43 - Pokušaj služenja Bogu i bogatstvu

Postoji opasnost da u potrazi za svetovnim dobitkom izgubimo sve, jer se u grozničavoj trci za zemaljskim blagom zaboravljaju viši interesi. Briga i nevolje koje su uključene u nagomilavanju blaga na Zemlji ne ostavljaju ni vremena ni želje za zdrav pogled na večna bogatstva... „Jer gdje je vaše blago, ondje će biti i srce vaše..” (Matej 6,21) Vaše misli, vaši planovi i pobude imaće zemaljski karakter i vaša duša biće okaljana pohlepom i sebičnošću. „Jer kakva je korist čovjeku ako zadobije sav svijet a duši svojoj naudi?” (Marko 8,36)...SPS 198.1

Čovekovo srce može da bude stan Svetom Duhu. Hristov mir koji prevazilazi svaki razum, može da počiva u vašoj duši i preobražavajuća moć Njegove milosti radiće u vašem životu i osposobiće vas za dvorove slave. Međutim, ako su mozak, nervi i mišići zaposleni u službi sebi, u životu vam nije najvažnije ono što je Božje i nebesko. Nemoguće je utkati Hristovu milost u karakter dok ulažete svu svoju energiju u svetovne ciljeve. Možete biti uspešni u nagomilavanju blaga na Zemlji, na slavu sebi, ali „jer gdje je vaše blago, ondje će biti i srce vaše”. Razmišljanje o večnim stvarima imaće drugorazredno značenje. Možete da učestvovujete u spoljašnjim oblicima poštovanja, ali vaša služba biće mrska nebeskom Bogu. Ne možete služiti Bogu i bogatstvu. Ili ćete predati svoje srce i staviti svoju volju na Božju stranu, ili ćete svoju energiju trošiti na služenje svetu. Bog neće prihvatiti službu sa pola srca. (R&H, 1. septembar 1910.)SPS 198.2

Trajni sadržaj ili prolazna senka

Hristos poziva vernike svoje Crkve da neguju istinsku, pravu evanđeosku nadu. On usmerava njihov pogled prema gore, jasno ih uveravajući da se neprolazno bogatstvo nalazi gore, a ne dole. Njihova nada je na Nebu, a ne na Zemlji. „Nego ištite najprije carstva Božjega, i pravde Njegove,” kaže On, „i ovo će vam se”, ono što je bitno za vaše dobro, „sve dodati!” (Matej 6,33)SPS 199.1

Mnogima stvari ovog sveta zamagljuju slavni prizor večne slave koja čeka svece Svevišnjega. Oni ne mogu da razlikuju pravi, stvaran, trajni sadržaj od lažne, krivotvorene, prolazne sene. Hristos ih poziva da uklone ispred očiju ono što zamagljuje njihov pogled na večne stvari. On želi da uklone sve ono što čini da u pogrešnom svetlu vide stvarnost. Bog preklinje svoj narod da snagu tela, uma i duše preda u službu koju On očekuje od njih. On ih poziva da sebi kažu kako se dobici i prednosti ovog života ne mogu uporediti sa bogatstvom koje očekuje marljivog, razumnog vernika koji očekuje večni život. (R&H, 23. jun 1904.)SPS 199.2

Obuzet potragom za bogatstvom

Neprijatelj isto tako istrajno radi danas kao i pre potopa. Služeći se raznim idejama i izumima, on vredno radi kako bi umove ljudi zaokupio stvarima ovoga sveta. On zapošljava svu svoju genijalnost kako bi naveo ljude da postupaju nerazumno, kako bi ih zaokupio trgovačkim poduhvatima i time ugrozio njihovu nadu u večni život. On smišlja izume koji ugrožavaju ljudski život. Pod njegovim uticajem ljudi prihvataju to što on zamišlja. Oni su postali toliko obuzeti potragom za bogatstvom i svetovnom moći da se ne obaziru na „ovako govori Gospod”.SPS 199.3

Sotona likuje kada vidi da uspeva da zadrža um podalje od svečanih, važnih pitanja koja imaju veze sa večnim životom. On želi da istisne misao o Bogu iz uma i zameni je svetovnošću i materijalizmom. On drži svet u tami. Dobro je prostudirao plan kako da navede ljude da zaborave na Boga i Nebo ne bi li što više duša doveo pod svoju vlast. I u tu svrhu on iznosi ideje i izume koji će tako zauzeti pažnju ljudi da neće imati vremena da razmišljaju o nebeskim stvarima.SPS 200.1

Božji narod sada mora da se probudi i počne da radi svoj zanemareni posao. U taj posao moramo uložiti sve snage uma. Ne smemo štedeti napore da iznesemo istinu kakva je u Isusu, jednostavno, a opet tako silno da umovi budu pod snažnim utiskom. Moramo da radimo tako da potrošimo što manje sredstava, jer posao mora da se proširi i u daleka područja. (R&H, 15. decembar 1910.)SPS 200.2

Judina lekcija

Juda je imao dragocene osobine, ali je morao da odbaci neke karakterne crte da bi mogao da bude spasen. On je trebalo da bude nanovo rođen ne od raspadljivog semena, već od neraspadljivog. Njegova nasleđena i negovana težnja ka zlu bila je pohlepa. Zbog stalnog popuštanja prešla je u naviku koja je bila prisutna u svim njegovim poslovima. Njegove navike u ekonomisanju razvile su škrt duh i postale pogubna zamka. Dobit je bila njegovo merilo ispravnog verskog iskustva i svaka istinska pravednost postala je podređena tome. Hristova načela pravde nisu imala mesta u njegovom životu...SPS 200.3

Znajući da je iskvaren lakomošću, Hristos mu je uputio mnoge dragocene pouke. Čuo je Hrista kada je govorio o načelima koja moraju imati svi koji žele Njegovo carstvo. Pružena mu je svaka prilika da primi Hrista kao svog ličnog Spasitelja, ali je on odbio taj dar. Nije hteo da popusti i preda svoj put i volju Hristu. Nije se borio protiv svojih zlih sklonosti, zato njegov pohlepan duh nije mogao da bude bolji. Dok je spolja glumio učenika i bio u prisutnosti samog Hrista, za sebe je prisvajao sredstva koja su pripadala Gospodnjoj riznici...SPS 200.4

Juda je mogao da ima koristi od tih pouka da je želeo da bude ispravan u srcu, ali ga je svladala strast za sticanjem novca i ona je postala vladajuća sila u njegovom životu. Popuštajući, dopustio je da taj nedostatak u njegovom karakteru naraste i pusti tako duboko korenje da je ugušio dobro seme istine koje je bilo posejano u njegovom srcu. (R&H, 5. oktobar 1897.)SPS 201.1

Zaslepljeni ljubavlju prema svetu

Božje delo trebalo bi da bude na prvom mestu u našim planovima i težnjama. Potrebno je izneti direktno upozorenje protiv ugađanja sebi dok su Božjem delu potrebna sredstva. Neki su toliko hladni i niskih moralnih načela da ne shvataju koliko su vezani uz svoje zemaljsko blago, koje će uskoro zauvek nestati. Ljubav prema svetu sputava ih poput teške odeće i ako ne promene pravac, nikada neće znati koliko je dragoceno odricati se za Hrista. Svi naši idoli, naša ljubav prema svetu, moraju biti izbačeni iz srca.SPS 201.2

Ima propovednika i vernih prijatelja koji vide opasnost koja okružuje te duše obuzete sobom, i koji ih verno upozoravaju na njihovo pogrešno postupanje, ali umesto da prihvate opomene u duhu u kojem su im date i time se okoriste na dobro, oni prekorno ustaju protiv onih koji verno postupaju sa njima.SPS 201.3

O, kada bi se mogli trgnuti iz svog duhovnog mrtvila i zbližiti se sa Bogom! Svet im zaslepljuje oči da ne vide Onoga koji je nevidljiv. Oni nisu u stanju da razlikuju najdragocenije stvari od večnog značenja, i istinu o Bogu vide u tako slabom svetlu da im se čini bezvrednom. Najmanji atom, kada su u pitanju njihovi svetovni interesi, poprima ogromne razmere, dok su stvari koje se tiču večnosti neprimetne. (R&H, 31. oktobar 1893.)SPS 201.4

Uništena prava velikodušnost

Ljudi koji su siromašni, obično najviše podupiru Božje delo. Oni su velikodušni sa svojim skromnim sredstvima. Razvili su svoju velikodušnost stalnom darežljivošću. Kada im prihodima opasno zaprete rashodi, njihova strast za zemaljskim bogatstvom ni nema priliku da ojača.SPS 202.1

Međutim, kada počnu da nagomilavaju zemaljsko bogatstvo, mnogi računaju koliko će im vremena trebati da sakupe određeni iznos. U stalnoj brizi da sebi zgrnu bogatstvo ne uspevaju da se obogate u Bogu. Njihova dobrota ne drži korak sa njihovim blagom. Kako njihova strast za bogatstvom raste, svoja osećanja vezuju za blago. Uvećanje njihove imovine jača želju da imaju još više, dok ne počnu da misle da je davanje desetka Gospodu težak i nepravedan porez. Nadahnuta Reč kaže: „Kad raste bogatstvo, ne dajte da vam srce prione za nj.” (Psalam 62,10) Mnogi su rekli: „Da sam ja bogat kao onaj, umnožio bih svoje darove za Božju riznicu. Svo svoje bogatstvo dao bih za napredak Božjeg dela i ni za šta drugo.” Bog je iskušao neke od njih davši im bogatstvo, ali je sa bogatstvom došlo veliko iskušenje i njihova je dobrota bila daleko manja nego u danima njihovog siromaštva. Pohlepna želja za bogatstvom ispunila je njihov um i srce i oni su počinili idolopoklonstvo. (3T 403)SPS 202.2

Neki postupaju velikodušno sa onim malim što imaju dok žive u siromaštvu, ali kako stiču bogatstvo, postaju škrti. Razlog zašto imaju tako malo vere nalazi se u činjenici da ne napreduju kako se bogate, ne daju za Božje delo čak ni kao žrtvu. (4T 77)SPS 202.3