63 - Pristavska služba kao lična odgovornost

Roditelji bi trebali da ostvare pravo koje im je Bog dao. Poverio im je talente da ih upotrebe Njemu na slavu. Deca nisu odgovorna za talente svog oca. Dok imaju zdrav um i zdrav razum, roditelji bi trebalo da uz molitvu i razmišljanje, i uz pomoć sposobnih savetnika koji imaju iskustva u istini i poznavanju Božje volje, naprave raspodelu svoje imovine.SPS 296.1

Ako imaju decu koja su u teškoći ili se bore sa siromaštvom i koja će pametno trošiti sredstva, trebalo bi ih uzeti u obzir. Međutim, ako imaju decu koja ne veruju, koja imaju bogatstvo u ovom svetu i koja služe svetu, oni čine greh protiv Gospoda koji ih je proglasio svojim pristavima ako stave sredstva u njihove ruke samo zato što su njihova deca. Prema onome što je Božje ne sme se postupati olako.SPS 296.2

Takođe treba da bude jasno da su roditelji, iako su planirali testament, dužni da daju sredstva za Božje delo dok su živi. Isto tako trebalo bi da imaju zadovoljstvo ovde, a nagradu u večnosti, zbog davanja viška svojih sredstava. Sredstva koja im je Gospod pozajmio, treba da koriste za rad u Njegovom vinogradu.SPS 296.3

Ljubav prema novcu koren je gotovo svih zločina koji se dogode u svetu. Očevi koji sebično zadržavaju svoja sredstva kojima bi mogli da oplemene svoju decu i koji ne vide potrebe Božjeg dela i ne zadovoljavaju ih, čine strašnu grešku. Deca koju misle da blagoslove svojim sredstvima, prokleta su zbog njih.SPS 296.4

Nasleđeno bogatstvo često je zamka

Novac koji je ostavljen deci često postaje koren gorčine. Ona se često svađaju oko imovine koja im je ostavljena, a u slučaju testamenta retko su svi zadovoljni načinom na koji ga je otac sastavio. I umesto da ta sredstva koja su im ostavljena podstaknu zahvalnost i poštovanje u sećanje na njega, ona stvaraju nezadovoljstvo, gunđanje, zavist i nepoštovanje. Braća i sestre koji su bili u miru jedni sa drugima često se zavade, a porodične svađe često su posledica nasleđenih sredstava. Bogatstvo je poželjno samo kao sredstvo zadovoljavanja trenutnih potreba i činjenja dobra drugima. Međutim, nasleđeno bogatstvo vlasniku češće postaje zamka nego blagoslov. Roditelji ne bi trebalo da svoju decu izlažu iskušenjema time što će im ostaviti sredstva za koja se sama nisu trudila niti ih sticala.SPS 297.1

Prenošenje imovine na decu

Pokazano mi je da neka deca, koja tvrde da veruju u istinu, na indirektan način utiču na oca da sredstva ostavi njima, umesto da ih nameni Božjem delu dok je živ. Oni koji su uticali na svoje očeve da prebace svoja sredstva na njih, ne znaju šta rade. Na sebe navlače dvostruku odgovornost, što su uticala na očev um da ne ispuni Božju nameru u raspolaganju sredstvima koja je dobio od Boga da ih upotrebi Njemu na slavu, i dodatnu, što su postala pristavi sredstava koja su trebala da budu stavljena na raspolaganje onima koje bi odredio otac, kako bi Gospod mogao sa kamatom primiti ono što Mu pripada.SPS 297.2

Mnogi roditelji čine veliku grešku predajući svoju imovinu u ruke svoje dece dok su oni sami još uvek odgovorni za upotrebu ili zloupotrebu talenata koje su dobili od Boga. Ni roditelji ni deca nisu srećniji zbog toga. Čak i roditelji, ako požive još nekoliko godina, uglavnom požale što su tako postupili. Time se kod njihove dece ne povećava osećaj ljubavi prema roditeljima. Deca ne osećaju više zahvalnosti niti obveze prema roditeljima zbog njihove velikodušnost. U samom korenu tog pitanja leži prokletstvo koje kod dece samo rađa sebičnost, a kod roditelja nezadovoljstvo i osećaj teške zavisnosti.SPS 297.3

Bilo bi bolje da roditelji, dok su živi, pomognu deci da se osamostale nego da im ostavljaju veliki iznos na samrti. Deca koja se uopšteno oslanjaju na lične napore, postaju bolji ljudi pa su bolje pripremljeni za praktični život nego ona koja su zavisila od očeve imovine. Deca koja su prepuštena ličnim izvorima zarade, više cene svoje sposobnosti, bolje koriste prilike i neguju i usmeravaju svoje sposobnosti da ostvare svoju svrhu u životu. Ona često razvijaju marljiv karakter, štedljivost i moralne vrednosti koje su temelj uspeha u hrišćanskom životu. Ona deca za koju se uglavnom brinu roditelji često misle da imaju najmanje obveza prema njima. (3T 121-123)SPS 298.1