6. Поглавље—Можемо Ли Разговарати Са Мртвима?

Служба светих анђела, онако како је приказана у Библији, представља веома утешну и драгоцену истину за сваког Христовог следбеника. Међутим, библијско учење о том питању, широко прихваћена теологија је прикрила и изопачила. Наука о урођеној бесмртности, некада позајмљена из незнабожачке филозофије, а онда у време великог отпада уведена у хришћанску веру, заменила је истину, тако јасно објављену у Писму, да »мртви не знају ништа«. Мноштво хришћана почело је да верује да су духови умрлих у ствари »службени духови који су послани на службу онима који ће наследити спасење”. (Јеврејима 1, 14) Све то појављује се упркос сведочанству Писма о постојању небеских анђела и њиховој повезаности са људском историјом, много пре смрти иједног људског бића!SrPGC 71.1

Наука о свесном стању човека после смрти, а посебно веровање да се духови умрлих враћају да служе живима, припремила је пут савременом спиритизму. Уколико је мртвима дозвољено да приступе Богу и светим анђелима, уколико им је указана предност да стекну знање које превазилази оно које су имали за живота, зашто они не 6и могли да се враћају на Земљу да просветле и поуче живе? Уколико, макар према учењу угледних теолога, духови умрлих лебде над својим пријатељима на Земљи, зашто им не 6и било дозвољено да успостављају везу са њима, да их упозоравају на зло, или да их теше када су ожалошћени? Како би они који верују у свесно стање човека после смрти, могли да одбију оно што им, преко прослављених духова, долази као божанска светлост? To је управо канал, иако га људи сматрају посвећеним, преко кога Сотона делује у напору да оствари своје намере. Пали анђели, који му се покоравају, појављују се као гласници из света духова. Док тврди да живе повезује са мртвима, кнез зла их у ствари опчињава својим утицајем.SrPGC 71.2

Он има моћ да пред људима показује ликове њихових умрлих пријатеља. Имитација је савршена; познати изглед, речи, звук гласа, све то приказано је са савршеном тачношћу. Многи се теше уверавањем да њихови вољени уживају блаженство Неба, и не слутећи опасност, слушају »лажне духове и науке ђаволске”. (1. Тимотију 4,1)SrPGC 72.1

Када наведе људе да верују да се мртви стварно враћају и да разговарају с њима, Сотона чини да се пред њима појављују и они који су непокајани отишли у гроб. Такви тврде да су срећни на Небу и да чак заузимају истакнуте положаје. Тако се шири заблуда да нема никакве разлике међу онима који су били праведни и онима који су били безбожни. Наводни посетиоци из света духова понекад преносе опомене и упозорења који се показују као тачна. Када стекну поверење, објављују науке које непосредно поткопавају веру у Свето писмо. Привидно дубоко заинтересовани за добро својих пријатеља на Земљи, шире најопасније заблуде. Чињеница да изговоре и понеку истину, да су понекад у стању да предвиде будуће догађаје, даје њиховим изјавама привид веродостојности, и њихова лажна учења многи прихватају исто тако спремно, и верују им исто тако неограничено, као да су најсветије библијске истине. Божји закон је потиснут, Дух благодати презрен, крв завета представљена као нешто несвето. Духови одбацују Христово божанство, па чак и Створитеља изједначавају са собом. Тако под новом маском велики бунтовник наставља свој рат против Бога, рат који је започео на Небу и скоро шест хиљада година води на Земљи.SrPGC 72.2

Многи покушавају да појављивање духова у потпуности припишу вештим преварама и опсенама медијума. Међутим, иако је истина да су своје преваре често представљали као стварне сусрете с духовима умрлих, било је и значајних манифестација правих натприродних сила. Тајанствено куцање, којим је започео савремени спиритизам, није било резултат обмане или преваре, већ непосредно деловање злих анђела, који су на тај начин покренули једну од најуспешнијих обмана последњег времена и тако упропастили многе душе. Многи ће пасти као жртва веровања да је спиритизам само још једна у низу људских превара, али када се буду суочили с појавама које ће морати да прихвате као натприродне, тада ће бити заведени и принуђени да их схвате као деловање велике Божје моћи.SrPGC 73.1

Такве особе занемарују сведочанство Божје речи о чудима која чине Сотона и његови представници. Управо је сотонска сила помогла фараоновим врачарима да имитирају Божје дело. Павле говори да ће се пре Христовог другог доласка појављивати сличне манифестације сотонске силе. Христовом друтом доласку претходиће изразита сотонска делатност »са сваком силом, и знацима и лажним чудесима и са сваком преваром неправде«. (2. Солуњанима 2,9.10) Апостол Јован, описујући чудотворну силу чије ће се деловање испољавати у последње дане, изјављује: »И учини чудеса велика, и учини да и огањ силази с неба на земљу пред људима и вара оне који живе на земљи знацима, који јој бише дани да чини.” (Откривење 13,13.14) Овим речима нису наговештене обичне преваре. Људи ће бити преварени чудима која ће сотонини представници стварно чинити, а не онима која ће изгледати као да их чине.SrPGC 73.2

Кнез таме, који је све снаге свога интелигентног ума одувек посвећивао делу преваре, врло вешто прилагођава своја искушења људима свих класа и положаја. Образованим особама представља спиритизам у његовим суптилнијим и интелектуалнијим видовима и тако успева да многе од њих ухвати у своје замке. Мудрост коју спиритизам нуди људима апостол Јаков овако је описао: »Ово није она премудрост што силази одозго, него земаљска, људска, ђаволска.” (Јаков 3,15) Велики варалица ту чињеницу, наравно, прикрива када прикривање одговара његовим намерама. Онај који је успео да се пред Христом у пустињи кушања покаже одевен сјајем небеског серафима, прилази и људима на најпривлачнији начин, као анђео светлости. Он се позива на разум износећи узвишене теме, одушевљава машту приказујући величанствене призоре и покреће осећања својим речитим описима љубави и доброчинства. Он даје полет уобразиљи за племените узлете, наводећи људе да се толико понесу својом мудрошћу да у свом срцу почну да потцењују Вечитога. To моћно биће које је било у стању да Откупитеља света изведе на изузетно високу планину и да My покаже сва царства на Земљи и њихову славу, прилагодиће и своја искушења људима тако да изопачи осећања свих оних који нису заштићени божанском силом.SrPGC 73.3

Сотона и данас придобија људе на исти начин на који је придобио Еву у Едему: ласкањем, буђењем жеље за забрањеним знањем, покретањем частољубиве тежње за самоузвишењем. Попуштање овим истим тежњама проузроковало је и његов пад, а сада преко њих настоји да постигне уништење човека. Еви је рекао: »Постаћете као богови и знати што је добро што ли зло!« (1. Мојсијева 3,5) Спиритизам учи да је »човек биће које напредује, да је од самог рођења његова судбина да напредује, све до вечности, све до божанства”. И поново: »Сваки ум ће судити самоме себи, a не други!« »Суђење ће бити праведно, јер ће то бити суђење самоме себи... Престо је у нама самима.” Један спиритистички учитељ је рекао, када се у њему пробудила његова »духовна свест”: »Сви моји ближњи су безгрешни полубогови!” Један други је изјавио: »Свако праведно и савршено биће је Христоc.«SrPGC 74.1

Сотона је тако уместо праведности и савршенства једног бескрајног Бога, који је прави објекат обожавања, уместо савршене праведности Његовог закона, који је истинско мерило људских достигнућа, поставио грешну, залуталу природу самога човека као једини предмет обожавања, једино правило на суду, једино мерило карактера. To је напредовање, али није уздизање, него падање!SrPGC 74.2

Закон наше интелектуалне и духовне природе је да се мењамо посматрањем. Ум се постепено усклађује с темама којима се бави. Ми се изједначујемо с оним што смо навикли да волимо и поштујемо. Човек се никада неће уздићи изнад свога мерила непорочности, доброте или истине. Ако је сам себи најузвишенији идеал, никада неће постићи ништа узвишеније од самога себе. Уместо тога, стално ће падати све дубље и дубље. Једино Божја благодат има у себи снагу да уздигне човека. Препуштен самоме себи, неизбежно ће падати све дубље.SrPGC 75.1

Онима који попуштају себи, који трче за уживањима, који су телесни, спиритизам се представља у мање прихватљивом облику, него онима који су племенитији или интелектуалнији; у његовом грубљем облику они налазе управо оно што је у складу с њиховим склоностима. Сотона проучава сваки знак слабости људске природе, памти грехе које је сваки појединац склон да чини; и онда се труди да свакоме омогући прилику да задовољи своје склоности према злу. Он наводи људе да претерују у ономе што је само по себи дозвољено, и да због неумерености ослабе своје физичке, менталне и моралне снаге. Он је већ уништио и још уништава хиљаде оних који попуштају својим страстима, огрубљујући на тај начин целокупну људску природу. Да би довршио своје дело преко духова изјављује да »истинско знање уздиже човека изнад свих закона«, да је »све што постоји добро”, да »Бог никога не осуђује” и да су »сви почињени греси невини”. Када су људи на тај начин наведени да поверују да је човекова жеља највиши закон, да је слобода у ствари разузданост, да је човек одговоран једино себи, ко би још могао да се чуди што се поквареност и порочност срећу на сваком кораку? Многи људи жељно прихватају учења која им дају слободу да слушају само побуде свога телеснога срца. Узде самосавлађивања стављене су у руке страстима, способности ума и душе потчињене су животињским нагонима, а Сотона победоносно увлачи у своју мрежу хиљаде оних који тврде да су Христови следбеници.SrPGC 75.2

Међутим, нико не треба да буде преварен лажним спиритистичким тврдњама. Бог је довољно светлости дао људима да могу открити замке. Као што је већ показано, теорија која представља темељ спиритизма у сукобу је с најјаснијим библијским изјавама. Свето писмо каже да мртви не знају ништа, да су пропале све њихове мисли, да немају никаквог дела ни у чему што се збива под Сунцем, да не знају ништа ни о радостима ни о жалостима оних који су им били најдражи на Земљи.SrPGC 75.3

Бог је изричито забранио сваку наводну везу с духовима умрлих. У време старих Јевреја постојала је група људи који су тврдили, као и спиритисти данас, да одржавају везе с мртвима. Али, »духови врачарски и гатарски”, као што су се називали ти посетиоци из другога света, у Библији су названи »духови ђаволски«.(4. Мојсијева 25,1-3; Псалам 106,28; 1. Коринћанима 10,20; Откривење 16,14) Призивање »врачарских” духова било је проглашено увредом за Господа, и зато строго забрањено под претњом смртне казне (3. Мојсијева 19,31; 20,27). На само спомињање именице »врачање« данас се гледа с презрењем. Тврђење да људи могу да одржавају везу са злим духовима сматра се причом која потиче из мрачног средњег века. Међутим, спиритизам, који броји стотине хиљада, па, чак и милионе поклоника, који је успео да продре и у научне крутове, који је ушао у Цркве, наишао на наклоност законодавних тела и краљевских дворова - ова мамутска превара је само оживљавање, у новој одећи, оног у стара времена осуђеног и забрањеног врачарства.SrPGC 76.1

Када не би било никаквог другог доказа о правом карактеру спиритизма, хришћанима би требало да буде довољна чињеница да духови не праве никакве разлике између праведности и греха, између најплеменитијег и најнепорочнијег Христовог апостола и најпокваренијег сотониног слуге. Уздижући најподлије људе на Небо и представљајући их као носиоце узвишених положаја, Сотона као да говори свету: »Није важно колико си зао; није важно да ли верујеш или не верујеш у Бога и Библију. Живи како год хоћеш, Небо је твој дом!« Спиритистички учитељи у ствари као да изјављују: »Ко год чини зло, по вољи је Господу и такви су му мили; или: где је Бог који суди?” (Малахија 2, 17) Божја реч каже: »Тешко онима који зло зову добро, а добро зло, који праве од мрака светлост а од светлости мрак, који праве од горкога слатко, а од слаткога горко.« (Исаија 5,20)SrPGC 76.2

Ови лажни духови, када се јављају као апостоли, дају изјаве које се супроте ономе што су прави апостоли, док су били на Земљи, написали по налогу Светога Духа. Они одбацују божанско порекло Библије, и на тај начин руше темеље хришћанске наде и гace светлост која открива пут према Небу. Сотона је учинио све да свет поверује да је Библија само збирка легенди, или књига прилагођена детињству људског рода, коју сада треба другачије гледати или је одбацити као застарелу. Уместо Божје речи он сада уздиже спиритистичке појаве. Тај канал је потпуно у његовој власти; и уз његову помоћ може учинити да свет верује само оно што он жели. Књигу која треба да суди њему и његовим следбеницима он потискује у позадину, у којој и жели да она остане, а Спаситеља света представља као биће које није ништа више од обичног човека. Као што су римски стражари, који су чували Исусов гроб, ширили лажне извештаје у складу са упутствима која су им дали свештеници и старешине да би побили Његово васкрсење, тако и поборници спиритистичких појава покушавају да докажу да не постоји ништа чудесно у околностима које су пратиле Спаситељев живот. Пошто су тако покушали да Исуса ставе у позадину, скрећу пажњу на своја чуда, говорећи да она потпуно надмашују све што је Исус икада учинио.SrPGC 77.1

Истина је да спиритизам сада мења свој облик и да, прикривајући неке своје неприхватљиве особине, покушава да се одене у хришћанско рухо. Међутим, његове изјаве са проповедаоница и преко штампе познате су јавности већ много година и оне откривају његов истински карактер. Он своја учења не може ни да прикрије ни да порекне.SrPGC 77.2

Чак и у свом садашњем облику, није ништа мање опасан, већ стварно много опаснији него раније, јер су његове преваре постале још подмуклије. Док је раније одбацивао Христа и Библију, сада тврди да прихвата и једно и друго. Међутим, Библију тумачи онако како то одговара непрепорођеном срцу, док њене свечане и животно важне истине потпуно одбацује. Љубав проглашава најважнијом Божјом особином, али је спушта на ниво болећиве сентименталности, не правећи велику разлику између добра и зла. Божју праведност, Његово осуђивање греха, захтеве Његовог светог закона - све то сматра неважним. Људима говори да Десет заповести треба сматрати мртвим словом. Угодним, заводљивим бајкама заокупља чула и наводи људе да одбаце Библију као темељ своје вере. Христа се и сада стварно одричу као и некада, али Сотона је тако заслепио очи људима да не примећују ову превару.SrPGC 77.3

Мало је људи који јасно могу да препознају преварну снагу спиритизма и опасност у којој се налазе они који се изложе његовом утицају. Многи се баве њиме најпре у жељи да задовоље своју радозналост. Немају неко стварно поверење у тај покрет и ужаснули би се и на помисао да се тако могу покорити власти демона. Међутим, усуђују се да ступе на забрањено тло, a моћни непријатељ и против њихове воље стиче моћ над њима. Он их трајно заробљава, ако само једном буду наведени да свој ум потчине његовој власти. Својом снагом нису у стању да раскину ту заводљиву, примамљиву чаролију. Ништа осим Божје силе, дароване као одговор на искрену молитву вере, не може избавити те заведене душе.SrPGC 78.1

Сви који попуштају грешним склоностима свога карактера, или својевољно гаје неки познати грех, сами призивају сотонска искушења. Они се одвајају од Бога и од заштитничког круга Његових анђела, и када им нечастиви понуди своје обмане немају никакву одбрану и као лак плен падају му у руке. Они који му се тако подвлашћују не схватају куда ће их одвести таква одлука. Пошто је успео да их савлада, кушач ће их запослити као своје слуге да и друге наведу у пропаст.SrPGC 78.2

Пророк Исаија каже: »И ако вам реку: Питајте врачаре и гатаре, који шапћу и мрмљају, реците: He треба ли народ да пита Бога својега? Или ће питати мртве уместо живих? Закон и сведочанство тражите, ако ли ко не говори тако, њему нема зоре.” (Исаија 8,19.20) Када 6и људи били спремни да прихвате истину, која је тако јасно објављена у Писму, истину о човековој природи и стању мртвих, они би у спиритистичким захтевима и појавама запазили сотонино деловање и његову силу, знаке и лажна чуда. Међутим, уместо да се одрекну драге слободе тако прихватљиве телесном срцу, уместо да одбаце омиљени грех, многи људи затварају своје очи пред светлошћу и иду даље, не обазирући се на опомене, док Сотона наставља да плете своје мреже око њих, све док не постану његов плен. »Јер љубави истине не примише да би се спасли. И зато ће им Бог послати силу преваре да верују лажи. « (2. Солуњанима 2, 10.11)SrPGC 78.3

Они који устају против учења спиритизма, нападају не само људе, већ Сотону и његове анђеле. Они су се укључили у рат против поглаварстава, власти и управитеља таме овога света, против духова пакости испод неба. Сотона никада неће одступити ни са једне стопе тла, осим ако буде потиснут силом небеских весника. Божји народ треба да буде способан да му се одупре истим речима које је изговорио наш Спаситељ: »Писано је!” Сотона и данас, као што је чинио у Христово време, може да наводи текстове из Писма, може да изврће њихово значење и тако подупире своје преваре. Они који желе да опстану у ово време опасности морају само да схвате сведочанство Божје речи.SrPGC 79.1

Многи ће се суочавати с духовима пакости који ће им се приказивати у лику вољених рођака или пријатеља, и објављивати им најопасније заблуде. Ови посетиоци деловаће на наша најтананија осећања и чинити чуда у намери да подупру своја тврђења. Морамо бити спремни да им се одупремо библијском истином да мртви не знају ништа, и да се на овакав начин појављују само духови ђаволски.SrPGC 79.2

Управо је пред нама време кушања, које »ће доћи на сав васиони свет да искуша оне који живе на земљи«. (Откривење 3,10) Сви они чија вера није чврсто утемељена на Божјој речи биће преварени и побеђени. Сотона делује »са сваком преваром неправде« да стекне власт над синовима људским и зато ће се његове преваре стално умножавати. Међутим, он свој циљ може да постигне само ако људи добровољно подлегну његовим искушењима. Они који искрено теже познавању истине и труде се да послушношћу очисте своје душе, чинећи тако све што је у њиховој моћи да се припреме за сукоб, наћи ће у Богу истине сигурну заштиту. Спаситељево обећање гласи: »Јер си одржао реч трпљења мојега, и Ја ћу тебе сачувати!” (Откривење 3,10) Он ће послати све анђеле са Неба да заштите Његов народ, и неће дозволити да Сотона савлада ниједну душу која се узда у Њега.SrPGC 79.3

Пророк Исаија објављује ужасну заблуду свих безаконика који мисле да су сигурни од осуде на Божјем суду: »Ухватисмо веру са смрћу и уговорисмо са гробом; када зађе бич као поводањ неће нас дохватити, јер од лажи начинисмо себи уточиште и за превару заклонисмо се!” (Исаија 28,15) Групи која је овде описана, припадају и они који се у свом упорном непокајању теше уверењем да неће бити никакве казне за грешнике; да ће цело човечанство, без обзира на своју грешност, бити примљено на Небо и изједначено са Божјим анђелима. Међутим, још су много самоуверенији они који склапају завет са смрћу и споразум са гробом, који одбацују истину коју је Небо припремило као одбрану за праведнике у дан невоље, а прихватају уточиште у лажи коју им уместо истине нуди Сотона у облику примамљиве обмане спиритизма.SrPGC 80.1

Заслепљеност људи овог нараштаја је неизрецива и чудесна. Хиљаде одбацују Божју реч као недостојну поверења и жељно и с поверењем прихватају сотонине обмане. Неповерљиви и ругачи жигошу фанатизам оних који се боре за веру пророка и апостола и увесељавају се излажући подсмеху свечане изјаве Писма о Христу и плану спасења, о одмазди која ће стићи оне који одбацују истину. Показују дубоко сажаљење према људима који су толико ускогруди, слаби и празноверни да признају обавезност Божјих захтева и поштују правила Његовог закона. Они исказују толико самоуверености као да су заиста склопили завет са смрћу и споразум са гробом, као да су подигли непрелазну, непробојну препреку између себе и Божјег гнева. Ништа не може да разбуди њихов страх. Они су се толико предали кушачу, тако су се чврсто сјединили с њим и дубоко надахнули његовим духом, да немају ни снаге ни жеље да се истргну из његове замке.SrPGC 80.2

Сотона се дуго припрема да уложи коначни напор да превари свет. Темеље свога дела поставио је обећањем које је дао Еви у Едему: »Нећете ви умрети!” »Него зна Бог да ће вам се у онај дан кад окусите с њега отворити очи, па ћете постати као богови и знати што је добро што ли зло!« (1. Мојсијева 3,4.5) Мало - помало припремао је пут за своје највеће дело преваре, за развој спиритизма. За сада, још није успео да потпуно оствари своје планове; али то ће постићи у последњем делу свога времена. Пророк каже: »И видех... три нечиста духа као жабе... јер су ово духови ђаволски, који чине чудеса, и излазе к царевима свега васионога света да их скупе на бој за онај велики дан Бога сведржитеља.« (Откривење 16,3.14) Осим оних које ће одржати Божја сила вером у Његову реч, цео свет биће увучен у оквире ове преваре. Људи ће се брзо уљуљкати у кобну сигурност, a пробудиће се тек онда када почне изливање Божјег гнева.SrPGC 81.1

Господ Бог каже: »Извршићу суд по правилу и правду по мерилима; и град ће потрти лажно уточиште и вода ће потопити заклон. И вера ваша са смрћу уништиће се, и утовор ваш с гробом неће остати, и кад зађе бич као поводањ, потлачиће вас.« (Исаија 28,17.18) SrPGC 81.2