15 - ЕМОЦИОНАЛНИ ЧИНИОЦИ
Послушност Богу ослобађа. — Послушност Богу је ослобођење од ропства греху, ослобођење од људских страсти и побуда. Човек може да буде победник над самим собом, над својим нагонима, победник над »поглаварима и властима« и »управитељима таме овог света«, и »духовима пакости испод неба«. (Ефесцима 6,12) (У потрази за бољим животом, 131)УКЛ 108.1
Осећање под влашћу воље. — Твој је задатак да своју вољу ставиш на Христову страну. Када своју вољу покориш Његовој, Он одмах постаје твој Господар чинећи у теби да хоћеш и чиниш што је Њему угодно. Твоја природа долази под власт Његовог Духа. Чак су и твоје мисли покорене Њему. Ако не можеш да владаш својим склоностима и осећањима онако како стварно желиш, ти можеш владати својом вољом и тако ће настати целовита промена у твом животу. Када своју вољу покориш Христу, твој живот постаје сакривен с Христом у Богу. Он ступа у савезништво са силом која је изнад свих поглаварстава и власти. Ти добијаш снагу од Бога, која те држи уз Његову снагу, а онда постаје могућ и нови живот — живот вере. (MS 121, 1898; ML 318)УКЛ 108.2
Осећања под влашћу разума и савести. — Сила истине треба да буде довољна да нас одржи и пружи нам утеху у свакој невољи. Христова вера открива своју стварну вредност управо у чињеници да онога ко је има у срцу оспособљава за победу над невољама. Захтеве, страсти и емоције она доводи под надзор ума и савести чинећи да мисли теку здравим каналом. Тада језику неће бити препуштено да срамоти Бога изразима грешног приговарања. (5Т 314; 1885)УКЛ 108.3
Савет једном младићу. — Божјим дететом не чине те твоја осећања, већ извршавање Божје воље. Пред тобом ће бити живот корисне службе, ако Божја воља постане твоја воља. Тада ћеш моћи стајати у посебности и чврстини коју имаш од Бога, као пример добрих дела.УКЛ 109.1
Тада ћеш доприносити поштовању начела дисциплине уместо њиховом рушењу. Тада ћеш доприносити да се поштује и одржава ред уместо да га презиреш и да друге својим лошим примером наводиш на неуредан живот.УКЛ 109.2
Рећи ћу ти у страху Божјем: знам шта можеш постати, ако своју вољу ставиш на Божју страну. »Ми смо Богу помагачи.« (1. Коринћанима 3,9) Теби се пружа могућност да свој посао обављаш за време и за вечност тако да издржи испит суда. Прихваташ ли такав покушај? Да ли си спреман на потпун заокрет? Ти си предмет Христове љубави и посредовања. Да ли си спреман да се покориш Богу и помогнеш онима који су као вратари постављени да чувају интересе Његовог дела, уместо да им наносиш бол и разочарање? (5Т 515.516; 1889)УКЛ 109.3
Како нестаје немир и незадовољство. — Када одлучиш да прихватиш Христа за свог личног Спаситеља, у теби ће настати упадљива промена; бићеш обраћен и уз тебе ће својим Светим Духом стајати Господ Исус. Ту више неће бити немирне сумњичавости и незадовољства који те сада муче.УКЛ 109.4
Ти радо причаш. Кад би твоје речи биле такве да прослављају Бога, у њима не би било греха. Али ти не осећаш мир, одмор и радост у Божјој служби. Ти сигурно ниси обраћен човек да би чинио Божју вољу па према томе и не можеш стећи осећање радосног, оживљавајућег утицаја Божјег Духа. Када схватиш да не можеш бити хришћанин истовремено чинећи оно што теби одговара; када схватиш да своју вољу мораш покорити Божјој, моћи ћеш се сложити с Христовим позивом: »Ходите к Мени сви који сте уморни и натоварени, и Ја ћу вас одморити. Узмите јарам Мој на себе, и научите се од Мене; јер сам Ја кротак и смјеран у срцу, и наћи ћете покој душама својијем. Јер је јарам Мој благ, и бреме је Моје лако.« (Матеј 11,28-30; MS 13, 1897)УКЛ 109.5
Власт над осећањима. — Ведрину можеш стећи ако своје мисли доведеш у покорност Христовој вољи. У томе нимало не треба да оклеваш, већ непосредно испитуј своје срце и сваки дан умири себи. Питаћеш: како ћу овладати својим поступцима и надзирати своја осећања?УКЛ 109.6
Много је људи који се не поистовећују с Божјом љубављу, а који у великој мери успевају да владају својим духом, без помоћи посебне Божје милости. Они негују врлину самосвладавања. То је, заправо, прави укор онима који знају да од Бога могу добити снагу и милост, а не показују родове Духа. Христос је наш Узор. Он је био кротак и смеран. Учите од Њега и опонашајте Његов пример. Божји Син је био без мане. То савршенство треба да буде наш циљ; ако желимо да му будемо с десне стране, и да побеђујемо као што је Он победио. (3Т 336;1873)УКЛ 110.1
Осећања су несталне као облаци. — Међутим, да ли треба да чекамо док не постанемо чисти? Не треба, јер је Христос обећао: »Ако признајемо грехе своје, вјеран је и праведан да нам опрости гријехе наше, и очисти нас од сваке неправде.« (1. Јованова 1,9) Ви сте оправдани пред Богом Његовом речју. Није потребно чекати некаква изузетна осећања да бисте тек онда веровали да вас је Бог чуо; осећања вам нису потребна да буду мерило, јер су нестална, променљива као облаци. За темељ своје вере морате имати нешто чврсто. Господња реч има неограничену моћ на коју се можете ослонити, а Он је рекао: »Тражите и добићете.« Погледајте на Голготу. Није ли Исус рекао да је Он ваш Бранилац? Зар Он није рекао: »Што год заиштете у Оца у име Моје, примићете«? Не ослањајте се на своју доброту или добра дела. Треба да дођете као они који зависе од Сунца Правде верујући да је Христос уклонио ваше грехе и урачунао вам своју праведу. (ST, 12. децембра 1892; 1SM 328)УКЛ 110.2
Осећања нису поуздан чувар. — Осећања често варају, осећања нису поуздан чувар, јер су променљива и подложна спољним околностима. Многи су преварени и ослањају се на оно што препознају њихова чула. Ево мерила: Што чиниш за Христа? Какве жртве подносиш? Какве победе стичеш? Када победиш дух себичности, одупреш се кушњи која те наводи на избегавање дужности, када свладаш страст и покажеш вољну, радосну послушност Христовој вољи, то ће бити неупоредиво већи доказ да си Божје дете него побожност на махове и религија емоција. (4Т 188; 1876)УКЛ 110.3
Хришћани не треба да се поводе за осећањима. — Божја деца не треба да се поводе за осећањима. Христово срце осећа бол када се она колебају између наде и страха јер им је Он дао непогрешиви доказ своје љубави. ... Он од њих очекује да обављају посао који им је дао, па ће тада њихова срца у Његовим рукама постати као свете харфе, од којих ће свака струна одавати хвалоспев, захвалност Ономе који је био послан од Бога да узме на Себе грехе света. (Lt 2, 1914.; ТМ 518,519)УКЛ 111.1
Христ даје победу над телесним склоностима. — Христос је дошао на овај свет и живео у складу са Божјим законом да би човек могао савршено да влада природним склоностима које кваре душу. Лекар душе и тела даје победу над страстима које ратују. Он се побринуо за олакшице, да би човек могао да има савршени карактер. (У потрази за бољим животом, 130,131; 1905)УКЛ 111.2
Усхићеност није никакав доказ обраћења. — Сотона наводи људе да поверују да су обраћени ако доживе одређено усхићење. У таквом окружењу њихов живот није промењен. Њихови поступци исти су као и раније. Њихов живот не даје добар род. Они се често моле и непрестано спомињу осећања која су доживели у неко одређено време. Ипак, они не живе новим животом, они су преварени. Њихово искуство не иде дубље од осећања. Они граде на песку, а када наиђу ветрови невоља, њихову кућу односи олуја. (YI, 26. септембра 1901; 4BC 1164)УКЛ 111.3
Осећање немира понекад је корисно. — Осећање немира, туге за кућом или усамљености могу бити за твоје добро. Твој небески Отац жели да те упути да у Њему нађеш пријатељство, љубав и утеху која ће задовољити твоје најврелије наде и жеље. ... Твоја једина сигурност и срећа налазе се у одлуци да Христос буде твој стални Саветник. У Њему можеш бити срећан, чак и ако на целом широком свету немаш ниједног другог пријатеља. (Lt 2б, 1874; HC 259)УКЛ 111.4
Господ жели да узнемири наш ум. — Христос види људе који су толико утонули у световне бриге и пословне проблеме да се немају времена да се упознају с Њим. Небо је за њих непознато место, јер су га изгубили из света својих размишљања. Будући да им небеске прилике нису блиске, они осећају умор када о њима слушају. Смета им када им неко узнемири ум говорећи им о њиховој потреби за спасењем, јер они радије иду за својим задовољствима. Господ, међутим, жели да узнемири њихов ум да би их навео да се ослоне на вечну стварност. Он о њима мисли врло озбиљно. Врло, врло брзо сви ће Га упознати желели то или не. (MMS 105; 1901)УКЛ 111.5
Не удубљујмо се у проучавање својих осећања. — Није мудро да гледамо себе и проучавамо своја осећања. Ако то чинимо, непријатељ ће на нам приказати тешкоће и искушња која слабе веру и разарају храброст. Пажљиво испитивање личних осећања и препуштање тим осећањима значи гајити сумње и ухватити се у замку невоља. Свој поглед треба да скинемо са себе на Исуса. (У потрази за бољим животом, 249; 1095)УКЛ 112.1