22 - ШКОЛА И УЧИТЕЉ

Буђење умних способности. — Право васпитање није присилно поучавање неспремног и равнодушног ума. Мисаоне силе треба пробудити, а интересовање подстакнути. За то се побринуо Божји метод поучавања. Онај који је створио ум и одредио му законе, постарао се и за његов развој у складу с њима. Бог је у дому и у Светилишту, преко природе и уметности, на раду и светковању, светим здањем и спомен-каменом, безбројним методима, обредима и симболима, давао Израиљу поуке које су сликовито приказивале Његова начела и чувале успомену на Његова дивна дела. Када би неко поставио питање, пружена поука утицала је на ум и срце. (Васпитање, 41; 1903)УКЛ 161.1

Образовању треба усадити животворну енергију. — Најузвишенији посао васпитања није само преношење знања, већ усађивање животне снаге, која се прима додиром ума са умом и душе са душом. Само живот рађа живот. (Чежња векова, 250; 1898)УКЛ 161.2

Највиши развој умних способности. — Омладина има право да сматра да треба да постигне највиши развој својих умних снага. Ми не желимо да ограничимо образовање коме Бог није поставио никакве границе. Међутим, наша достигнућа неће бити ни од какве користи ако нису употребљена на славу Бога и добро човечанства.УКЛ 161.3

Није добро претрпавати ум проучавањима која захтевају непрекидан марљив рад и која није могуће користити у практичном животу. Такво образовање биће губитак за студента. (У потрази за бољим животом, 449.450; 1905)УКЛ 161.4

Опасности из неких школа. — Многи млади излазе из образовних установа с пониженим моралним вредностима и ослабљеним телесним способностима, без икаквих знања о практичном животу и недовољно снаге за обављање својих дужности.УКЛ 161.5

Онако како сам видела та зла, питала сам: Морају ли наши синови и кћери постати морални и физички слабићи да би стекли школско образовање? Тако не треба бити; то није потребно ако ће учитељи, ученици и студенти доследно поштовати законе природе који су уједно и Божји закони. Све умне и телесне способности треба да буду покренуте у активну примену, јер тако млади постају јаки, мушкарци и жене потпуно уравнотежени у свему. (ST 29. јун 1882; FE 71)УКЛ 162.1

На образовање треба пазити. — Ум ће бити истог карактера као и оно чиме се храни; жетва ће бити онаква какво је и посејано семе. Зар ове чињенице не указују довољно на потребу да се од најранијих година пази на образовање младих? Зар за младе не би било боље да одрастају у одређеном степену незнања у односу на оно што се обично прихвата као образовање, него да постану немарни у питању Божје истине? (6Т 194, 1900)УКЛ 162.2

Божји однос према човеку. — Од највећег је значења за свако људско биће коме је Бог дао способност размишљања, да разуме свој однос према Богу. За његово је садашње и вечно добро да испитује 189 на сваком кораку: Је ли ово Господњи пут? ... Ми треба озбиљно да позовемо свако људско биће да свој карактер упореди с Божјим законом - мерилом карактера за све који желе да уђу у Његово царство и постану грађани небеске земље. (MS 67, 1898)УКЛ 162.3

Највише образовање. — Познавање чистог, здравог и доследног хришћанског живота стиче се проучавањем Господње речи. То је највише образовање које може стећи једно земаљско биће. То су лекције којима треба учити ученике и студенте у нашим школама, да би из њих изишли чистих мисли, бистрог ума и срца, спремни да се пењу лествама напретка и примењују хришћанске врлине. (MS 86, 1905)УКЛ 162.4

Утицај учитељевих навика. — Учитељева начела и навике треба сматрати важнијим од његових школских квалификација. Ако је учитељ искрен хришћанин, он ће бити подједнако заинтересован за телесно, умно, морално и духовно васпитање оних који су му поверени. Да би могао вршити прави утицај, он савршено треба да влада собом, а његово срце мора бити богато прожето љубављу према ученицима, што ће се огледати у његовим погледима, речима и поступцима. Он треба да има чврст карактер и тако ће моћи да обликује умове својих ученика и водити их у наставним предметима.УКЛ 162.5

Рано раздобље образовања младих треба да обликује њихов карактер за цео живот. Они који раде с младима треба да се потруде да покрену њихове умне способности и знају како да усмеравају њихове способности да би их могли применити на најкориснији начин. (RH, 14. јул 1885)УКЛ 163.1

Побуђујте узвишене способности ума. — У оквиру школовања младих највише труда треба уложити у мењање начина наставе да бисте пробудили узвишене и племените способности ума. Родитељи и учитељи у школама сасвим сигурно неће бити квалификовани да уче децу на одговарајући начин, ако претходно нису свладали лекције из самосвладавања, стрпљења, благости и љубави. Колико је ово значајна улога за родитеље, васпитаче и учитеље! Мало је оних који су свесни најосновнијих потреба ума и који знају како треба усмеравати ум који се развија, мисли које бујају и осећања младих. (RH, 14. јула 1885.)УКЛ 163.2

Надахнути Светим Духом. — Бављење људским умом је најсложенији посао који постоји; зато учитељи морају бити надахнути Божјим духом да би свој посао обављати како треба. (MS 8, 1899)УКЛ 163.3

Суочавање са пропустима. — Никада их не васпитавајте тако што ћете објавити заблуде и рђаве поступке било кога ученика или студента, јер ће они из тога закључити да је врлина разоткривати погрешке других. Никада не понижавајте ученика или студента износећи његове проблеме, грешке и грехе пред школу, јер ако желите да отврднете његово срце и учврстите га у злу, нема бољег начина од тога. Разговарајте и молите се са њим, насамо, показујући према њему исту ону благост коју је Христос показао вама учитељима. Никада не подстичите ниједног ученика или студента на негативну критику и разговоре о грешкама и пропустима другог. Уклоните мноштво греха на сваки могући начин тако што ћете у лечењу тог проблема примењивати Христов метод. Овакво васпитање биће благослов који ће деловати у овом животу и протегнути се у будући, бесмртни живот. (MS 34, 1893)УКЛ 163.4

Потпуно оспособљени за рад са људима. — У срцу сваког учитеља Христос треба да пребива вером; потребан му је Христа ради истински дух самоодрицања и самопожртвовности. Неко ће располагати довољним степеном образовања, познавањем природних наука да може држати наставу, али да ли је утврђено да располаже способношћу и мудрошћу за опхођење с људским умовима? Ако у срцу предавача не пребива Христова љубав, он није спреман за рад с децом, за ношење врло озбиљних одговорности, за одгајање деце и младих. Њему недостаје оно више образовање и лична припрема, јер не зна како треба да ради с људским умовима. Дух његовог непокорног срца бори се за превласт; препустити умове и карактере деце спремне за обликовање одгајању педагога с таквим духом, значило би остављање ожиљака и модрица на умовима, који никада неће бити избрисани.УКЛ 163.5

Ако учитеља нико не може да наведе да схвати одговорност и бригу којима треба да ради с људским умовима, његов васпитни рад биће у појединим случајевима врло штетан. У животу који је провео у породичном кругу васпитање је било штетно за његов карактер, па је сада заправо жалосно да тај лош карактер и метод опхођења преноси на децу која су му поверена. (CEd 145, 1893; FE 260.261)УКЛ 164.1

Одговорности које нису за неискусне. — Црквена школа у Батл Крику значајан је део Божјег винограда. Учитељи у свим областима школског програма треба да имају потпуно уравнотежен ум и складан карактер. Не дајте тај посао у руке девојака и младића, који не знају како треба поступати према људским умовима. То се показало као грешка која је навукла зло на децу и младе који су им били поверени. ...УКЛ 164.2

Међу децом и младима постоје најразноврснији карактери. Њихов ум је пријемчив за утиске. Све што је код ње [учитељице] непромишљено и пренагљено може јој умањити утицај на добро код ученика које треба васпитавати. Поставља се питање хоће ли то васпитање послужити на садашње добро и на будуће вечно добро деце и младих? Ради њиховог духовног добра потребно је извршити на њих онај прави, жељени утицај. (MS 34, 1893)УКЛ 164.3

Савет једном учитељу. — Сваки учитељ мора пазити на своје карактерне црте да га сотона не би употребио као оруђе за доношење пропасти душама својим непосвећеним карактером. Једина сигурност за учитеља јесте да свакога дана у Христовој школи учи о Његовој кротости, понизности срца; тада ће његово »ја« бити скривено у Христу, а он ће понизно носити Христов јарам и знаће како треба радити с онима који су Христово наслеђе.УКЛ 164.4

Морам ти рећи да ми је било показано да ниси увек примењивао најбоље методе у поступању према заблудама и грешкама својих ученика и студената. Због тога су неке душе биле озбиљно угрожене, а неке и изгубљене. Врло лош учинак оставила је зла природа неких учитеља, њихови неразумни потези, самопроглашено достојанство. Никакво зло, облик световности или пијанство неће извршити погубније дело на карактеру, доносећи горчину души и покрећући ланац зала која ће затрпати све добро, као људске страсти које нису под надзором Божјега Духа. Никада се неће исплатити ни љутња, увређеност или узнемиреност.УКЛ 165.1

Колико се изгубљених синова налази изван Божјег царства због немарног карактера оних који се представљају као хришћани. Љубомора, завист, охолост, безобзирност, властита правда, раздражљивост, злоба, мрзовоља, равнодушност, безосећајност — све су то сотонине особине. Учитељи ће се с овим сусретати у карактеру својих ученика и студената. Страшно је када се тиме морамо бавити; али у настојању да уклони та зла, учитељ је у многим случајевима и сам у себи развио сличне особине које су поквариле душу онога ко му је поверен. (Lt 50, 1893)УКЛ 165.2

Уравнотежен ум. — Учитељи који раде у овом делу Господњег винограда морају владати собом, својим темпераментом и осећањима покоравајући их Светоме Духу. Они треба да докажу да располажу не једностраним искуством, већ потпуно уравнотеженим умом и складним карактером. (CT 191, 1913)УКЛ 165.3

Спремност за побољшање. — Можда су учитељеве могућности за образовање биле ограничене тако да није постигао високе литерарне квалификације какве би биле пожељне, ипак, ако заиста познаје људску природу, ако заиста воли свој посао; ако је свестан његове важности и жели да се усаврши, ако је спреман да ради озбиљно и истрајно, разумеће потребе својихученика, и својим саосећајним и напредним духом придобиће их да га следе, јер жели да их уздигне и поведе напред. (Васпитање, 279; 1903)УКЛ 165.4

Није употребљена ни половина умних способности. — Важно је да имамо средње и високе школе. ... Многи журни позиви за раднике долазе и из земље и иностранства. Младићи и девојке, млади брачни парови, средовечни и сви који се могу укључити у Учитељеву службу, требало би озбиљно да размисе о могућности припреме за одазив на ове позиве. У складу са светлом које сам добила од Бога, знам да способности свога ума не користимо ни пола од онога колико би требало у настојању да се оспособимо за још корисније активности. (CT 209, 1913)УКЛ 165.5

Удружи природно с духовним и тежи највишим достигнућима. — Природно и духовно морају да се удруже у настави у нашим школама. Обрађивање земље служи као илустрација за библијске поуке. Закони којима се покорава планета Земља упућују на чињеницу да се она налази под влашћу свог Господара, свемогућег Бога. Иста начела постоје и у духовном и физичком свету. Одвојимо Бога и Његову мудрост од стицања знања па ћемо добити хромо, једнострано образовање, мртво за она спасоносна својства која човеку дају силу, због чега он постаје неспособан за достизање бесмртности вером у Христа. Створитељ природе уједно је и Творац Библије. Стварање и хришћанство имају истог Бога.УКЛ 166.1

Циљ свих који суделују у процесу стицања знања требало да буде достизање највишег степена образовања. Они треба да напредују што је могуће брже и што је могуће даље; нека област њихових студија одговара ширини њихове моћи разумевања. Нека то чине узимајући Бога за своју мудрост, држећи се Онога који је бескрајан у знању, који може открити тајне сакривене вековима, који може да реши и најсложеније проблеме за оне који верују у Њега, Онога који сам има бесмртност и живи у светлости којој се не може приступити. Живи Христов сведок који активно упознаје Господа знаће да су Му изласци уређени као зора. »Шта човијек посије, оно ће и пожњети.« (Галатима 6,7) Уз поштење и марљивост, уз одговарајућу бригу о свом телу, користећи сваку способност ума за стицање знања и мудрости у духовној области, свака душа може бити цела у Христу који је савршени Узор човеку. (SpTEd 22. април 1895; FE 375.376)УКЛ 166.2

Исправне лекције не могу утицати на умове оних који не познају истину Божје речи. — А пали људски род не жели да разуме. Природне науке би, наводно, требало да владају Богом те природе. Исправне лекције не могу утицати на умове оних који не познају истину Божје речи. Кад су срце и ум покорени Богу, када је човек као мало дете спреман на поучавање, своје васпитање наћи ће у Божјој речи. Световно више васпитање показало се као лакрдија. Када учитељи и студенти сиђу са својих штула и уђу у Христову школу учећи од Њега, говориће с разумевањем о оном узвишенијем образовању, јер ће схватити да управо то знање помаже људима да схвате суштину научних сазнања. (MS 45, 1898)УКЛ 166.3

Потребна сликовита средства. — Употреба сликовитих објашњења, школских табли, географских карата и слика, помаже да се објасне ове поуке и урежу у памћење. Родитељи и наставници морају се стално трудити даусаврше своје методе. (Васпитање, 186; 1903)УКЛ 167.1

Ваља се клонити шаролике умне хране. — Бог жели да наше умне способности остану чисте и неокаљане. Међутим, често се уму нуди превелика шароликост хране. Немогуће је све то на одговарајући начин обрадити и употребити.УКЛ 167.2

Мозак треба ослободити сваког непотребног баласта. Једино ће учење које ће бити од највеће користи не само овде, већ и у будућем, вечном животу, које ће доносити најбоља сазнања, корисна за тело и душу, бити пренесена у вечност. (MS 15, 1898.)УКЛ 167.3

Учење и практични живот. — Није добро трпати у ум знање које захтева превелики рад и напор у односу на оно што се од њега примењује у практичном животу. Такво образовање биће губитак за студента, јер њему то учење одузима жељу и склоност за учење онога што ће га оспособити за корисну улогу и омогућити му да одговори својим дужностима као Божјег сарадника у раду са душама којима уредбом и примером треба показати пут у бесмртност. (MS 15, 1898)УКЛ 167.4

Потреба за практичним образовањем. — Учење латинског и грчког језика од неупоредиво је мањег значења за нас, за свет и за Бога од темељитог проучавања и упознавања целокупног људског организма. Грех је изучавати књиге науштрб упознавања различитих врста корисног рада у практичном животу. У очима неких људи интензивно бављење књигама расипање је времена. Када је телесни механизам неоптерећен, то ће проузроковати велику мождану активност, а то онда постаје ђаволска радионица. Живот који не познаје дом у коме боравимо никада не може бити свестран. (Lt 103, 1897)УКЛ 167.5

Уџбеници и збирке мисли.^{13Види: поглавље 13, »Храна за ум«.} — Свечаним гласом говорник је наставио: »Налазиш ли код тих [безбожних] аутора нешто што можеш препоручити као битно за узвишеније образовање? Да ли би проучавање тога градива могао препоручити студентима који нису свесни његове стварне природе? Једном прихваћене погрешне навике у размишљању постају поробљивачка сила која хвата ум челичним загрљајем. Да неким случајем те књиге нису добили у руке и читали многи од оних који су их читали, боље да их никада нису видели, а уместо њих прихватили речи божанског Учитеља, они би данас били далеко испред у познавању божанских истина Божје речи које људе чине мудрима на спасење. Те су књиге хиљаде људи одвеле тамо куда је сотона одвео Адама и Еву — знању које им Бог није дозволио. Оно што се налази у тим књигама окренуло је студенте од Господње речи бајкама.« (RH, 12. март 1908)УКЛ 167.6

Мислима треба да управљају библијска начела. ^{14Види: поглавље 11, »Проучавање Библије и ум«}— У ум сваког студента треба усадити мисао да ће образовање бити промашај ако разум није научио да схвати истине божанског откривења а срце није прихватило науку Христовог Јеванђеља. Студент, ученик, који ће уместо свеобухватних начела Божје речи прихватити широко постављене идеје и допустити да његово време и пажњу упијају свакидашњи, безвредни предмети, увидеће како му ум кржља и слаби; изгубиће способност напредовања. Ум мора бити навикнут да схвата значајне истине које се тичу вечног живота. (Lt 64, 1909)УКЛ 168.1

Најбоља употреба човековог тела. — Да су учитељи учили поуке које је Господ желео, не би постојала група студената чије ће рачуне морати да плати неко други, ако не желе да колеџ напусте оптерећени великим дугом. Предавачи и васпитачи не чине ни половину својег посла ако знају за младића који посвећује године интензивном изучавању књига не улажући напор да заради новац којим би платио такав начин живота, а ипак ништа не предузимају. Сваки поједини случај треба испитати; треба се љубазно, и позитивним занимањем распитати о свакој младој особи и утврдити њену финансијску ситуацију.УКЛ 168.2

Један од предмета за учење, као изузетно драгоцен, требало би да буде коришћење разума добијеног од Бога, у складу с властитим физичким могућностима, главом, телом, рукама и ногама. Правилна употреба себе самога најдрагоценија је лекција коју уопште можемо савладати и научити. Не треба да обавимо умну активност и ту станемо, нити учинимо телесни напор и ту станемо, већ на најбољи могући начин треба да употребимо различите делове од којих се састоји људски организам — мозак, кости и мишиће, тело, главу и срце. За службу није спреман ниједан човек који не зна како се то ради. (Lt 103,1897)УКЛ 168.3

Учитељи сарађују у рекреацији. — Овде у Швајцарској ^{15Писано у време када је Е. Г. Вајт боравила у Европи: 1885.—1887.} видим нешто што вреди опонашати. Учитељи у школама често излазе са својим ученицима, док се играју, учећи их како да уживају у игри, и стално су при руци да спрече било какав неред или неправду. Они своје ученике понекад изводе у дуге шетње. То ми се допада; мислим да се деци тако пружа мања прилика за попуштање искушењима. Учитељи, како сам видела, водили су децу и у спортским активностима.УКЛ 169.1

Ни на који начин не могу одобрити мисао да деца морају стално бити под оптерећењем, да се у њих не може имати поверења и да се не могу понашати као деца Ипак, нека се и учитељи укључе у дечје игре, нека буду као један од њих; нека покажу деци да им желе да буду сретни и то ће им улити поверење. Децу можемо надгледати љубављу, а не тако што бисмо их пратили на обеде и на места где се играју понашајући се окрутно и непопустљиво. (5Т 653, 1889)УКЛ 169.2

Покажите поверење. — Мудар васпитач трудиће се да својим поступањем према ученицима стекне њихово поверење и развије у њима осећање части. На децу и младе повољно делује кад им се указује поверење. Многи међу њима, чак и мала деца, имају веома развијено осећање части; сви желе да се с поверењем и поштовањем, поступа према њима и то је њихово право. Не треба их наводити на помисао да не могу ни одлазити ни долазити без сталне пратње. Неповерење деморалише, изазива она иста зла која жели да спречи. Уместо да стално надзиру, као да очекују неко зло, учитељи који се друже са својим ученицима уочиће деловање немирног духа и потрудиће се да покрену утицаје који ће се супротставити злу. Наведите младе да схвате да им верујете и само се ретки међу њима неће потрудити да се покажу вредним поверења. (Васпитање, 289.290; 1908)УКЛ 169.3

Поверење ученика врло је важно. — Учитељ мора бити способан за свој посао. Он мора имати мудрости и тактичности потребне за рад с душама. Без обзира колико велико било његово познавање науке, колико изванредне његове способности у другим областима, ако не задобије поштовање и поверење својих ученика, његови напори биће узалудни. (Васпитање, 278.279; 1908)УКЛ 169.4

Помоћ неодлучнима. — Ако се држите доброте, љубави и нежне обзирности према својим ученицима и студентима, заузврат ћете добити то исто. Ако су учитељи оштри, критички расположени, бахати и неосетљиви према туђим осећањима, то исто примиће заузврат. Онај ко жели да сачува своје самопоштовање и достојанство, мора водити рачуна о томе да не жртвује поштовање и достојанство других. То правило треба поштовати као светињу када се ради о ограниченима, најмлађима и најнесташнијима у школи.УКЛ 170.1

Ти не знаш шта ће Бог учинити с тим наоко незаинтересованим младима. Бог је у прошлости прихватио и изабрао баш такве појединце да обаве велико дело за Њега. Његов Дух који делује на срце радио је као електрична батерија будећи очевидно умртвљене способности за снажну и упорну активност. Господ је у тим грубим, незанимљи199 вим и неисклесаним каменовима видео драгоцени метал који ће поднети испит олује и невремена, као и ватрену стихију. Бог не гледа као што човек гледа, не суди као што суди човек — Он испитује срце. (MS 2, 1881)УКЛ 170.2

Поступање с ограниченим учеником. — Учитељи морају бити свесни да раде с децом, а не с одраслим људима. То су деца која тек треба да уче, али некима је учење много теже него другима. Ученику ограничених способности треба много више охрабрења него што му се пружа. Ако ти различити умови добију учитеље који воле да наређују и прописују и који у први план стављају себе и свој ауторитет, који су пристрасни и имају своје љубимце којима ће давати предност, док ће друге уцењивати и бити окрутни, то ће створити стање збуњености и отпора. (CEd 154, 1893; FE 269.270)УКЛ 170.3

Прилике у учиони утичу на ученике и студенте. — Верски живот великог броја људи који се представљају као хришћани показује да они то заправо нису. ... Њихове наслеђене и стечене карактерне црте прихватају се као врло добре особине, када одлазе у крајности у свом вршењу утицаја на друге умове. Једноставније речено, они ходе у свом жару који су сами створили. Њихова вера је подређена околностима и стоји у власти околности. Ако се догоди да се све креће онако како њима одговара и нема околности које би их раздражиле и избациле на површину њихову непокорену, нехришћанску природу, они постају љубазни и могу постати врло привлачни. Када се у породици или у дружењу с другима настану прилике које ће пореметити њихов мир и изазвати њихову природу, ако тада све те околности изнесу пред Бога и траже од Њега да то реши тражећи Његову милост пре почетка свог редовног учитељског посла, и ако су, пре него што почну извршавати своје обвезе, свесни да им у срцу пребива Христова сила, милост и љубав, с њима у учионицу улазе и Божји анђели.УКЛ 170.4

Међутим, ако у учионицу улазе узрујани осећајући се изазваним, морална атмосфера која окружује њихове душе, оставиће утисак на децу која су им поверена па ће им уместо спремности да поучавају децу, бити потребан неко да њих учи поукама Исуса Христа. (CEd 149.150, 1893; FE 265.266)УКЛ 171.1

Савет једном учитељу. — Ти ниси успешан учитељ зато што немаш стрпљења и врлину прилагодљивости. Ти не знаш како треба поступати с људским умовима, односно како знање пренети на најбољи начин. Ако се не испуне твоја очекивања, постајеш нестрпљив. Теби су биле пружене све предности образовања, а ипак ниси постао мудар учитељ. Теби је врло мучно да усађујеш знање у умове који имају ограничене способности. Теби је у младости била потребна дисциплина и васпитање. Али дух који си показао кад су те корили упропастио је твој живот. (Lt 117, 1901)УКЛ 171.2

Родитељи треба да сарађују с учитељима. — Занемарено поље слика је занемареног ума. Родитељима се овај предмет мора приказати у другачијем светлу. Они морају схватити да су дужни да сарађују с учитељем, дати потпору мерама мудре дисциплине и пуно се молити за онога ко учи њихову децу. Деци нећете помоћи ако их узнемиравате, оптужујете и обесхрабрујете; него ћете их навести ... да се побуне, да буду непослушна, нељубазна и одбојна због духа који сами развијате. (MS 34, 1893)УКЛ 171.3

Одговорност верника Цркве. — Заиста нема важнијег посла од правилног уздизања младих. Ми их морамо чувати одбијајући сотону да нам их не отме из руку. Када млади стигну у наше средње и високе школе, не дајмо им повода да мисле да су дошли међу странце који не маре за њихове душе. Ту морају деловати очеви и мајке у Израиљу који ће се бринути за њихове душе као они који ће морати дати одговор.УКЛ 171.4

Браћо и сестре, не држите се високо изнад наших драгих младих као да немате стваран разлог за бригу или одговорност према њима. Ви који већ дуго исповедате хришћанску веру, прихватите се да их стрпљиво и љубазно поведете правим путем. Морате им показати да их волите, јер су они млађи чланови Господње породице, цена Његове крви. (RH, 26. август 1884; FE 89.90)УКЛ 172.1

Суочавање с тврдим срцима и неприхватљивим склоностима. — Наш Откупитељ је био човек широких схватања. Његово срце увек је било гануто беспомоћношћу малог детета изложеног грубости јер је волео децу. Ни најслабији вапај људске патње никада није узалуд допирао до Његовог уха. Свако ко преузима одговорност за поучавање младих сретаће се с тврдокорним срцима, изопаченим склоностима и зато је његов задатак да сарађује с Богом у обнављању Божјег моралног лика у сваком детету. Исус, драги Исус — у Његовој души налази се богати извор љубави. (CEd 149, 1893; FE 265)УКЛ 172.2