10 - Poziv na veću ozbiljnost

Svet i crkve krše Božji zakon i mora im biti upućeno upozorenje: „Ko se god pokloni zveri i ikoni njenoj i primi žig na čelo svoje ili na ruku svoju, i on će piti vina od gneva Božjega, koje je nepomiješano utočeno u čašu gnjeva Njegova’.” (Otkrivenje 14, 9.10) Sa takvim prokletstvom koje visi nad prestupnicima Božje svete subote, zar ne bi trebalo pokazati veću ozbiljnost, veću revnost? Zašto smo tako ravnodušni, tako sebični, tako obuzeti zemaljskim dobicima? Skrećemo li svoju pažnju sa Isusa? Da li je istina postala previše prodorna, preblizu u svojoj primeni našim dušama, pa smo se, kao Hristovi učenici koji su se uvredili, i mi okrenuli beznačajnim stvarima ovoga sveta? Trošimo novac u sebične svrhe i zadovoljavamo lične želje, dok duše umiru bez poznavanja Isusa i istine. Koliko dugo će to potrajati?SPS 43.1

Svi bi trebalo da imaju živu veru — veru koja deluje kroz ljubav i pročišćava dušu. Muškarci i žene spremni su da učine sve da ugode sebi, ali kako su malo spremni da učine za Isusa i svoje bližnje koji ginu od želje za istinom!...SPS 43.2

Danas ulažite u nebesku banku

Zar nije došlo vreme kada bi trebalo početi sa smanjivanjem svoje imovine? Neka Bog pomogne vama koji sada možete da učinite nešto da ulažete u nebesku banku. Mi ne tražimo kredit, već dobrovoljni prinos — vraćanje Gospodu Njegovih ličnih dobara koja nam je pozajmio. Ako iznad svega volite Boga i svog bližnjeg kao samog sebe, verujemo da ćete dati opipljive dokaze u obliku dobrovoljnih prinosa za naš misionski rad. Ima duša koje treba spasiti, pa budite saradnici Isusa Hrista u spasavanju tih duša za koje je Hristos dao svoj život. Gospod će vas blagosloviti dobrim rodom koji ćete doneti na slavu Njemu. Neka isti Sveti Duh koji je nadahnuo Bibliju uđe u vaše srce kako biste zavoleli Njegovu reč, koja je duh i život. Neka vam ona otvori oči da otkrijete šta je od Duha Božjeg. Razlog zašto danas postoji toliko nerazvijenih religija jeste taj što ljudi nisu u svoj život uneli praktično samoodricanje i samopožrtvovanost. (R&H, 8. januar 1889.)SPS 43.3

Odloženi pozni dažd

Veliko izlivanje Božjeg Duha koji obasjava celu Zemlju svojom slavom, neće doći dok god ne budemo imali prosvetljene ljude koji iz iskustva znaju šta znači raditi sa Bogom. Kada iz celog srca budemo posvećeni Hristovoj službi, Bog će to potvrditi izlivanjem svog Duha bez mere, ali se to neće dogoditi sve dok velika većina vernika u crkvi ne bude sarađivala sa Bogom. Bog ne može da izlije svog Duha dok sebičnost i ugađanje sebi vlada; dok prevladava duh koji bi, kada bismo ga pretvorili u reči, najbolje bio izražen Kajinovim odgovorom: „Zar sam ja čuvar brata svoga?” (1. Mojsijeva 4,9; R&H, 21. jul 1896.)SPS 44.1

Podredite svaki zemaljski interes

Draga moja braćo i sestre, govorim vam rečima ljubavi i blagosti. Svaki zemaljski interes mora biti podređen velikom delu otkupljenja. Setite se da u životu Hristovih sledbenika mora postojati ista predanost, ista pokornost Božjem delu na svim društvenim područjima i sa svakim zemaljskim saosećanjem, kakvi su se videli u Njegovom životu. Božji zahtevi uvek moraju biti na prvom mestu. „Koji ljubi oca ili mater većma nego Mene, nije me dostojan.” (Matej 10,37) Hristov život je naš udžbenik. Njegov primer treba da nas podstakne da neumorno ulažemo požrtvovane napore za dobro drugih...SPS 44.2

Sve snage Božjih slugu treba stalno koristiti kako bi Bogu priveli mnoge sinove i kćeri. U Njegovoj službi ne sme biti ravnodušnosti niti sebičnosti. Svako odstupanje od samoodricanja i udovoljavanje sebi, svako opuštanje u revnoj saradnji sa Svetim Duhom, znači u tolikoj meri prepustiti sile neprijatelju. Hristos procenjuje svoju crkvu. Koliko je onih čiji je verski život njihova osuda!SPS 45.1

Bog od nas zahteva ono što ne dajemo — bezrezervno posvećenje. Kada bi svaki hrišćanin bio veran obećanju koje je dao kada je prihvatio Hrista, mnogi ljudi u svetu ne bi bili prepušteni propadanju u grehu. Ko će odgovarati za duše koje su otišle u grob nespremne za susret sa njihovim Gospodom? Hristos se ponudio kao potpuna žrtva za nas. Kako je samo revno radio na spasavanju grešnika! Kako su neumorni bili Njegovi napori da pripremi svoje učenike za službu! A koliko malo smo mi učinili! I taj mali uticaj onoga što smo učinili užasno je oslabljen štetnim učinkom onoga što smo ostavili neobavljenim ili onoga što smo pokrenuli, ali nikada nismo doveli do kraja zbog svoje bezvoljne ravnodušnosti. Koliko smo izgubili ne uspevajući da napredujemo u borbi kako bismo izvršili zadatak koji nam je poverio naš Bog! Kao deklarisani hrišćani, trebalo bi da budemo zgranuti tim stanjem. (R&H, 30. decembar 1902.)SPS 45.2

Duh žrtve

Izvršenje plana spasenja omogućeno je nemerljivom žrtvom. Hristos nije poslao svoje anđele na ovaj posrnuli svet, a On sam ostao na Nebu, već je izišao izvan tabora ponevši sramotu. On je postao čovek boli, vičan patnjama; sam je poneo naše slabosti i uzeo naše nemoći. Izostanak samoodricanja kod onih koji tvrde da su Njegovi sledbenici Bog promatra kao poricanje hrišćanskog imena. Oni koji tvrde da su jedno s Hristom, a udovoljavaju svojim sebičnim željama za bogatom i skupom odećom, nameštajem i hranom, hrišćani su samo po imenu. Biti hrišćanin znači biti sličan Hristu.SPS 45.3

Kako su istinite reči apostola: „Jer svi traže što je njihovo, a ne što je Hrista Isusa.” (Filibljanima 2,21) Mnogi hrišćani ne čine dela koja odgovaraju imenu koje nose. Deluju kao da nikada nisu čuli za plan otkupljenja koji je ostvaren po beskonačnoj ceni. Većina njih želi da se proslavi u svetu; oni usvajaju njegovo obličje i obrede, a žive da bi ugađali sebi. Oni požudno slede svoje lične namere poput sveta, i time uskraćuju svoju snagu u naporima da se uspostavi Božje carstvo...SPS 46.1

Božje delo, koje bi trebalo da ide napred sa deseterostruko većom snagom i efikasnošću od sadašnje, kasni poput dolaska proleća zbog iznenadnog zimskog zahlađenja, jer neki između Božjeg naroda prisvajaju sredstva koja bi trebala da budu posvećena Njegovoj službi. Crkva je slaba tamo gde bi trebala da bude jaka zbog toga što Hristova samopožrtvovana ljubav nije utkana u svakidašnji život. Ličnim putevima ugasila je svoje svetlo i milionima ljudi uskratila Hristovo jevanđelje...SPS 46.2

Kako oni, za koje se Hristos toliko žrtvovao, i dalje mogu sebično koristiti Njegove darove? Njegova ljubav i samoodricanje nemaju premca i kada ta ljubav postane iskustvo Njegovih sledbenika, oni će poistovećivati ličnu korist sa interesima svog Otkupitelja. Njihov zadatak tada postaje izgradnja Hristovog carstva. Oni će sebe i svoju imovinu posvetiti Njemu i sve to koristiti onako kako zahteva Njegovo delo.SPS 46.3

To nije ništa više od onoga što Isus očekuje od svojih sledbenika. Niko ko pred sobom ima tako veliki cilj kao što je spasenje duša neće biti na gubitku ako pronađe način i sredstva da pobedi sebe. To je zadatak svakog pojedinca. Sve što možemo dati, teći će u Gospodnju riznicu za širenje istine kako bi poruka o Hristovom skorom dolasku i zahtevi Njegovog zakona odjeknuli u svim delovima sveta. Misionari moraju biti poslati da se to delo obavi.SPS 46.4

Isusova ljubav videće će se u duši rečima i delom. Hristovo carstvo biće na prvom mestu. Svoje „ja” dobrovoljno ćemo položiti kao žrtvu na Božjem oltaru. Svako ko je zaista sjedinjen sa Hristom, osetiće istu ljubav prema dušama kakva je podstakla Božjeg Sina da napusti carski presto, svoje vrhovno zapovedništvo, i zbog nas postane siromašan kako bismo mi Njegovim siromaštvom postali bogati. (R&H, 13. oktobar 1896.)SPS 47.1

Poziv posvećenim porodicama

Bog poziva na lični napor one koji znaju istinu. On poziva hrišćanske porodice da idu u zajednice koje su u tami i zabludi, da idu u strana područja i upoznaju se sa novim društvenim grupama i da rade mudro i istrajno u Učiteljevom delu. Da bi odgovorile na taj poziv, moraju se žrtvovati.SPS 47.2

Dok mnogi čekaju da budu uklonjene sve prepreke, duše umiru bez nade i bez Boga u svetu. Mnogo je onih koji će se zbog svetovnih prednosti, radi sticanja znanja, upustiti u poduhvate u raznim područjima, otići u zemlje gde misle da mogu steći materijalnu dobit, a gde su braća i sestre koji će promeniti svoje boravište i seliti svoju porodicu u područja koja su u potrebi za svetlošću istine, kako bi svojim primerom pokazali drugima da su Hristovi predstavnici?SPS 47.3

Vapaj dolazi iz svakog ugla sveta, ljudi govore: „Dođite... i pomozite nam”, a zašto nema odlučnog odgovora? Hiljade ljudi trebalo bi da budu pokrenuti Hristovim Duhom da slede primer Onoga koji je dao svoj život za život sveta. Zašto ne preduzimamo odlučne, nesebične napore kako bismo se uputili onima koji ne poznaju istinu za ovo vreme? Najveći Misionar došao je na naš svet i prošao pre nas da nam pokaže način na koji bismo trebali da radimo. Niko ne može tako tačno označiti smer onima koji žele da budu svedoci za Hrista.SPS 47.4

Oni koji imaju sredstva, dvostruko su odgovorni jer im je ta sredstva poverio Bog i oni bi trebalo da osećaju ličnu odgovornost za unapređenje Božjeg dela u različitim granama. Činjenica da istina povezuje duše zlatnim karikama za Božji presto trebala bi da podstakne ljude da rade svom energijom koju su dobili od Boga, da trguju Gospodnjim dobrima u dalekim krajevima i tako šire spoznaju o Hristu daleko među neznabošcima.SPS 48.1

Mnogi kojima je Bog poverio sredstva za blagoslov čovečanstva pokazali su da im je to postala zamka, umesto blagoslov za njih i druge. Kako možete da dopustite da imovina koju vam je Bog dao postane vaš kamen spoticanja? Da li ćete dopustiti da vas sredstva koja vam je On poverio, koja vam je dao da ih umnožite, odvoje od Božjeg dela? Da li ćete dopustiti da poverenje koje Bog ima u vas kao svoje verne pristave, umanji vaš uticaj i korisnost sprečavajući vas da budete Božji saradnici? Da li ćete se zatvoriti u kuću kako biste sačuvali sredstva koja vam je Bog poverio da ih stavite u nebesku banku? Ne možete se braniti time da nema posla, jer ga ima svuda. Da li ćete zadovoljno uživati u blagoslovima svog doma i dušama koje propadaju prećutati da mogu dobiti stanove koje je Hristos otišao da pripremi za one koji Ga ljube? Zar nećete žrtvovati svoju imovinu kako bi i drugi dobili besmrtno nasleđe? (R&H, 21. jul 1896.)SPS 48.2