у лечењу. (Und MS 90)УКЛ 102.5
Спречити неумерени рад ума рад.— Физички рад неће ометати неговање интелекта. Напротив. Предности које стичемо физичким радом донеће нам уравнотеженост и спречити преоптерећивање ума. Напор ће се одразити преко мишића омогућавајући одмор уморном мозгу. Много је немарних, бескорисних девојака које сматрају да отменој девојци не приличи да се прихвати физичког посла. Али њихов карактер веома је провидан, којим не могу да спрече разумне особе да препознају њихову стварну безвредност. ...УКЛ 102.6
Отмену девојку не чини крхкост, беспомоћност, накинђуреност и усиљено смешкање. Здрав интелект захтева и здраво тело. Бити физички здрава и располагати практичним познавањем свих потребних дужности у домаћинству никада неће бити препрека правилно развијеном интелекту, јер је за отмену девојку обоје од велике важности. (3Т 1542; 1872)УКЛ 103.1
Без телесних активности ум не може бити спреман за рад. — Када је реч о здравом младићу захтевне, тешке телесне активности представљају средство за јачање мозга, костију и мишића. То је уједно и важан део припреме за тежак лекарски позив. Без таквих телесних активности мозак не може бити радно способан. Он неће моћи да извршава прецизне и брзе активности које могу дати ширину његовим способностима. Мозак постаје неактиван. Такав младић никада, никада неће постати оно што је Бог од њега очекивао. Он је начинио безброј разних »одморишта« тако да је постао сличан са стајаћој води. Атмосфера којом је окружен набијено је моралном малодушношћу. (Lt 103; 1900.)УКЛ 103.2
Умне активности постају ограничене занемаривањем телесних активности.— Особама које су стално умно активне, било у истраживању или проповедању, потребни су одмор и промене. Онај ко се озбиљно предао истраживању и проучавању,непрекидно оптерећује свој мозак, често уз паралелно занемаривање телесних активности. Последица је исцрпљивање телесне снаге и ограничавање умних активности. Тако се догоди да ученик или студент не постигне оно што је могао само зато што није разумно поступао. (GW 173; 1893)УКЛ 103.3
Изједначити умна и телесна оптерећења. — Изједначите оптерећења умних и телесних способности и то ће освежити ум ученика и студента. Ако је неко од њих болестан, телесна активност често ће допринети да се организам опорави и врати у нормално стање. Студенти би, када оду с колеџа или факултета, могли да располажу бољим здрављем и бољим разумевањем животних закона него у време када су дошли. Здравље треба исто свето чувати као што се чува карактер. (CTBH 82,83, 1890; CG 343)УКЛ 103.4
Телесне вежбе као средство за лечење. — Када болесници немају чиме да испуне своје време и пажњу, њихове мисли усмеравају се њима самима и тако постају претерано осетљиви и раздражљиви. Они се много пута задржавају у свом рђавом расположењу, док не почну себе да сматрају болеснијима него што у ствари јесу, потпуно неспособни да било шта учине.УКЛ 104.1
У свим овим случајевима добро постављене телесне вежбе показаће се као делотворно лековито средство. У неким случајевима оне су неопходне за обнову здравља. Воља прати телесни рад и оно што је овим болесницима потребно јесте јачање воље. Када је воља успавана, уобразиља постаје нездрава, па је немогуће одупрети се болести. (У потрази за бољим животом, 239; 1905)УКЛ 104.2
Беспосленост је опасна. — Неактиван систем опасан је у сваком случају. У великој су заблуди они који заступају мисао да они који су преоптеретили своје телесне снаге или су сломљени телесно и умно треба да обуставе активности да би повратили здравље. Има случајева у којима ће потпуно мировање за одређено време зауставити неку озбиљну болест, али у случају кроничних болесника то је ретко потребно. (Und MS 90)УКЛ 104.3
Неактивност је највеће проклетство за већину болесних особа. — Неактивност је највеће проклетство које може стићи већину болесних особа. То се на посебан начин односи на оне чији су здравствени проблеми изазвани или погоршани погрешним навикама.УКЛ 104.4
Лака радна активност у оквиру неког корисног посла којом се не оптерећује ум или тело, повољно делује на обоје. Она јача мишиће, побољшава проток крви и даје болесној особи задовољство у сазнању да није потпуно бескорисна у овом активном свету. Она ће у почетку можда направити врло мало, али убрзо ће закључити да јој се повећава снага па се на одговарајући начин може повећати и обим посла који обавља.УКЛ 104.5
Лекари својим пацијентима често саветују да крену на пловидбу океаном, да оду у нека бањска лечилишта или да посете различита места ради промене климе, а када би се хранили умерено и бавили ведрим, здравим активностима, у девет од десет случајева оздравили би и уштедели новац и време. (Und MS 90; види У потрази за бољим животом 240; 1905)УКЛ 105.1
Савет једној болесној мајци. — Господ ти је поверио посао који Он неће урадити уместо тебе. Ти треба да делујеш у складу са начелом, у складу са природним законом, без обзира на осећања. Почни да делујеш у складу са светлом које ти је Бог дао. Можда то све нећеш моћи да учинињ одмах, али ћеш много моћи да оствариш ако почнеш да полако у вери радиш, верујући да ће ти Бог помоћи и да ће ти давати снагу.УКЛ 105.2
Ти би могла да вежбаш и ходајући да обављаш у свом дому дужности за које су потребни само лаки напори, трудећи се да што мање зависиш од других. Свест да можеш радити даће ти још већу снагу. Кад би ти руке биле заузетије, а мозак мање запослен планирањем за друге, повећала би се твоја телесна и умна снага. Твој мозак није успаван, али други телесни органи не раде на одговарајући начин.УКЛ 105.3
Вежбање за тебе може имати пресудан значај, оно треба да се систематизирати и пренети на ослабљене органе како би ојачали радом. Лечење масажом од велике је користи за болеснике који су преслаби за телесне активности. Али масажа је велика погрешка у случају оних који се пошто-пото и искључиво ослањају само на њу истодобно занемарујући телесну активност самих мишића. (3Т 76; 1872)УКЛ 105.4
Садашња плима зла резултат злоупотребе тела и ума. — Плима зла која хара нашим светом резултат је погрешне употребе и злоупотребе устројства људског тела и ума. Мушкарце, жене и децу треба учити да раде својим рукама. Када се то оствари, мозак неће бити преоптерећен на штету целог организма. (Lt 145; 1897)УКЛ 105.5
Заузетост ума и тела може спречити нечисте мисли. — Одговарајућа заузетост умних и телесних снага спречиће склоност према нечистим мислима и активностима. Учитељи ово треба да знају. Они треба да уче своје ученике и студенте да чисте мисли и активности зависе од тога како су организовали учење. Добре активности зависе од савесног размишљања. Телесна активност у обрађивању земље и другим пословима добар је чувар од непотребног оптерећивања мозга. Нико, ни мушкарац, ни жена ни дете који не користе све способности које им је Бог поверио неће сачувати своје здравље. Такав не може савесно да држи Божје заповести. Он не може да воли Бога изнад свега нити свога ближњега као самога себе. (Lt 145; 1897)УКЛ 105.6
Свакодневни телесни рад. — Према светлу које сам примила, наши проповедници жели би благослове здравља, када би се у већој мери бавили телесним пословима. ... Позитивна је нужност за телесно здравље и бистрину ума обављање неког телесног посла током дана. На тај начин крв се из мозга преусмерава у друге делове тела. (Lt 168, 1899; Ev 660.661)УКЛ 106.1
Сваки ученик и студент треба бити телесно активан. — Сваки ученик би свакога дана морао да одвоји део свог времена за активан рад. Тако ће марљивост прећи у навику, развиће се самопоуздање, а млада особа биће заштићена од многих зала и понижавајућих обичаја који настају као последица лењости. Све то биће у складу с најважнијим циљем васпитања. Наиме, када подстичемо на активност, марљивост и непорочност усаглашавамо се са својим Створитељем. (Стварање, патријарси и пророци, 601)УКЛ 106.2
Проучавање система телесне, али и верске обуке у јеврејским школама може донети користити. Вредности те обуке се не цене довољно. Између ума и тела постоји тесна веза. Да би се задовољила висока мерила моралних и интелектуалних достигнућа, морају се поштовати закони који управљају физичким бићем. Да би био изграђен снажан, уравнотежен карактер, морају се вежбати и развијати и менталне и физичке снаге. Који би предмет проучавања могао за младе бити важнији од онога који се бави чудесним организмом који нам је Бог дао и законима који нам помажу да га одржимо у добром здрављу. (Стварање, патријарси и пророци, 601)УКЛ 106.3
Телесне активности дају живот. — Када тело није активно, крв тече успорено, док мишићи губе обим и снагу. ... Телесне активности и обилно коришћење ваздуха и сунца — благослова које је Небо у обилној мери подарило свакоме човеку — донели би живот и снагу многим исцрпљеним болесницима. ...УКЛ 106.4
Рад је благослов, а не проклетство. Марљив рад многе, младе и 122 старе, сачуваће од замки онога који »ће за беспослене руке увек наћи прилику да се баве неком глупошћу«. Нека се нико не стиди посла, јер поштен рад оплемењује. Док су руке заузете оним најједноставнијим пословима, ум може бити испуњен узвишеним и светим мислима. (YI, 27. фебруар 1902; HC 223)УКЛ 107.1