41 - Uobičajeni načini pozivanja

Vidimo kako crkve u naše vreme podstiču neumerenost i rasipanje, priređuju slavlja, večere, sajmove, plesove i svečanosti u svrhu prikupljanja sredstava za crkvenu blagajnu. To su metode koje je izumeo telesni um kako bi osigurao sredstva bez žrtvovanja.SPS 183.1

Takav primer ostavlja utisak u umovima mladih. Oni primećuju da lutrije, sajmovi i igre na sreću nemaju odobravanje crkve, ali misle da postoji nešto čarobno u tom načinu sticanja sredstava. Mladi su okruženi iskušenjema. Mladi čovek odlazi u kuglanu i kockarnicu. On tamo primećuje novac koji podiže onaj koji pobeđuje. To izgleda primamljivo. To se čini lakšim načinom sticanja novca nego pravi posao koji zahteva istrajnu energiju i strogu ekonomičnost. Počinje da misli da u tome ne može biti štete, jer se sličnim igrama pribegavalo kako bi se prikupila sredstva za dobrobit crkve. Zato, pita se on, zašto sam sebi ne bi pomogao na taj način?SPS 183.2

On počinje da ulagaže mala sredstva misleći da to može doneti više novca. Dobijao ili gubio, on je na nizbrdici koja vodi u propast. A na pogrešnu stazu odveo ga je primer crkve.SPS 183.3

Prinosi sa manom

Izjasnimo se u vezi sa svom tom crkvenom pokvarenošću i rasipanjem koji imaju obeshrabrujući uticaj na mlade i na stare. Nemamo pravo da ih prekrijemo plaštom svetosti samo zato što bi se ta sredstva koristila za crkvene svrhe. Takvi prinosi imaju manu i nose Božje prokletstvo. Njihova cena su duše. Sa propovedaonice mogu da se brane plesovi, lutrije, sajmovi i luksuzni banketi radi sticanja sredstava za crkvene potrebe, ali ne treba učestvovati ni u jednoj od tih stvari, jer ako tako činimo, Bog će biti nezadovoljan. Ne odobravamo da, kao Hristovi osvedočeni sledbenici, popuštate požudi apetita ili pribegavate telesnim zabavama kao podsticaju da darujete sredstva koja vam je Bog poverio. Ako ne dajete dobrovoljno zbog Hristove ljubavi, taj prinos ni u kom slučaju neće biti prijatan Bogu.SPS 184.1

Uništeni karakteri

Smrt, obučena u nebesku haljinu, vreba na putu mladih. Greh je pozlaćen crkvenom svetošću. Razni oblici zabave u današnjim crkvama uništili su hiljade pojedinaca koji su, što se njih tiče, mogli da ostanu čestiti i postanu Hristovi sledbenici. Moderna crkvena događanja i pozorišne predstave prouzrokovali su mnoge razorne uticaje na karakter i još će ih hiljade biti uništeno; pa ipak ljudi nisu svesni opasnosti tog strašnog uticaja. Mnogi mladi su izgubili dušu zbog tih pokvarenih uticaja. (R&H, 21. novembra 1878.)SPS 184.2

Davanje radi sebičnog ugleda

Na takozvanim hrišćanskim skupovima sotona stavlja verski plašt preko varljivih uživanja i bezbožnih zabava da bi izgledali sveto i da bi se umirila savest mnogih, jer se zarađuju sredstva za izmirenje crkvenih troškova. Ljudi ne daju zbog Božje ljubavi, ali za ljubav uživanja i ugađanja apetitu iz sebičnih razloga, oni će odvojiti novac.SPS 184.3

Zar nema snage u Hristovim poukama o dobronamernosti, u Njegovom primeru i u uticaju Božje milosti na srce ljudi da slave Boga svojim bićem, da mora da se pribegne takvom načinu održavanja crkve? Šteta napravljena telesnom, duševnom i moralnom zdravlju tim prizorima zabave i halapljivosti nije mala. U dan konačnog suda pokazaće se koliko je duša izgubljeno zbog uticaja tih prizora razuzdanosti i bezumlja.SPS 185.1

Žalosna je činjenica da sveti i večni savetnici nemaju moć da otvore srca onima koji kažu da su Hristovi sledbenici, kako bi prineli dobrovoljne darove za propovedanje Jevanđelja, kakvu ima primamljivi uticaj banketa i uopšteno zabava. Tužna je stvarnost da će ta događanja prevladati kada svete i večne stvari ne budu mogle da utiču na srce da se uključi u plemenita dela.SPS 185.2

Mojsije nije organizovao lutrije

Mojsijev plan za prikupljanje sredstava u pustinji bio je vrlo uspešan. Nije bila potrebna nikakva prinuda. Mojsije nije organizovao velike gozbe. On nije pozivao ljude na veselje, ples i zabavu. Nije organizovao lutrije niti išta svetovno kako bi zaradio sredstva za podizanje Šatora od sastanka u pustinji. Bog je zapovedio Mojsiju da pozove Izrailjce da donesu darove. Mojsije je samo trebalo da prihvati darove svakog čoveka koji je davao dobrovoljno iz srca. Dobrovoljni prinosi dolazili su u tako velikom broju, da je Mojsije morao da proglasi kraj prikupljanju kada je svega bilo dovoljno. Morali su da prestanu sa darivanjem, jer su donosili obilno, više nego što je moglo da se iskoristi.SPS 185.3

Takozvani Hristovi sledbenici padaju na sotonina iskušenja u popuštanju uživanju i apetitu. Obučen kao anđeo svetla, citiraće Sveto pismo kako bi opravdao iskušenje popuštanju apetitu i svetovnim zadovoljstvima, koja odgovaraju telesnom srcu. Takozvani Hristovi sledbenici nemaju moralnu snagu; sotona ih opčinjava svojim podilaženjem i odnosi pobedu.SPS 185.4

Kako Bog gleda na crkve koje se izdržavaju na taj način? Hristos ne može da prihvati te prinose jer nisu darovani iz ljubavi i odanosti Njemu, već zbog poštovanja sebe. Ono što mnogi ne bi učinili za Hristovu ljubav, učinili bi za ljubav raskoši, zadovoljavanja apetita i ljubavi prema svetovnim zabavama, kako bi ugodili telesnom srcu. (R&H, 13. oktobar 1874.)SPS 186.1

Ponavljanje greha Nadava i Avijuda

Takozvani hrišćani odbacuju Gospodnji plan prikupljanja sredstava za Njegovo delo, i za čime posežu da popune nedostatak? Bog vidi pokvarene metode kojima pribegavaju. Mesta bogosluženja oskvrnuta su svakakvim idolopokloničkim rasipanjem, a za crkvene troškove i funkcionisanje može se prikupiti malo novca od ljubitelja sebične razonode. Mnoge od tih osoba ne bi samoinicijativno dale ni jedan novčić za verske potrebe. Gde Bog u uputstvima za podršku svog dela spominje bilo kakvu trgovinu, koncerte, sajmove, bankete i slične zabave? Da li Gospodnje delo mora da zavisi od istih stvari koje je zabranio u svojoj Reči — od onih stvari koje odvraćaju um daleko od Boga, od umerenosti, pobožnosti i svetosti?SPS 186.2

Kakav utisak to ostavlja na misli nevernika? Sveto merilo Božje reči baca se u prašinu. Na Boga se gleda prezrivo, kao i na hrišćansko ime. Takvim nebiblijskim načinom zarađivanja sredstava potvrđuju se najpokvarenija načela. I upravo to sotona želi da postigne. Ljudi ponavljaju greh Nadava i Avijuda. Oni su prineli običnu umesto svete vatre u Božjoj službi. Gospod ne prihvata takve prinose.SPS 186.3

Sve te metode za priliv novca u Božju riznicu Njemu su mrske. Takve trikove podstiče lažna pobožnost. O, kakve li slepoće, kakve samoobmane između onih koji tvrde da su hrišćani! Vernici se ponašaju kao stanovnici sveta u Nojeve dane, kada su misli u njihovim srcima bile samo zle. Svi koji se boje Boga zgroziće se nad takvim poduhvatima kao zastranjivanjem od vere Isusa Hrista. (R&H, 8. decembar 1896.)SPS 186.4

Velikodušnost bez načela

Propovednik može da bude posebno omiljen nekom bogatom čoveku, on može da bude vrlo velikodušan prema njemu; to veliča propovednika, a on zauzvrat svog sponzora obasipa pohvalama o dobronamernosti. Njegovo ime može da se uzveliča pojavljivanjem u novinama, pa ipak taj velikodušan donator može biti potpuno nedostojan priznanja koja mu se odaju.SPS 187.1

Njegova velikodušnost ne dolazi iz dubokog, živog načela koje ga pokreće da čini dobro svojim sredstvima, kako bi se unapredilo Božje delo jer ga poštuje, već iz nekog sebičnog motiva ili želje da ga smatraju velikodušnim. On je to možda darovao nesmotreno, pa njegova velikodušnost nema duboko načelo. Možda je bio pokrenut slušanjem uznemirujuće istine koja je nakrakoSPS 187.2

otvorila njegov novčanik, pa ipak, posle svega, njegova plemenitost nema dublji motiv. On daruje impulsivno; njegov novčanik se otvara na mahove i isto tako hirovito se zatvara. On ne zaslužuje pohvalu jer je u svakom smislu te reči škrt čovek, i sve dok se temeljno ne obrati, zajedno sa novčanikom u ruci i svime što ima, čuće porazne reči: „Hodite vi sad, bogati, plačite i ridajte za svoje ljute nevolje koje idu na vas. Bogatstvo vaše istruhnu, i haljine vaše pojedoše moljci.” (Jakov 5,1.2)SPS 187.3

Takvi će se konačno probuditi iz strašnog samozavaravanja. Oni koji su hvalili njihovu nestalnu plemenitost pomogli su sotoni da ih zavede i naveli ih na pomisao da su veoma velikodušni, da su se žrtvovali, a nisu upoznali temeljna načela darežljivosti ni samopožrtvovanosti. (1T 475,476)SPS 187.4