U Hristovo vreme fariseji su neprestano pokušavali da zadobiju pažnju Neba kako bi stekli svetovnu čast i blagostanje koje su smatrali nagradom za predanost. Istovremeno su paradirali svojim delima ljubavi pred ljudima kako bi privukli njihovu pažnju i došli na glas da obiluju svetošću.SPS 177.1

Isus je osudio njihovo razmetanje izjavljujući da Bog ne priznaje takvu službu i da je laskanje i divljenje ljudi, koje su oni tako revno tražili, jedina nagrada koju će ikada primiti.SPS 177.2

„A ti kad činiš milostinju”, rekao je, „da ne zna ljevaka tvoja šta čini desnica tvoja. Tako da bude milostinja tvoja tajna; i Otac tvoj koji vidi tajno, platiće tebi javno!” (Matej 6,3.4)SPS 177.3

Tim rečima Isus nije učio da dela dobrote treba uvek držati u tajnosti. Pišući pod uticajem Svetog Duha, apostol Pavle nije prikrivao velikodušnu samopožrtvovanost hrišćana iz Makedonije, već je pričao o milosti koju je Hristos izlivao na njih, tako da su i drugi bili prožeti istim duhom. On je takođe pisao i crkvi u Korintu i rekao: „I vaša revnost razdraži mnoge.” (2. Korinćanima 9,2)SPS 177.4

Hristove reči jasno kažu da cilj činjenja dobra ne sme da bude dobijanje pohvala i laskanje od ljudi. Prava pobožnost nikada ne pravi predstavu. Oni koji žele reči hvale i laskanja i koji se njima hrane kao slatkim zalogajima, hrišćani su samo po imenu.SPS 177.5

Svojim dobrim delima Hristovi sledbenici doneće slavu ne sebi, već Onome čijom su milošću i snagom ta dela učinjena. Svako dobro delo ostvareno je pod uticajem Svetog Duha, a Duh se ne daje da proslavi primaoca, već Darodavca. Kada Hristova svetlost sija u duši, usne će neprestano hvaliti i slaviti Boga. Vaše molitve, izvršavanje dužnosti, dobrota i samoodricanje neće biti tema vaših misli ili razgovora. Veličaće se Isus, ljudsko „ja” bićese sakriveno, a Hristos će biti sve u svemu.SPS 178.1

Treba davati u skrušenosti ne praveći predstavu od svojih dobrih dela, već iz samilosti i ljubavi prema onima koji pate. Iskrenost namere, prava dobrota srca motiv je koji Nebo ceni. Dušu koja je iskrena u svojoj ljubavi, pobožna celim srcem, Bog smatra vrednijom od ofirskog zlata... Ne treba razmišljati o nagradi, već o službi. (MB 120,121)SPS 178.2

Beleži se pobuda za davanje

Pokazano mi je da anđeo zapisničar verno beleži svaki prinos posvećen Bogu i stavljen u riznicu, kao i konačni rezultat tako namenjenih sredstava. Božje oko jasno primjećuje svaki novčić posvećen Njegovom delu i spremnost ili nevoljnost darodavca. Pobuda kojom dajemo takođe se beleži. Samopožrtvovani, posvećeni pojedinci koji vraćaju Bogu ono što je Njegovo, kako se od njih i zahteva, biće nagrađeni prema svojim delima. (2T 518,519)SPS 178.3

Pobude veće od saosećanja

Moralna tama propalog sveta podstiče muškarce i žene hrišćane da ulože lični napor, daju svoja sredstva i svoj uticaj kako bi poprimili obličje Onoga koji je, iako je posedovao beskonačno bogatstvo, za naše dobro postao siromašan. Božji Duh ne može biti sa onima koje, iako im je poslao poruku svoje istine, treba nagoniti da osete dužnost i sarađuju sa Hristom. Apostol naglašava dužnost davanja iz većih razloga nego što su samo ljudske simpatije, jer su osećanja nestalna. On naglašava načelo da u nesebičnom zalaganju pred svojim očima uvek treba da imamo samo Božju slavu. (3T 391)SPS 178.4

Ljubav je načelo delovanja

Ljubav mora da bude načelo delovanja. Ljubav je temeljno načelo Božje vladavine na Nebu i na Zemlji i mora da postane i temelj hrišćanskog karaktera. Jedino tako hrišćanin može da ostane nepokolebljiv. Jedino to ga može osposobiti da se odupre nevoljama i iskušenjema.SPS 179.1

Ljubav se pokazuje žrtvovanjem. Plan otkupljenja bio je utemeljen na žrtvi — na žrtvi tako širokoj, dubokoj i visokoj da je postala nemerljiva. Hristos je za nas dao sve i oni koji Ga prihvataju biće spremni da za svog Otkupitelja žrtvuju sve. Pre svega ostalog imaće na umu Njegovu slavu i čast.SPS 179.2

Ako volimo Isusa, živećemo za Njega, prinosićemo Mu svoje zahvalne žrtve sa radošću i radićemo za Njega. I sam rad biće nam lak. Njega radi mi ćemo biti spremni da podnesemo bol, napor i žrtvu. Biće nam draga Njegova želja da spasi sve ljude. Osećaćemo istu nežnu težnju za spasenjem duša koju On oseća.SPS 179.3

To je Hristova vera. Sve što je manje od toga, prevara je. Nikakva teorija istine, nikakvo izjavljivanje učeništva neće spasiti nijednu dušu. Mi ne pripadamo Hristu sve dok nismo potpuno Njegovi. Polovičnost u hrišćanskom životu doprinosi da čovek postaje neodlučan u namerama i kolebljiv u željama. Napor da služimo i sebi i Hristu čini nas slušaocima kod kojih je seme palo na kamenito tlo i koje se neće održati kada budemo izloženi iskušenju. (Pouke velikog Učitelja, str. 25)SPS 179.4

38 - Rad na prikupljanju žetve

40 - Dobrovoljni prinosi