33 - Saosećanje sa siromašnima

S obzirom na ono što Nebo preduzima da spasi izgubljene, kako učesnici bogatstva Hristove milosti mogu uskratiti pomoć i saosećanje svojim bližnjima? Kako mogu da se prepuste ponosu zbog svog položaja ili klase, i tako prezireti nesrećne i siromašne?SPS 145.1

Činjenica je da ponos zbog statusa i tlačenje siromašnih, koje prevladava u svetu, postoji i među, takozvanim, Hristovim sledbenicima. Simpatije koje bi trebalo u punoj meri pokazati prema čovečanstvu, kod mnogih su zamrznute. Ljudi prisvajaju sebi darove koji su im povereni kako bi ponizno blagosiljali druge. Tako stečena sredstva bogati koriste za popuštanje svom ponosu i sklonosti taštog pokazivanja, čak i u Božjem domu, i na taj način žaloste lica siromašnih. Na žalost, siromašni često osećaju kako je za njih preskupo da prisustvuju bogoslužju. Mnogi smatraju da samo bogati mogu da učestvuju u javnom obožavanju Boga, kako bi se ostavio dobar utisak na svet. Da Gospod nije otkrio svoju ljubav prema onima sa margina društva, koji su skrušena srca, ovaj svet bi bio tužno mesto za siromašnog čoveka...SPS 145.2

Otkupitelj sveta bio je Sin siromašnih roditelja i kada je kao Dete bio prikazan u hramu, Njegova majka mogla je da donese samo prinos određen za siromašne — par grlica ili golubova. On je bio najdragoceniji dar Neba našem svetu, neprocenjivi poklon, pa ipak je dobio priznanje samo putem najmanjeg prinosa. Dok je hodao Zemljom, naš Spasitelj je delio sa siromašnima i nižom klasom. Sve prednosti i blagoslove koje uživamo isključivo potiču od Njega; mi smo pristavi Njegove milosti i Njegovih privremenih darova; najmanji talenat i najponiznija usluga mogu biti ponuđeni Isusu kao posvećeni dar, i sa mirisom Njegovih vlastitih zasluga On će ga prikazati Ocu. Ako ono najbolje što imamo prinesemo iskrenog srca, u ljubavi prema Bogu, sa žarkom željom da učinimo uslugu Isusu, dar je u potpunosti prihvatljiv. Svako može da položi svoje blago u Nebo. Za svakog bi se moglo reći: „Neka dobro čine, neka se bogate u dobrijem djelima, neka budu podašni, zajednični, sabirajući sebi temelj dobar za unapredak, da prime život vječni.” (1. Timotiju 6,18.19)SPS 145.3

Povezani saosećanjem

Božja volja je da i bogati i siromašni budu usko povezani vezama saosećanja i uslužnosti. On ima plan za svakog od nas. Svakome, ko želi da Mu služi, dodelio je posao. On nas obvezuje da se zainteresujemo za svaku ljudsku patnju ili potrebu za koju saznamo.SPS 146.1

Naš Gospod Isus Hristos bio je bogat, pa ipak je radi nas postao siromašan da bismo se mi Njegovim siromaštvom obogatili. On traži od svakog, kome je poverio svoje zemaljske blagoslove, da sledi Njegov primer. Isus kaže: „Jer siromahe imate svagda sa sobom, i kad god hoćete možete im dobro činiti; a Mene nemate svagda.” (Marko 14,7) Potreba i jad u svetu zahtevaju naše neprekidno saučešće i saosećanje, a Spasitelj izjavljuje da je služenje nemoćnima i onima koji pate Njemu najprijatnija služba. „Nije li da prelamaš hljeb svoj gladnome”, kaže On, „i siromahe prognane da uvedeš u kuću? kad vidiš gola, da ga odjeneš, i da se ne kriješ od svoga tela.” (Isajija 58,7) Mi treba da služimo bolesnima, hranimo gladne, oblačimo gole i učimo neuke.SPS 146.2

Mnogi optužuju Boga što je svet pun potrebe i patnje. Međutim, Gospod je Bog dobročinstva i preko svojih predstavnika, kojima je poverio dobra, On zadovoljava sve potrebe svojih stvorenja. On se pobrinuo da potrebe svih budu izobilno zadovoljene, i kada ljudi ne bi zloupotrebljavali darove i sebično ih uskraćivali svojim bližnjima, niko ne bi trpeo nemaštinu. (R&H, 20. jun 1893.)SPS 146.3

Nema klasa u Božjim očima

Nikad ne bi smeli da budemo hladni i odbojni, pogotovo kada radimo sa siromašnima. Svakome treba pokazati ljubaznost, simpatiju i saosećanje. Pristrasnost prema bogatima Bogu je odbojna. Kada zanemarujemo Njegovu decu koja su u potrebi, zanemarujemo Isusa. Ona nisu bogata u dobrima ovoga sveta, ali draga su Njegovom srcu punom ljubavi. Bog ne priznaje nikakvu razliku između staleža. Kod Njega nema klasa. U Njegovim očima ljudi su jednostavno ljudi, dobri ili loši. U dan konačnog obračuna, položaj, stalež ili bogatstvo neće ni za dlaku promeniti ničiji slučaj. Svevideći Bog sudiće ljudima po tome kakvi su u čistoći, plemenitosti, u ljubavi prema Hristu...SPS 147.1

Hristos je izjavio da siromašnima treba propovedati Jevanđelje. Nikada Božja istina nije lepša nego kada dopre do onih koji su u potrebi. Tada svetlo Jevanđelja sjaji u najblistavijoj jasnoći rasvetljavajući kolibu seljaka i grubu baraku radnika. Tu su Božji anđeli i njihova prisutnost čini koru hleba i čašu vode gozbom. Oni koji su bili zanemareni i napušteni od sveta, uzdignuti su kao sinovi i kćeri Svevišnjega. Uzdignuti iznad bilo kakvog položaja koji svet može dati, oni u Isusu Hristu sede na nebesima. Možda nemaju zemaljsko blago, ali su pronašli dragoceni biser. (R&H, 21. jul 1910.)SPS 147.2

Potrebe udovica i siročadi

Nije mudro davati bez provere svakome ko moli za našu pomoć, jer na taj način možemo podsticati lenjost, neumerenost i razmetanje. Međutim, ako neko dođe na vaša vrata i kaže da je gladan, neka ne ode praznih ruku. Dajte mu nešto za jelo od onoga što imate. Vi ne znate njegove okolnosti i možda je njegovo siromaštvo posledica nesrećnih okolnosti.SPS 147.3

Među onima čije potrebe zahtevaju našu pažnju, udovice i siročad imaju prednost u našim dobrim delima saosećanja i potreba. „Jer vjera čista i bez mane pred Bogom i Ocem jest ova: obilaziti sirote i udovice u njihovijem nevoljama, i držati sebe neopoganjena od svijeta.” (Jakov 1,27)SPS 148.1

Otac koji je umro u veri i počiva na večnom Božjem obećanju, napustio je najmilije u punom poverenju da će se Gospod pobrinuti za njih. A kako Gospod pomaže ožalošćenima? On ne čini čudo šaljući manu sa Neba, ne šalje gavrane da im donesu hranu, ali čini čudo u ljudskim srcima — proteruje sebičnost iz duše, otvara izvore dobročinstva. On kuša ljubav svojih sledbenika prepuštajući njihovojm sažaljenju one koji su ožalošćeni, jadni i siroti. To su u posebnom smislu oni najmanji na koje Hristos gleda, oni čije Ga zanemarivanje vređa. Oni koji zanemaruju njih, ustvari, zanemaruju Hrista u osobi Njegovih ojađenih.SPS 148.2

Svako ljubazno delo učinjeno za njih u Isusovo ime On prihvata kao da je učinjeno Njemu lično, jer poistovećuje svoje interese sa interesima čovečanstva koje pati; On je svojoj Crkvi poverio veliko delo pomaganja i blagosiljanja onih u potrebi i onih koji pate. Gospodnji blagoslov počivaće na svima koji takvima budu služili spremnog srca. Dok pobeda ne proguta smrt, uvek će biti siročića koje treba zbrinuti, onih koji će patiti na mnogo načina ako im ne pomogne saosećanje i milosrđe naših vernika. Gospod nam nalaže da uvedemo „pod krov svoj beskućnike”. Hrišćanstvo mora osigurati očeve i majke tim beskućnicima. Saosećanje prema udovicama i siročićima ispoljavano u molitvama i delima, spomenuće se pred Bogom i biće nagrađeno u večnosti...SPS 148.3

Milosrđe kao dokaz našeg jedinstva sa Bogom

Bog nam daje svoje blagoslove da možemo dalje davati drugima. I dok postajemo kanali kroz koje će poteći Njegova ljubav, On će te kanale držati obezbeđenim. Kada molimo Boga za svoj svakodnevni hleb, On gleda pravo u naše srce da vidi da li bi taj hleb dali drugima, onima kojima je potrebniji nego nama. Kada molite: „Bože, smiluj se meni grešniku!”, (Luka 18,13) On gleda da li biste i vi pokazali samilost prema onima sa kojima živite. To je dokaz naše povezanosti sa Bogom — ako smo milostivi kao što je milostiv naš Otac koji je na nebesima. Ako smo Njegovi, radosna srca činićemo ono što nam govori, ma kako neprijatno bilo, koliko god to bilo suprotno našim osećanjima...SPS 148.4

Činjenjem Hristovih dela, služeći kao što je On činio onima koji pate, razvijamo hrišćanski karakter. Za naše dobro je što nas je Bog pozvao da živimo životom samoodricanja u Hristovo ime, nosimo krst, radimo i žrtvujemo se u spasavanju onih koji su izgubljeni. Gospodnji proces pročišćavanja osnovnog materijala, čini da se dragocene osobine karaktera koje su u Hristu Isusu, pojave i u verniku. Sva nečistoća mora biti očišćena iz duše putem posvećenja istinom...SPS 149.1

Hristovom milošću naši napori u blagosiljanju drugih nisu samo sredstvo našeg rasta u milosti, već utiče i na našu budućnost i večnu sreću. Onima koji su bili Hristovi saradnici, biće rečeno: „A Gospodar njegov reče mu: dobro, slugo dobri i vjerni! U malom bio si mi vjeran, nad mnogijem ću te postaviti; uđi u radost Gospodara svojega!” (Matej 25,21; R&H, 27. jun 1893.)SPS 149.2

Ne treba pomagati neradnicima

Davanje ličnih darova ili crkvenog novca muškarcima i ženama koji se dosađuju, podstiče ih da žive sa pogrešnim navikama. Takvo ponašanje bi trebalo izbegavati. Svakog muškarca, ženu i dete treba naučiti praktičnom, korisnom radu. Svi treba da nauče neki zanat. To može biti pravljenje šatora ili neki drugi posao, ali svi bi trebalo da budu osposobljeni da koriste svoje snage u neku svrhu. I Bog je spreman da uveća sposobnosti svih koji žele da budu naučeni u marljivim navikama. Rečeno nam je: „Ne budite u poslu lenji; budite ognjeni u duhu, služite Gospodu.” (Rimljanima 12,11; DK) Bog će blagosloviti sve koji paze na svoj uticaj u tom pogledu. (R&H, 13. mart 1900.)SPS 149.3

Preusmeravanje sredstava iz misionske blagajne

U mnogim slučajevima sredstva koja bi trebala da budu posvećena misijonkom radu preusmerena su u druge kanale iz pogrešnih pobuda dobročinstva. Možemo pogrešiti u odvajanju darova za siromašne koji im neće biti na blagoslov, navodeći ih da misle kako ne treba da se trude niti da pažljivo raspolažu sredstvima, jer se drugi brinu za njih. Ne bi smeli da odobravamo lenjost ili da podstičemo navike ugađanja sebi osiguravajući sredstva za to. Dostojne siromašne ne treba zanemariti, ali trebalo bi ih naučiti, koliko je to moguće, da pomognu sami sebi.SPS 150.1

Teret našega posla je spasenje duša. Za to je Hristos podneo veliku žrtvu, i to je ono što nas pokreće na činjenje dobra. (Historical Sketches of the Foreign Missions of the Seventh-day Adventists, str. 293)SPS 150.2

Samoodricanje i požrtvovanost

U potrebi i nevolji Božja deca prizivaju Boga. Mnogi umiru zbog nedostatka sredstava za životne potrebe. Njihov vapaj čuo je Gospod. On će pozvati na strogi obračun one koji su zanemarili Njegove siromašne. Šta će sebični bogataši učiniti kada ih Gospod upita: „Šta si učinio sa novcem koji sam ti dao da ga koristiš za Mene?” „Ovi će otići u muku vječnu.” (Matej 25,46) Gospod će im reći: „Idite od Mene, prokleti... Jer ogladnjeh, i ne dadoste Mi da jedem; ožednjeh, i ne napojiste Me; Gost bijah, i ne primiste Me; go bijah, i ne odjenuste Me; bolestan i u tamnici bijah, i ne obiđoste Me!” (Matej 25,41-43)Vapaji tuge sveta čuju se svuda oko nas. Greh baca svoju senku na nas. Pripremimo se na saradnju sa Gospodom. Zadovoljstvo i snaga ovoga sveta će proći. Niko ne može poneti svoje zemaljsko blago u večni svet. Međutim, život proveden u izvršavanju Božje volje ostaće zauvek. Rezultati ulaganja u Božje delo videće se u Božjem carstvu. (R&H, 31 januar 1907.)SPS 150.3