Deo XIV. - Testamenti i nasledstva

62 - Priprema za smrt

Među nama ima starijih koji se bliže kraju svog vremena probe; ali zbog nedostatka stalno budnih ljudi koji će paziti da se sredstva u njihovom imetku osiguraju za potrebe Božjeg dela, ona prelaze u ruke sotoninih slugu. Ta sredstva im je Bog samo pozajmio da Mu se vrate, ali u devet od deset slučajeva ta braća, kada silaze sa životne pozornice, namenjuju Božju imovinu za svrhu koja Ga neće proslaviti, jer nijedan dinar neće nikada ući u Gospodnju riznicu. U nekim slučajevima ta očigledno dobra braća imala su neposvećene savetnike koji su ih savetovali iz ličnog iskustva, a ne prema Božjoj nameri.SPS 289.1

Imovina se često ostavlja deci i unucima samo na njihovu štetu. Oni nemaju ljubav prema Bogu ili prema istini, pa ta sredstva, koja su u potpunosti Gospodnja, prelaze u sotonine redove da on upravlja njima. Sotona je mnogo budniji, pronicljiviji i veštiji u osiguravanju sredstava za sebe od naše braće koja bi trebala da daju ono što je Gospodnje za Njegove ciljeve.SPS 289.2

Neki testamenti sročeni su tako neprecizno, da ne mogu podneti test zakona, i tako je mnogo novca za Delo izgubljeno. Naša braća treba da osećaju da na njima, kao vernim slugama u Božjem delu, počiva odgovornost da napregnu svoj um po tom pitanju i ostave Gospodu ono što je Njegovo.SPS 289.3

Mnogi se tu ponašaju suviše osetljivo. Oni misle da stupaju na zabranjeno tlo kada objašnjavaju pitanje imovine starijima ili invalidima kako bi ih uputili na potrebu donošenja ispravne odluke o njenoj raspodeli. Međutim, ta dužnost isto tako je sveta kao i dužnost da se propoveda Reč za spasenje duša. Tu imamo čoveka sa Božjim novcem ili imovinom u rukama. On će završiti svoju pristavsku službu. Da li će sredstva koja mu je Bog pozajmio da se upotrebe u Njegovom delu staviti u ruke zlih ljudi samo zato što su njegovi rođaci? Zar hrišćani ne bi trebalo da se osećaju odgovornima i zabrinutima za buduće dobro tog čoveka, isto kao i za interese Božjeg dela, nastojeći da on pravilno raspodeli Gospodnji novac, i da talente koji su mu pozajmljeni mudro umnoži? Da li će njegova braća stajati po strani i gledati ga kako gubi ovaj život i istovremeno potkrada Božju riznicu? To bi bio strašan gubitak i za njega i za Delo, jer stavljajući svoja sredstva u ruke onih koji ne mare za Božju istinu, on ih, ustvari, zamotava i zakopava u zemlju.SPS 290.1

Bolji način

Gospod želi da Njegovi sledbenici raspodele svoju imovinu dok to mogu da učine sami. Neki mogu upitati: „Moramo li da se rešimo svega što zovemo svojim?” Od nas se možda neće tražiti da to učinimo sada, ali moramo biti spremni da to učinimo za Hrista. Priznajmo da su naši posedi apsolutno Njegovi i da ih treba koristiti velikodušno kad god su potrebna sredstva za podršku Njegovom delu. Neki zatvaraju svoje uši na pozive za davanje novca koji će se upotrebiti za slanje misionara u inostranstvo i za štampanje poruka istine i širenje literature kao jesenskog lišća po celom svetu.SPS 290.2

Takvi za svoju pohlepu imaju izgovor objašnjavajući vam da će biti velikodušni pred smrt, i da će njihov testament posvedočiti da imaju na umu Božje delo. Oni su pohlepni, potkradaju Boga u desecima i prinosima, a u testamentima vraćaju Bogu samo mali deo onoga što im je pozajmio, dok je najveći deo predviđen za rođake koji se ne zanimaju za istinu. Ovo je najgora vrsta pljačke. Oni zakidaju Boga u onome našta polaže pravo ne samo tokom života, već i na samrti.SPS 290.3

Strašan rizik

Krajnje bezumlje je odlagati pripremu za budući život do skoro poslednjeg časa sadašnjeg života. Takođe je velika greška odlagati odgovor na Božji zahtev da budemo velikodušni prema Njegovoj misiji dok ne dođe vreme kada ćete predati svoje upravljanje drugima. Takvi možda neće postupati sa njima kao što ste vi to činili. Zašto se bogati upuštaju u tako velike rizike? Oni koji čekaju do smrti da bi raspodelili svoju imovinu, predaju to na smrt, a ne Bogu. Pritom se mnogi direktno protive Božjem planu koji je jasno naveden u Njegovoj reči. Ako žele da čine dobro, moraju iskoristiti sadašnje zlatne trenutke i raditi svim svojim silama kao da im je to poslednja prilika.SPS 291.1

Oni koji zanemaruju dužnost koju treba da izvrše u ovom životu ne odgovarajući na Božji zahtev, i koji umiruju svoju savest nagađajući da će srediti svoju ostavštinu na samrti, neće dobiti ni reč pohvale od Gospoda niti će primiti nagradu. Oni nisu živeli u samoodricanju, već su sebično zadržavali svoja sredstva dokle god su mogli, ostavljajući ih tek kada ih je smrt pokosila.SPS 291.2

Ono što mnogi odlažu dok se ne nađu na samrti, uradili bi dok su u životnoj snazi, da su bili pravi hrišćani. Svoj imovinu i sebe posvetili bi Bogu i postupajući kao Njegovi pristavi, imali bi zadovoljstvo vršeći svoju dužnost. Postajući sami izvršitelji svoje volje, mogli su da zadovolje Božje zahteve lično umesto da prebacuju odgovornost na druge.SPS 291.3

Treba da shvatimo da smo pristavi Gospodnje imovine i Boga kao vrhovnog vlasnika kome treba da vratimo ono što je Njegovo kada od nas to zatraži. Kada se vrati da primi ono što Mu pripada sa kamatom, pohlepni će uvideti da su — umesto da su umnožili talente koji su im bili povereni, na sebe navukli prokletstvo izgovoreno nevaljalom sluzi.SPS 291.4

Dobročinstvo u životu ili posmrtna zaostavština

Gospod želi da se smrt Njegovih slugu smatra gubikom, zbog uticaja na dobro koji su vršili i mnogih dobrovoljnih prinosa koje su darovali da se napuni Božja riznica. Posmrtne zaostavštine jadna su nadoknada za dobročinstva tokom života. Božje sluge bi svaki dan trebalo da prave svoje testamente u obliku dobrih dela i velikodušnih prinosa Bogu. Ne bi smeli da dopuste da dar prinesen Bogu bude nesrazmerno mali u poređenju sa iznosom koji su namenili za lične potrebe. Praveći svoje testamente svakodnevno, oni će imati na umu one ciljeve i prijatelje koji u njihovim srcima zauzimaju najviše mesta.SPS 292.1

Njihov najbolji prijatelj je Isus. On im nije uskratio sopstveni život, već je zbog njih postao siromašan, da bi se Njegovim siromaštvom mogli obogatiti. On zaslužuje celo srce, imovinu, sve što imaju i jesu. Ali mnogi takozvani hrišćani odbacili su Isusova načela u svom životu i vređaju Ga dajući Mu tek mali deo na samrti.SPS 292.2

Neka ti ljudi imaju na umu da takvo pljačkanje Boga nije trenutan čin, već dobro osmišljen plan koji otpočinje rečima: „Pri zdravoj pameti…” Pošto su zakidali Božje delo tokom života, ovekovečuju tu prevaru i posle smrti. I to uz punu saglasnost svih sila uma. Takav testament mnogi mirno diktiraju na samrtnoj postelji. Njihov testament je deo pripreme za smrt pa je planirana tako da im njihova imovina ne remeti poslednje trenutke života. Mogu li takvi biti zadovoljni znajući da će morati da polože račun o svojoj pristavskoj službi?SPS 292.3

U ovom životu svi moramo biti bogati dobrim delima ako želimo budući, besmrtni život. Kada zasedne Sud i knjige se otvore, svaki čovek biće nagrađen prema svojim delima. Mnogi čija su imena upisana u crkvene knjige, u nebeskim knjigama zapisani su kao pljačkaši. I ako se takvi ne pokaju i ne budu radili za Gospoda sa nesebičnom velikodušnošću, biće obeleženi kao neverni pristavi.SPS 292.4

Gubici zbog nepostojanja testamenata

Često se događa da aktivan poslovan čovek iznenada umre, a tokom istrage se utvrdi da su mu poslovi ostali nesređeni. U nastojanju da se to sredi, veliki deo ide za pravničke nadokanade, ako ne i cela imovina, dok su njegova supruga i deca, kao i Hristovo delo, pokradeni. Verni pristavi Gospodnjih sredstava znaće u kakvom je stanju njihov posao i kao mudri ljudi biće spremni za svaki vanredni događaj. Ako se njihovo vreme probe iznenada završi, oni neće ostaviti veliku zbrku onima koji su pozvani da urede njihovu imovinu.SPS 293.1

Mnogi ne razmišljaju o planiranju testamenta dok su još zdravi. Međutim, takva mera opreza nije na odmet. Oni bi trebalo da poznaju svoje finansijsko stanje i ne bi smeli da dozvole da njihovo poslovanje bude neuredno. Svoju imovinu treba tako da urede da mogu ostaviti čiste račune u bilo kom trenutku.SPS 293.2

Testament bi trebalo sastaviti tako da bude u skladu sa zakonom. Kada je napisan, može se čuvati godinama ne nanoseći nikakvu štetu, ako se i dalje s vremena na vreme prinose darovi u skladu sa potrebama Dela. Smrt neće doći ni jedan dan pre, braćo, zato što ste planirali testament. Dok testamentom raspodeljujete imovinu svojoj rodbini, pazite da ne zaboravite na Božje delo. Vi ste Njegova oruđa koja poseduju Njegovu imovinu i najpre treba razmotriti Njegove zahteve. Vaša supruga i deca, naravno, ne smeju ostati siročići; za njih se treba pobrinuti ako je potrebno. Međutim, svojim testamentom nemojte obuhvatati dugi niz rođaka koji nisu u potrebi, samo zato što je takav običaj.SPS 293.3

Poziv na reformu

Treba uvek imati na umu da sadašnji plan sebičnog posmrtnog dodeljivanja imovine nije Božji plan, već ljudska zamisao. Hrišćani bi trebalo da budu reformatori i prekinu ovaj sadašnji plan, dajući potpuno novi smisao sastavljanju testamenta. Uvek imajte na umu da upravljate Gospodnjim vlasništvom. U tome je Božja volja zakon.SPS 294.1

Ako vas je neka osoba opunomoćila da u testamentu izrazite njenu volju, treba pažljivo da proučite da se ni najmanji iznos ne raspodeli pogrešno? Vaš nebeski Prijatelj poverio vam je sredstva i objavio vam svoju volju o tome kako ih treba iskoristiti. Ako se Njegova volja prouči nesebičnog srca, ono što pripada Bogu neće biti pogrešno upotrebljeno. Ljudi kojima je Gospod pružio dovoljno sredstava da zadovolji svaku njihovu potrebu, ne bi sramotno zapostavljali Njegove ciljeve da su imali zahvalno, poslušno srce.SPS 294.2

Oni koji planiraju testamenat ne bi trebalo da misle da posle toga nisu više ni za šta odgovorni, već bi stalno trebalo da koriste talente koji su im povereni za izgradnju Gospodnjeg dela. Bog je smislio planove da svi mogu razumno raditi u podeli svojih sredstava. On ne namerava da održava svoje delo čudima. Malo je Njegovih vernih pristava koji rade štedljivo i koriste svoja sredstva za postizanje Njegovih ciljeva. Umesto da odricanje i velikodušnost budu izuzetak, trebali bi da budu pravilo. Rastuće potrebe Božjeg dela zahtevaju sredstva. Stalno pristižu pozivi od ljudi iz naše zemlje i inostranstva za Božjim poslanicima da dođu k njima sa svetlošću i istinom. To će zahtevati više radnika i više sredstava kojima bismo ih poduprli. (4T 478-483)SPS 294.3

Kako osigurati svoju imovinu

Želite li da vaša imovina bude sigurna? Stavite je u ruke koje nose ožiljke od raspeća. Zadržite li je u svom vlasništvu, to će biti vaš večni gubitak. Predajte je Bogu i od tog trenutka ona nosi Njegov pečat. Zapečaćena je Njegovom nepromenjivošću. Želite li da uživate u svojoj imovini? Iskoristite je za blagoslov onima koji pate. (9T 51)SPS 294.4