3. поглавље—Деловање Злих Духова

Повезаност видљивог и невидљивог света, служба Божјих анђела и деловање злих анђела, јасно је откривено у Библији и неодвојиво уткано у људску историју. Међутим, појављује се све већа склоност неверовању у постојање злих духова, док се свети анђели, »послани на службу онима ће наследити спасење” (Јеврејима 1,14), често проглашавају за духове умрлих. Ипак, Писмо не само да говори о постојању анђела, и добрих и злих, већ даје и необориве доказе да то нису бестелесни духови умрлих људи.SrPGC 33.1

Анђели су постојали и пре стварања човека, јер у време када су полагани темељи Земљи »певаху заједно звезде јутарње и сви синови Божји кликоваху«. (О Јову 38,7) После човековог пада у грех, анђели су били задужени да чувају дрво живота, јер до тада још ниједно људско биће није умрло. Анђели су по својој природи изнад човека, јер је и псалмиста био свестан да је човек створен »мало мањи од анђела«. (Псалам 8,5)SrPGC 33.2

Библија нам пружа податке о броју, о сили и слави небеских бића, о њиховој повезаности с Божјом владавином, али и о њиховом односу према делу откупљења. »Господ на небесима постави престо свој, и царство његово свим влада.« Пророк додаје: »И видех и чух глас анђела многих око престола.” У свечаној дворани Цара над царевима чекају »анђели његови који су силни крепошћу«, извршујући »реч његову, слушајући глас речи његове« (Псалам 103,19-21; Откривење 5,11). Пророк Данило видео је десет хиљада пута десет хиљада и хиљаде хиљада небеских весника. Апостол Павле говори о »многим хиљадама анђела« (Данило 7,10; Јеврејима 12,22). Ови Божји весници излазе »трчећи и враћајући се као муња« (Језекиљ 1,14), тако је блистав њихов сјај и брз њихов лет. Лице анђела који се појавио код Спаситељевог гроба »беше као муња, а одело његово као снег«, а његова појава учинила је да уздрхте »стражари и да постану као мртви«. (Матеј 28,3.4) Када је Сенахирим, охоли Асирац, почео да се руга Богу и да хули на Њега, да Израиљцима прети уништењем, »исту ноћ анђео Господњи изиђе и поби у околу асирском сто и осамдесет и пет тисућа”. »И поби све јунаке и војводе и кнезове у војсци цара асирскога, те се врати са срамотом у своју земљу.« (2. О царевима 9,35; 2. Дневника 32,21)SrPGC 33.3

Бог шаље анђеле својој деци да донесу поруку о милости: Авраму, с обећањем о благослову; на врата Содома да избаве праведног Лота од уништења ватром; Илији, када је у пустињи скоро умро од умора и глади; Јелисију, када је ватреним колима и коњима окружио мали град у коме су га опколили његови непријатељи; Данилу, када је на двору незнабожачког владара затражио божанску мудрост или када је био бачен да постане плен лавовима; Петру, осуђеном на смрт у Иродовој тамници; затвореницима у Филиби; Павлу и његовим сапутницима у олујној ноћи на мору; да оспособи Корнилијев ум да прихвати Јеванђеље; да пошаље Петра с поруком спасења незнабошцу и странцу - тако су свети анђели, у свим временима, служили Божјем народу.SrPGC 34.1

Анђео чувар одређен је сваком Христовом следбенику. Ови небески стражари штите праведне од силе злога. To је признао и Сотона када је рекао: »Еда ли се узалуд Јов боји Бога? Ниси ли га ти оградио и кућу његову и све што има свуда унаоколо?” (О Јову 1,9.10) Начин на који Бог штити свој народ описан је псалмистиним речима: »Анђели Господњи станом стоје око оних који се њега боје и избављају их.” (Псалам 34,7) Спаситељ је рекао, говорећи о онима који верују у Њега: »Гледајте да не презрете једнога од малих ових, јер вам кажем да анђели њихови на небесима једнако гледају лице оца мојега небескога!« (Матеј 18,10) Анђели који су одређени да служе Божјој деци, у свако време могу изаћи пред Бога.SrPGC 34.2

Припадници Божјег народа, изложени сили преваре и вечно будној злоби кнеза таме, у непрекидном сукобу са свим силама зла, добили су обећање о сталној заштитној стражи небеских анђела. Ово обећање није дато без потребе. Ако је Бог својој деци дао обећање о својој благодати и заштити, онда је то због тога што се морају сусрести са моћним силама зла - многобројним, одлучним и неуморним, чију злоћудност и моћ нико, уколико не жели да се изложи великој опасности, не 6и смео да пропусти да упозна и запази.SrPGC 35.1

Зли духови, који су у почетку створени као безгрешна бића, били су једнаки по својој природи, моћи и слави светим бићима која су и сада Божји весници. Међутим, пошто су пали у грех, удружили су се у настојању да срамоте Бога и уништавају људе. Придружили су се Сотони приликом његове побуне, па су заједно с њим збачени с Неба; и од тада су, током свих наредних векова, сарађивали с њим у његовој борби против божанског ауторитета. Библија нас обавештава о њиховом савезништву и власти, о њиховим различитим редовима, о њиховој умности и подмуклости, али и о њиховим злонамерним плановима против људског спокојства и среће.SrPGC 35.2

Старозаветни извештаји повремено спомињу њихово постојање и деловање, али су тек у време Христовог боравка на Земљи, зли духови на најизразитији начин показали своју снагу. Христос је дошао да оствари свој план откупљења човека, Сотона је одлучио да потврди своје право да управља светом. Он је, осим у Палестини, успео да у свим деловима света успостави идолопоклонство. У ту једину земљу, која се још није потпуно покорила власти кушача, дошао је Христос да обасја људе светлошћу са Неба. Управо ту су се судариле две супарничке силе у борби за превласт. Исус је испружио своју руку љубави, позивајући све који желе да нађу опроштење и мир у Њему. Војске таме схватиле су да немају неограничену власт, увиделе су да ће њихова владавина ускоро бити завршена уколико Христова мисија буде успешна. Сотона је почео да се гневно понаша, као лав у ланцима, и пркосно показује своју моћ над телима, али и над душама људи.SrPGC 35.3

Чињеница да су неки људи били опседнути демонима, јасно је споменута у Новом завету. Особе, измучене на овај начин, нису патиле од болести изазваних природним узроцима. Христос је савршено знао с киме се суочава, препознавао је непосредну присутност и деловање злих духова.SrPGC 36.1

Изразит пример њиховог броја, моћи и злоћудности, али и силе и милости Исуса Христа, описан је у библијском извештају о лечењу опседнутих људи у Гадари. Ови несрећни људи, који нису знали ни за каква ограничења, који су се грчили, бацали пену, беснели, испуњавали ваздух својом виком, рањавали сами себе и утрожавали све око себе. Њихова окрвављена и унакажена тела и помућен ум представљали су призор који је увесељавао кнеза таме. Један од демона који су владали овим паћеницима, бесно је узвикнуо: »Легион ми је име; јер нас је много!« (Марко 5,9) У римској армији легија се састојала од три до пет хиљада војника. Сотонине снаге биле су подељене у чете, а чета којој су припадали ови демони није била малобројнија од легије.SrPGC 36.2

На Исусову заповест зли духови напустили су своје жртве, остављајући их да смирено седе крај Његових ногу, покорни, разумни и мирни. Међутим, пошто је демонима ипак било дозвољено да крдо свиња потерају у море; за становнике Гадаре губитак животиња био је важнији од благослова које им је Христос дао, па је божански Исцелитељ био замољен да оде. To је био резултат који је Сотона желео да постигне. Бацајући кривицу због губитка на Исуса, побудио је себична људска страховања и тако спречио околне становнике да слушају Његове речи. Сотона стално оптужује хришћане да изазивају губитке, несреће и патње, уместо да дозволи да укор падне на оне који су га заслужили - на њега лично и његове слуге.SrPGC 36.3

Међутим, Христове намере нису биле осујећене. Он је дозволио злим духовима да униште крдо свиња да би укорио Јевреје који су ради добитка узгајали те нечисте животиње. Да Христос није обуздао демоне, они би у море одвукли не само свиње, већ и њихове чуваре и власнике. За своје избављење власници и чувари могли су да захвале само Христовој моћи, којом се Спаситељ у својој милости послужио да би их сачувао у животу. Осим тога, све ово се догодило да би ученици могли да схвате сурову силу којом Сотона угрожава и људе и животиње. Спаситељ је желео да Његови следбеници упознају непријатеља с којим ће се суочити да их не би преварио и савладао својим лукавствима. Желео је, такође, да становници тога краја доживе Његову моћ која може да скрши сотонске окове и ослободи његове заробљенике. И тако, иако је Исус отишао, остали су људи чудесно избављени, да објављују милост свога Доброчинитеља.SrPGC 37.1

И друти случајеви сличне природе записани су у Писму. Кћер жене Сирофеничанке сурово је мучио ђаво, кога је Исус изагнао својом речју (Марко 7,26-30). Човека, кога »доведоше к њему, бесна ... слепа и нема« (Матеј 12,22); младића у коме је био неми демон, који »када га ухвати, ломи и пену баца, и шкргуће зубима и суши га« (Марко 9,17-27); болесника кога је мучио »нечисти дух ђаволски« (Лука 4,33-36), и који је нарушавао суботну тишину у синагоги у Капернауму - све њих исцелио је њихов милостиви Спаситељ. Христос се у скоро сваком од ових случајева, обраћао демонима као разумним бићима, заповедајући им да изађу из својих жртава и да их више не муче. Верници из Капернаума, видећи Исусову неупоредиву силу, »говорахуједан другоме, говорећи: каква је то реч, да влашћу и силом заповеда нечистим духовима и да излазе?” (Лука 4,36)SrPGC 37.2

Они који су били опседнути демонима обично су представљани као бића изложена великим патњама; али, било је и изузетака од тог правила. У жељи да стекну натприродну снагу, неки су се својевољно излагали сотонском утицају. Такви наравно нису ни били у сукобу са демонима. Тој групи припадали су људи који су били испуњени врачарским духом - Симон врачар, Елима врачар и девојка која је пратила Павла и Силу у Филиби.SrPGC 37.3

Нико није изложен већој опасности од утицаја злих духова од оних који, у супротности с непосредним и јасним сведочењем Писма, одбацују да верују у постојање и деловање Сотоне и његових анђела. Све дотле док не упознамо њихова лукавства, они имају скоро незамисливу предност; многи прихватају њихова дошаптавања, јер сматрају да слушају налоге своје мудрости. И управо због тога, у часу када се приближавамо крају времена, добу у коме ће се најодлучније трудити да превари и уништи, Сотона на све стране шири уверење о свом непостојању. To је израз његовог настојања да прикрије себе и начин свог деловања.SrPGC 38.1

Ничега се овај велики варалица толико не плаши као могућности да откријемо све његове замисли. Он се, да би боље прикрио свој прави карактер и своје намере, потрудио да га људи замишљају као створење које изазива једино подсмех и презир. Он је веома задовољан када га описују као смешно или одвратно биће, као наказу - напола човека и напола животињу. Драго му је када чује да његово име употребљавају у шали или ругању, они исти разумни људи, који себе сматрају добро обавештеним особама.SrPGC 38.2

Управо зато што се тако савршено маскирао, свуда се често поставља питање: »Да ли заиста постоји једно такво биће?” Прави доказ његовог успеха је чињеница да су у верском свету широко прихваћене управо теорије које одбацују најјасније сведочење Светога писма. Захваљујући чињеници да Сотона најлакше успева да управља умом оних који су несвесни његовог утицаја, Божја реч је у стању да нам пружи много примера његовог злоћудног деловања, разоткривајући пред нашим очима његове тајне силе, помажући нам да се сачувамо од његових напада.SrPGC 38.3

Када не бисмо могли да нађемо заштиту и избављење у надмоћној сили нашега Откупитеља, моћ и злоба Сотоне и његових чета заиста би требало да нас заплаше. Ми пажљиво осигуравамо своје домове резама и бравама у жељи да од злих људи заштитимо своју имовину и живот, али ретко мислимо на зле анђеле који се стално труде да нам приступе и против чијих напада, уколико бисмо се ослонили само на своју снагу, немамо никаквог начина одбране. Уколико им дозволимо, они могу да скрену наше мисли, да поремете здравље нашег тела и да нас намуче, да униште нашу имовину и наш живот. Њихово једино уживање је стварање беде и разарања. У страшном стању налазе се они који се тако дуго одупиру божанским захтевима и попуштају сотонским кушањима, док их Бог не препусти власти злих духова. Међутим, они који следе Христа увек се налазе под Његовом сигурном заштитом. Анђели, »који су силни крепошћу«, долазе с Неба да их заштите. Сотона не може да продре кроз стражу коју је Бог поставио око свога народа.SrPGC 38.4